Википедија

Шома Уно

Шома Уно (宇野 昌磨, Uno Shōma) је јапански клизач у уметничком клизању у категорији мушкараца. Освајач је сребрне медаље на Олимпијским играма у Пјонгчангу 2018. године, двоструки освајач сребра на Светском првенству 2017. и 2018, шампион Такмичења четири континента 2019. године и четвороструки национални шампион Јапана (2016—2019).

Шома Уно
Шома Уно на Такмичењу четири континента 2019. године
Лични подаци
Датум рођења(1997-12-17)17. децембар 1997. (26 год.)
Место рођењаНагоја, Јапан
Спортске информације
Спортуметничко клизање
Освојене медаље
Уметничко клизање
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 2018. Пјонгчанг Појединачно


Светско првенство


Сребрна медаља — друго место 2017. Хелсинки Појединачно


Сребрна медаља — друго место 2018. Милано Појединачно

Уно је први клизач који је успешно доскочио четвороструки флип на интернационалном такмичењу[1].

Биографија уреди

Уно је рођен у Нагоји у префектури Аичи у Јапану 17. децембра 1997. Има млађег брата по имену Ицуки Уно[2]. Студент је универзитета Чукјо у Нагоји[3].

Каријера уреди

Почео је да се бави клизањем са 5 година. Од 2002. до 2019. његови тренери биле су Мачико Јамада и Михоко Хигучи. Од 2019. године тренира у са Стефаном Ламбијелом у Шамперију у Швајцарској[3].

Јуниорска каријера уреди

Уно је дебитовао интернационално у јуниорској категорији у сезони 2011/2012 са кратким програмом на музику Tucker: The Man and His Dream Џоа Џексона и слободним програмом на музику Tzigane Мориса Равела, за које су кореографију урадиле Јамада и Хигучи. Освојио је бронзу на Јуниорском гран прију у Естонији[4].

У сезони 2012/2013 се такмичио са кратким програмом на музику Tanguera Маријана Мореса и слободним на Steps Ролфа Ловланда, за које су кореографију осмислили његови тренери. Освојио је сребро на Јуниорском гран прију у Немачкој[5]. На Светском првенству у клизању у категорији јуниора нашао се на 7. месту. Уно је учествовао на Националном шампионату Јапана у јуниоркој и сениорској дивизији и освојио сребрну медаљу у јуниорима, а завршио на 11. месту у категорији сениора.

Током 2013/2014 Уно је у кратком програму користио The Blessed Spirits Ендија Хила и Ванесе-Меј и поновио прошлогодишњи слободни програм. На Јуниорском гран прију у Летонији освојио је бронзу[6], и завршио на четвртом месту на Јуниорском гран прију у Естонији[7]. На Светском првенству у категорији јуниора заузео је 5. позицију. На Националном шампионату Јапана освојио је сребро у јуниорима, а завршио 7. у категорији сениора.

У сезони 2014/2015 користио је Кројцерову сонату Лудвига ван Бетовена за кратки програм, а за слободни музику из филма Дон Хуан де Марко Михаела Камена, за које је кореографију одрадила Михоко Хигучи. Уно је освојио сребро на Јуниорском гран прију у Јапану[8] и злато на Јуниорском гран прију у Хрватској[9], чиме се по први пут квалификовао за учешће на Финалу гран прија у категорији јуниора, где је освојио златну медаљу[10]. Освојио је златну медаљу на Националном шампионату Јапана у категорији јуниора, док је међу сениорима заузео 2. место. Победник је Светског јуниорског првенства у Естонији.

Сениорска каријера уреди

Током сезоне 2014/2015 Шома Уно је као сениор учествовао на Такмичењу четири континента у Сеулу 2015. године и завршио на 5. месту[11].

Током сезоне 2015/2016 Уно се такмичио са кратким програмом на композицију Legends групе Sacred Spirit и слободним на арију Nessun dorma из опере Турандот Ђакома Пучинија, за које је кореографију осмислила Михоко Хигучи. Уно је на свом првом сениорском Гран прију у Америци освојио сребро[12]. Учествовао је на Гран прију у Француској, у Бордоу, где је након кратког програма 13. новембра био на првом месту[13]. Такмичење је прекинуто због напада у Паризу 13. новембра и одлучено је да ће дотадашњи резултати бити узети у обзир при квалификацији за Финале гран прија[14], на које се Уно пласирао. Освојио је бронзу на Финалу гран прија у Шпанији, иза Јузуруа Ханјуа и Хавијера Фернандеса. Освојио је сребрну медаљу на Националном шампионату Јапана. На Такмичењу четири континента заузео је 4. место. Светско првенство завршио је на 7. месту. На купу Team Challenge Cup у савезној држави Вашингтон 2016. постао је први клизач који је скочио четвороструки флип на интернационалном такмичењу, једном изоловано, а једном у комбинацији са троструким тулупом[1].

У сезони 2016/2017 Уно је у кратком програму користио музику из филма Даме у лаванди композитора Најџела Хеса и Buenos Aires Hora Cero и Balada Para un Loco Астора Пјацоле у слободном програму са кореографијом Михоко Хигучи. Победник је Гран прија у Америци[15], а на Гран прију у Русији освојио је сребро и квалификовао се за Финале гран прија[16]. По други пут осваја бронзану медаљу као сениор на Финалу гран прија у Марсељу[17]. У децембру 2016. освојио је своју прву националну титулу[18]. На Такмичењу четири континента освојио је бронзу[19],и по први пут скочио четвороструки ритбергер[20]. На Светском првенству у Хелсинкију освојио је сребрну медаљу са 319.21 поена[21].

