Широки Бријег
Широки Бријег (од 1952. до 1991. зван Лиштица) је градско насеље и сједиште града Широког Бријега у Западнохерцеговачком кантону у Федерацији БиХ, на југозападу БиХ. Налази се на сјеверозападу Херцеговине. Широки Бријег је и сједиште Западнохерцеговачког кантона.
Широки Бријег | |
|---|---|
 Панорама Широког Бријега | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Западнохерцеговачки кантон |
| Град | Широки Бријег |
| Становништво | |
| — 2013. |  6.426 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 22′ 56″ С; 17° 35′ 35″ И / 43.38235° С; 17.59302° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Широки Бријег Широки Бријег на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 88220 |
| Позивни број | 039 |
| Веб-сајт | www |
Име
уредиПрвобитно је име града био Лиштица или Лисе како се помиње у старијим изворима, а име и даље користе становници српског поријекла. Име Широки Бријег се користи након 1845. године када је успостављен фрањевачки самостан истог имена. Име Лиштица је враћено 1952. године, а 1991. је опет промењено у Широки Бријег.
Историја
уредиПадом под Османлијско царство средином друге половине 15. вијека народ се овог краја разбјежао и прориједио. Први османски пописи у Херцеговини (год. 1468/69., потом 1475. и 1519.) показују да се народ задржао само у брдским селима. Од пада под Османлије па до средине 19. вијека Херцеговина је била готово сасвим одсјечена од друштвених, културних и политичких збивања у сусједним земљама.
Новија историја широкобријешког краја и Херцеговине уско је везана уз градњу манастира на Широком Бријегу 1846. године. Градић је почео настајати почетком 20. вијека око воденице Ћемер, како се звало и само мјесто.
У вријеме аустроугарске владавине, Широки Бријег је био део Мостарског округа. У истој области остао је и у вријеме Краљевини СХС до 1929. године, када је постао дијелом Приморске бановине, а 1939. и Бановине Хрватске.
Након Другог свјетског рата, Широки Бријег је био сједиште општине Широки Бријег, која је између 1945. и 1950. година обухватала подручје данашњих општина Груде, Љубушки и Посушје. Насеље и општина су 1952. године промијенили име у Лиштица. На дан 16. октобра 1991. године, враћен је назив Широки Бријег.[1]
Становништво
уреди| Састав становништва – насељено мјесто Широки Бријег | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013. | 1991. | ||||||
| Укупно | 6 149 (100,0%) | 5 039 (100,0%) | |||||
| Хрвати | 6 131 (99,71%) | 4 979 (98,81%) | |||||
| Албанци | 5 (0,081%) | – | |||||
| Непознато | 4 (0,065%) | – | |||||
| Остали | 3 (0,049%) | 36 (0,714%) | |||||
| Бошњаци | 2 (0,033%) | 8 (0,159%)1 | |||||
| Срби | 2 (0,033%) | 6 (0,119%) | |||||
| Неизјашњени | 2 (0,033%) | – | |||||
| Југословени | – | 10 (0,198%) | |||||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Референце
уреди- ^ Галић 2015, стр. 16.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 28. 11. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 28. 11. 2016.
Литература
уреди- Галић, Јелица (2015). Демографски проблеми Западнохерцеговачке жупаније и њихов утицај на морфолошко-функционалне промене насеља. Нови Сад: Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду.
