Википедија

Шпанска армада

Шпанска армада (шп. Grande y Felicísima Armada — „Велика и Најсрећнија морнарица“; такође позната и као Непобедива армада), била је шпанска флота која је требало да 1588. године изврши инвазију на Енглеску и којом је командовао Алонсо де Гузман ел Буено (шп. Alonso de Guzmán El Bueno), 7. војвода од Медине Сидоније.[3]

Битка код Гравелина
Део Англо-шпанског рата (1585—1604)
Loutherbourg-Spanish Armada.jpg
Пораз Шпанске армаде, Филип Жак де Лутербург, уље на платну (1797).
Време8. август 1588.
Место
Ламанш, близу Гравелина, Француска (тада део Низоземске)
Исход Стратешка англо-холандска победа
Сукобљене стране
 Краљевство Енглеска
 Низоземска република		 Шпанија Шпанска империја
Португалија Краљевина Португалија
Команданти и вође
Елизабета I од Енглеске
Чарлс Хауард
Франсис Дрејк		 Филип II од Шпаније
Војвода од Медине Сидоније
Јачина
34 ратна брода
163 наоружана трговачка брода		 22 галије
108 наоружаних трговачких бродова
Жртве и губици
50—100 погинулих[1]
око 400 рањених		 600 погинулих,
800 рањених,[2]
397 заробљених,
4 трговачка брода су потопљена или заробљена

Упркос општем мишљењу да је овој флоти назив „Непобедива армада“ дао сам краљ Филип II, истина је да је име потекло од самих Енглеза. Наиме, Шпанци су у то доба своју Армаду називали „Великом армадом“ (шп. la Gran Armada), „Енглеском армадом“ (шп. la Armada de Inglaterra) или „Енглеским подухватом“ (шп. la empresa de Inglaterra).[4] Име се први пут појавило у памфлету државног секретара краљице Елизабете, Вилијама Сесила, који се појавио након пораза Шпанаца и у ком је Сесил говорио о шпанској флоти на саркастичан начин називајући је шпанском непобедивом флотом (енгл. Spanish Invencible fleet). Овај апелатив се првобитно ширио као подсмех, међутим како је време пролазило, почео је да се схвата у свом правом значењу.[5]

Краљ Филип II од Шпаније је био ожењен енглеском краљицом Мери I од Енглеске. Након њене смрти, односи између Енглеске и Шпаније су се нагло погрошали због политике коју је водила њена наследница Краљица Елизабета I. Циљ ове инвазије је био да се спречи даља помоћ Енглеске Уједињеним холандским провинцијама које су тада биле део Шпанске Холандије, као и спречавање даљих напада енглеских корсара на шпанске поседе у Америци и галије које су превозиле злато. Шпански краљ је имао подршку папе Сикста V.[6]

Армада је прво имала веома искусног команданта, Алвара де Базана, 1. маркиза од Санта Круза, али он је умро фебруара 1588, тако да је Медина Сидонија заузео његово место. Флота је кренула са 22 ратна брода Шпанске краљевске морнарице и 108 трговачких бродова адаптираних за борбу (укупно 130).[3] Намера је била да се пређе Ламанш, да се укотви у Фландрији где је војвода од Парме чекао спреман за инвазију на југоисточну Енглеску.

Армада је постигла свој први циљ и укотвила се у Северном мору недалеко од Гравелина, на морској граници између Француске и Шпанске Холандије. Док су чекали на успостављање комуникације са војском војводе од Парме, енглески ратни бродови су осули паљбу по шпанским бродовима, натерали их да дигну сидра и напусте место састанка са Пармом. Армада је успела да се регрупише и повуче на север, док су је прогонили енглески бродови. Повратак у Шпанију је такође био погубан — снажне олује су флоту скренуле са курса и више од 24 брода је настрадало на северној и западној обали Ирске, док су преживели нашли уточиште у Шкотској. Флота је изгубила око 50 пловила од почетних 22 галије и 108 наоружаних трговачких бродова.

Ова битка је била једна од највећих битака у англо-шпанском рату вођеном између 1585. и 1604. године.

РеференцеУреди

  1. ^ Lewis 1966, стр. 184.
  2. ^ Lewis 1966, стр. 182.
  3. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 69. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ Pérez Samper, Mª de los A.El dominio de los mares. La Armada Invencible.National Geografic. Historia. Num. 1. pp. 90–99
  5. ^ Cabot, JT. La Gran Armada. Una rivalidad en ascenso.Historia y vida;37(459):33-5
  6. ^ Католичка енциклопедија: Шпанска армада, на енглеском, Викиизворник, Приступљено 30. 4. 2013.

ЛитератураУреди

  • The Armada, Garrett Mattingly, Houghton Mifflin, Boston, 1959
  • Geoffrey Parker, 'The Dreadnought Revolution of Tudor England', Mariner's Mirror, 82 (1996): 269-300.
  • Armada. 1988. ISBN 978-0-575-03729-8..
  • A History of England, from the Defeat of the Armada to the Death of Elizabeth, Edward Cheyney. ISBN 978-1-4286-2910-3.
  • The Defeat of the Spanish Armada, Garrett Mattingly. ISBN 978-0-395-08366-6..
  • England and the Spanish Armada. 1990. ISBN 978-0-7317-0127-8..
  • The Expedition of Sir John Norris and Sir Francis Drake to Spain and Portugal, 1589, edited by RB Wernham. ISBN 978-0-566-05578-2..
  • The Enterprise of England. 1988. ISBN 978-0-86299-476-1..
  • The Return of the Armadas: the Later Years of the Elizabethan War against Spain, 1595-1603, RB Wernham. ISBN 978-0-19-820443-5..
  • Sir Francis Drake: the Queen's Pirate, Harry Kelsey. ISBN 978-0-300-07182-5..
  • Lewis, Michael (1966) [1960]. The Spanish Armada. Pan. 
  • The Spanish Armada, C. Martin & G. Parker. 1988. ISBN 978-0-241-12125-2..
  • Felipe Fernández-Armesto. ISBN 978-0-19-822926-1..
  • The voyage of the Armada. 1981. ISBN 978-0-00-211575-9..
  • Richard Bagwell, Ireland under the Tudors vols. 2 & 3 (London, 1885-1890)
  • John O'Donovan (ed.) Annals of Ireland by the Four Masters (1851)
  • Falls, Cyril (1996) [1950]. Elizabeth's Irish Wars. London. ISBN 978-0-09-477220-5. .
  • T.P.Kilfeather Ireland: Graveyard of the Spanish Armada (Anvil Books,) 1967
  • Graham, Winston (2001) [1972]. The Spanish Armadas. ISBN 978-0-14-139020-8. .
  • The Prince, Nicolo Machiavelli — numerous editions, including. ISBN 978-1-85326-306-4..
  • Historic Bourne etc., J.J.Davies (1909)
  • Chambers Biographical Dictionary, J.O.Thorne. (1969) SBN [sic] 550-16001-9

Спољашње везеУреди

 
Шпанска армада на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шпанска_армада&oldid=25777673”