Током олимпијске сезоне 2017/2018 такмичио се са кратким програмом на композицију Зима из Четири годишња доба Антонија Вивалдија и поновио програм из Турандот. Кореографију за оба програма осмислили су Михоко Хигучи и Стефан Ламбијел. Уно је освојио златну медаљу на Гран прију у Канади[22] и сребрну медаљу на Гран прију у Француској[23], чиме се квалификовао за Финале гран прија. У Финалу гран прија у Нагоји освојио је сребро[24]. Уно је одбранио националну титулу у децембру 2017, након чега је одлучено да ће представљати Јапан на Зимским олимпијским играма у Пјонгчангу[25]. Освојио је сребрну медаљу на Такмичењу четири континента у јануару 2018[26]. На Олимпијским играма у Пјонгчангу у фебруару је у кратком програму освојио 104.17, а у слободном програму 202.73 поена, и са збирним резултатом од 306.90 поена освојио сребрну медаљу[27].На Светском првенству у Милану освојио је сребро са 273.77 поена[28].

Током сезоне 2018/2019 за кратки програм је користио Stairway to Heaven у извођењу Родрига и Габријеле и Месечеву сонату Лудвига ван Бетовена за слободни програм, оба уз кореографију Михоко Хигучи. Освојио је златну медаљу на Гран прију у Канади[29] и у Јапану[30], чиме се квалификовао за Финале гран прија, где је завршио на другом месту[31]. Освојио је своју трећу националну титулу. На Такмичењу четири континента освојио је златну медаљу, по први пут у интернационалном такмичењу. Том приликом је оборио рекорд за слободни програм освојивши 197.36 поена[32]. Светско првенство у Саитами завршио је на четвртом месту[33]. Недуго затим је објавио да напушта дотадашње тренере Мачико Јамаду и Михоко Хигучи[3].

Уно је започео сезону 2019/2020 без тренера. Кореографију кратког програма на музику Great Spirit Армина ван Бјурена осмислила је Шеј-Лин Бурн, а слободног, на Dancing on My Own, одрадио је Дејвид Вилсон. На Гран прију у Француској завршио је на осмој позицији[34]. Тренирао је са Стефаном Ламбијелом у Швајцарској до свог наредног Гран при такмичења у Русији, које је завршио на четвртом месту[35]. Освојио је своју четврту националну титулу у децембру 2019. године[3].

Референце уреди

  1. ^ а б Hoang, Mai (2016-04-23). „Uno lands historic quad flip at Team Challenge”. Golden Skate (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-13. 
  2. ^ „Japanese figure skating star Uno makes big leap(s) with help from U.S. coach”. Globetrotting by Philip Hersh (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-13. 
  3. ^ а б в г „Shoma Uno”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  4. ^ „ISU JGP Tallinn Cup 2011 - Junior Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  5. ^ „ISU JGP Pokal d. Blauen Schwerter 2012 - Junior Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  6. ^ „ISU JGP Riga Cup 2013 - Junior Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  7. ^ „ISU JGP Tallinn Cup 2013 - Junior Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  8. ^ „ISU JGP Nagoya TV Cup 2014”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  9. ^ „ISU JGP Croatia Cup 2014”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  10. ^ „ISU Grand Prix of Figure Skating Final 2014 - Junior Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  11. ^ „ISU Four Continents Figure Skating Championships - Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  12. ^ „ISU GP 2015 Progressive Skate America - Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  13. ^ „ISU GP Trophee Eric Bompard 2015 - Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  14. ^ „Consequences of the cancellation of the Free Skating/Free Dance at the ISU Grand Prix Bordeaux (FRA) - ISU”. web.archive.org. 2015-11-23. Архивирано из оригинала 23. 11. 2015. г. Приступљено 2020-04-14. 
  15. ^ „ISU GP 2016 Progressive Skate America - Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  16. ^ „ISU GP Rostelecom Cup 2016 - Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  17. ^ „ISU Grand Prix of Figure Skating Final 2016 - Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  18. ^ „Uno wins national title; hopes to improve consistency”. Golden Skate (на језику: енглески). 2016-12-26. Приступљено 2020-04-14. 
  19. ^ „ISU Four Continents Championships 2017 - Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  20. ^ „ISU Four Continents Figure Skating Championships 2017 - Men” (PDF). 
  21. ^ „ISU World Figure Skating Championships 2017 - Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  22. ^ „ISU GP 2017 Skate Canada International - Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  23. ^ „ISU GP Internationaux de France de Patinage 2017 - Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  24. ^ „Grand Prix Final 2017 Senior and Junior”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  25. ^ NEWS, KYODO. „Figure skating: Defending Olympic champ Hanyu books ticket to Pyeongchang”. Kyodo News+. Приступљено 2020-04-14. 
  26. ^ „ISU Four Continents Championships 2018 - Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  27. ^ „Olympic Winter Games PyeongChang 2018 - Men Single Skating”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  28. ^ „ISU World Figure Skating Championships 2018 - Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  29. ^ „ISU GP 2018 Skate Canada International - Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  30. ^ „GPJPN2018 NHK Trophy”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  31. ^ „ISU Grand Prix of Figure Skating Final 2018 - Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  32. ^ „ISU Four Continents Championships 2019 - Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  33. ^ „World Championships 2019”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  34. ^ „ISU GP 2019 Internationaux de France - Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 
  35. ^ „ISU GP Rostelecom 2019 - Men”. www.isuresults.com. Приступљено 2020-04-14. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шома_Уно&oldid=27433341”