Шемса Суљаковић

босанскохерцеговачка певачица

Шемса Суљаковић (Маглај, 29. септембар 1951) босанскохерцеговачка је певачица народне музике. Највећу славу стекла је током осамдесетих година прошлог века и позната је чланица чувене петорке Јужног ветра заједно са Драганом Мирковић, Милетом Китићем, Синаном Сакићем и Кемалом Маловчићем.[1]

Шемса Суљаковић
Semsa Suljakovic.jpg
Шемса Суљаковић на омоту албума "Баш ме брига како ти је" (1987)
Основне информације
Пуно имеШемса Суљаковић
Датум рођења(1951-09-29)29. септембар 1951.(70 год.)
Место рођењаМаглај, НР Босна и Херцеговина, ФНР Југославија
Активни период1971−
Занимањепевачица
Жанр(ови)фолк, турбо-фолк, поп-фолк
Инструмент(и)вокал
Издавачке кућеPGP-RTB, Diskos, Nimfa Sound, Grand Production

БиографијаУреди

Лични животУреди

Суљаковић је рођена у Маглају, НР Босна и Херцеговина, ФНР Југославија. Рођена је као најстарије од шесторо деце у бошњачкој породици.[2]

Шемсина певачка каријера почела је након што је њена мајка преселила породицу у сарајевско насеље Широкача. Њихова комшиница Сена је била фолк певачица удата за хармоникаша и често је наступала у локалној кафани. Једне ноћи Сена је наговорила Шемсу да пође с њом у кафану. Те ноћи Шемса је открила свој таленат за певање и сутрадан ју је власница кафане замолила да тамо почне да пева сваке ноћи. Њена музичка каријера званично је почела 1971. године.[2]

Шемса је са тадашњим мужем, музичаром, са 16 година добила сина, а касније се развела. После се удала за другог човека, хармоникаша из Шапца; њих двоје су се развели.[2]

КаријераУреди

Своју музичку каријеру започела је 1971. Свој први сингл Отишла је љубав с’ нашег кућног прага издала је 1978, са текстовима које су писали Раде Вучковић, а музику Шабан Шаулић, уз музички ансамбл Аце Степића. Наставила је да пева у кафанама, док су њене песме биле емитоване. Две песме су постале јако популарне, али је мало допринео њеној певачкој каријери, јер је јавност мислила да песме пева Бранка Станарчић, због сличности у њиховим гласовима.[2]

Славу је стекла са Јужним Ветром, музичком кућом из Београда, која је сарађивала са многим познатим народним певачима попут Синана Сакића, Кемала Маловчића и Драгане Мирковић. Први комерцијални хит бенда био је 1981. године, са вокалом Суљаковић. Током 1980-их, Шемса и њен бенд одржали су безброј концерата на венчањима, сајмовима и многим другим местима.[3]

Шемсини највећи хитови су „Пристајем на све“, од истоименог албума који је продат у око 850.000 примерака. „Зашто си се напио“, „Сиротиња људе свађа“, „Зар за мене нема среће“, „Волеле се очи црне и зелене“ (на екавском), „Јужни ритам“, „ Како да ти помогнем“, „Јави се, отерај тугу“ (на екавском), „Прођи са мном испод дуге“, као и „Што ме питаш“, „Ми се волимо“ (са Милетом Китићем), „Не, не “, „Разбио си чашу”, „Сањам” и „Лажу те” (са Сејом Калачем). Њена недавна (2019) песма са спотом је „Акшам паде низ махалу“.[2]

Почетком ратних дешавања напушта Јужни ветар и придружује се покрету босанскохерцеговачких уметника и широм Босне и Европе одржава хуманитарне концерте посвећене бошњачком народу.

ДискографијаУреди

  • 1982 — Верна у љубави
  • 1983 — Узми ме мајко у крило своје
  • 1984 — Преварени не верују више
  • 1985 — Срце ћу ти дати
  • 1986 — Пристајем на све
  • 1987 — Баш ме брига
  • 1988 — Јави се, отерај тугу
  • 1989 — Прођи са мном испод дуге
  • 1990 — Издали ме пријатељи
  • 1991 — 7000 суза
  • 1993 — Тако је то
  • 1998 — Моје вријеме дошло је
  • 2000 — Не вјерујем ником више
  • 2002 — Јужни ритам
  • 2005 — Тако то жене раде
  • 2007 — Када одем

ФестивалиУреди

  • 1985. Хит парада — Не лажи
  • 1998. Бихаћ — Не требаш ми више
  • 2005. Бихаћ — Кажу да је иста ја
  • 2009. Бихаћ — Идем даље
  • 2014. Бихаћ — Сузе бисери

РеференцеУреди

  1. ^ „TUGA JUŽNOG VETRA Dragana je rekla ovo o Sinanu, Miletu, Kemalu i Šemsi a ONDA JE ZAPLAKALA”. srbijadanas.com. Приступљено 5. 6. 2018. 
  2. ^ а б в г д „Šemsa Suljaković Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2019-03-11. Приступљено 2022-05-29. 
  3. ^ Slobin, Mark (1996). Retuning Culture: Musical Changes in Central and Eastern Europe (на језику: енглески). Duke University Press. ISBN 978-0-8223-1847-7.