Шпанска социјалистичка радничка партија
Шпанска социјалистичка радничка партија (шп. Partido Socialista Obrero Español) је шпанска политичка странка социјалдемократске[1] оријентације. ПСОЕ (шпанска скраћеница) је тренутно владајућа партија у Шпанији, и друга најстарија странка поред Карлистичке партије основане 1833. године.
Шпанска социјалистичка радничка партија Partido Socialista Obrero Español | |
|---|---|
 | |
| Председник | Кристина Нарбона |
| Гласноговорник | Елена Валенсијано заменица генералног секретара |
| Оснивач | Пабло Иглесијас |
| Генерални секретар | Педро Санчез |
| Основана | 2. мај 1879. |
| Седиште | Calle de Ferraz, 70, 28008 Мадрид Шпанија |
| Новине | El Socialista |
| Млади огранак | Социјалистичка омладина Шпаније |
| Број чланова (2014) | 198.123 |
| Идеологија | социјалдемократија, демократски социјализам |
| Политичка позиција | Леви центар |
| Међународно чланство | Прогресивна алијанса и Социјалистичка интернационала |
| Европска странка | Партија европских социјалиста |
| Група у Европском парламенту | Прогресивни савез социјалиста и демократа |
| Боје | |
| Шпански Конгрес | 123 / 350
|
| Шпански Сенат | 141 / 265
|
| Европски парламент | 14 / 54
|
| Веб-сајт | |
| www | |
После одржаних општих избора 14. марта 2004. године ПСОЕ влада Шпанијом. Пуноправна је чланица Партије европских социјалиста и Социјалистичке интернационале[2]. Имају 21 посланика у Европском парламенту у групи Социјалиста и Демократа.
ИсторијаУреди
ПСОЕ је основао 2. маја 1879. године у Мадриду чувени шпански раднички вођа Пабло Иглесијас[2]. У периоду од 1923. до 1940. године странка је била чланица Радничке и Социјалистичке интернационале[3]. За време друге шпанске републике ПСОЕ је била део владе народног фронта. Током грађанског рата странка је била подељена на три струје: левичарски марксисти које је предводио Франциско Ларго Кабаљеро који је заговарао диктатуру пролетаријата, национализацију и аграрну реформу; социјалдемократска фракција Индалесија Приета и реформисти под вођством Хулијана Бестеира[2].
Шпански диктатор Франциско Франко забранио је ПСОЕ 1939. године, а странка је поново легализована 1979. године.
На конгресу 1974. године у Суреснесу, Фелипе Гонзалес је изабран за генералног секретара. Гонзалес је извео значајну реформу странкее, и од марксистичке створио јаку социјалдемократску странку.
На парламентарним изборима 1982. године ПСОЕ је освојила 48,5% (око 10.000.000 гласова) и Фелипе Гонзалес постаје премијер све до 1996. године. Странка је побеђивала на изборима 1986, 1989. и 1993. године. На изборима 1996. године губе од конзервативне Народне партије, а Фелипе Гонзалес 1997. године подноси оставку на место генералног секретара партије. Партија је претрпела тежак пораз и на изборима 2000. године.
Након тих избора 2001. године на место генералног секретара ПСОЕ долази Хосе Луис Родригез Запатеро, и странка побеђује на изборима 2004. године и поново успоставља власт.
РеференцеУреди
- ^ Parties and Elections in Europe: The database about parliamentary elections and political parties in Europe, by Wolfram Nordsieck, Приступљено 30. 4. 2013.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 „History of PSOE” (на језику: шпанском). PSOE own site. Приступљено 11. 7. 2007.
- ^ Kowalski 1985, стр. 325.
ЛитератураУреди
- Kowalski, Werner (1985). Geschichte der sozialistischen arbeiter-internationale: 1923-19. Dt. Verlag d. Wissenschaften. стр. 325.
Спољашње везеУреди
| Шпанска социјалистичка радничка партија на Викимедијиној остави. |