Шпанска социјалистичка радничка партија
Овај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација. |
Шпанска социјалистичка радничка партија (шп. Partido Socialista Obrero Español) је шпанска политичка странка социјалдемократске[1] оријентације. ПСОЕ (шпанска скраћеница) је тренутно владајућа партија у Шпанији, и друга најстарија странка поред Карлистичке партије основане 1833. године.
Шпанска социјалистичка радничка партија Partido Socialista Obrero Español | |
|---|---|
 | |
| Председник | Кристина Нарбона |
| Гласноговорник | Елена Валенсијано заменица генералног секретара |
| Оснивач | Пабло Иглесијас |
| Генерални секретар | Педро Санчез |
| Основана | 2. мај 1879. |
| Седиште | Calle de Ferraz, 70, 28008 Мадрид Шпанија |
| Новине | El Socialista |
| Млади огранак | Социјалистичка омладина Шпаније |
| Број чланова (2014) | 198.123 |
| Идеологија | социјалдемократија, демократски социјализам |
| Политичка позиција | Леви центар |
| Међународно чланство | Прогресивна алијанса и Социјалистичка интернационала |
| Европска странка | Партија европских социјалиста |
| Група у Европском парламенту | Прогресивни савез социјалиста и демократа |
| Боје | |
| Шпански Конгрес | 123 / 350
|
| Шпански Сенат | 141 / 265
|
| Европски парламент | 14 / 54
|
| Веб-сајт | |
| www | |
После одржаних општих избора 14. марта 2004. године ПСОЕ влада Шпанијом. Пуноправна је чланица Партије европских социјалиста и Социјалистичке интернационале[2]. Имају 21 посланика у Европском парламенту у групи Социјалиста и Демократа.
ИсторијаУреди
ПСОЕ је основао 2. маја 1879. године у Мадриду чувени шпански раднички вођа Пабло Иглесијас[2]. У периоду од 1923. до 1940. године странка је била чланица Радничке и Социјалистичке интернационале[3]. За време друге шпанске републике ПСОЕ је била део владе народног фронта. Током грађанског рата странка је била подељена на три струје: левичарски марксисти које је предводио Франциско Ларго Кабаљеро који је заговарао диктатуру пролетаријата, национализацију и аграрну реформу; социјалдемократска фракција Индалесија Приета и реформисти под вођством Хулијана Бестеира[2].
Шпански диктатор Франциско Франко забранио је ПСОЕ 1939. године, а странка је поново легализована 1979. године.
На конгресу 1974. године у Суреснесу, Фелипе Гонзалес је изабран за генералног секретара. Гонзалес је извео значајну реформу странкее, и од марксистичке створио јаку социјалдемократску странку.
На парламентарним изборима 1982. године ПСОЕ је освојила 48,5% (око 10.000.000 гласова) и Фелипе Гонзалес постаје премијер све до 1996. године. Странка је побеђивала на изборима 1986, 1989. и 1993. године. На изборима 1996. године губе од конзервативне Народне партије, а Фелипе Гонзалес 1997. године подноси оставку на место генералног секретара партије. Партија је претрпела тежак пораз и на изборима 2000. године.
Након тих избора 2001. године на место генералног секретара ПСОЕ долази Хосе Луис Родригез Запатеро, и странка побеђује на изборима 2004. године и поново успоставља власт.
РеференцеУреди
- ^ Parties and Elections in Europe: The database about parliamentary elections and political parties in Europe, by Wolfram Nordsieck, Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ а б в „History of PSOE” (на језику: шпанском). PSOE own site. Приступљено 11. 7. 2007.
- ^ Kowalski 1985, стр. 325.
ЛитератураУреди
- Kowalski, Werner (1985). Geschichte der sozialistischen arbeiter-internationale: 1923-19. Dt. Verlag d. Wissenschaften. стр. 325.
