Штимље (алб. Shtime) је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, на југу централног дела Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 7.255 становника.[а]

Штимље
Штимље
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаШтимље
Становништво
 — 2011.Раст 7.255
Географске карактеристике
Координате42° 26′ 00″ С; 21° 02′ 19″ И / 42.43344° С; 21.03852° И / 42.43344; 21.03852
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Штимље на карти Србије
Штимље
Штимље
Штимље на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознакаUR

Географија уреди

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Штимље површине 1283 ha. Смештено је на 30 km југозападно од Приштине на главном магистралном путу који повезује главни град покрајине са Призреном и недалеко од развођа Црноморског, Егејског и Јадранског слива.

Историја уреди

Само насеље је познато по једном од двораца српских владара у средњем веку који се налазе на простору око некадашњег Сврчинског језера. У њему је 1326. краљ Стефан Дечански (1322—1331) издао повељу Дубровчанима у вези царине коју су држали у Новом Брду. Године 1348. Цар Душан је обавезао мештане овог села да дају мед и восак његовој задужбини — цркви Светих Арханђела код Призрена. Недалеко од њега (10 km југозападно) је подигнут и Топиловачки Град да би штитио дворац од кога данас нема назнака, док су остаци самог утврђења обрасли шумом. По турском попису из 1455. године село је имало 109 српских кућа и два попа.

Између 1920. и 1922. године на темељима цркве из средњег века је подигнута црква Светог Арханђела Михаила. Посвећена је српским ратницима изгинулим у Првом светском рату. Црква је тешко оштећена након рата на Косову и Метохији 1999. године, као и у мартовском погрому 2004. године. Након обнове коју је извршио УНЕСКО, у јуну 2012. године Албанци су поново уништили храм[1]. Овде се налази и Црква Светог Николе у Штимљу.

Овде се налази Институт у Штимљу, болница за душевне болеснике, једина таква установа на Косову и Метохији.[2]

Демографија уреди

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Штимље.

Етнички састав према попису из 1961.[3]
Албанци
  
1.929 68,1%
Срби
  
822 29%
Црногорци
  
61 2,1%
Укупно: 2.832
Етнички састав према попису из 1981.[4]
Албанци
  
4.352 82,6%
Срби
  
714 13,5%
Роми
  
99 1,9%
Муслимани
  
87 1,6%
Укупно: 5.271
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Албанци
  
6.742 92,9%
Ашкалије
  
415 5,7%
Срби
  
48 0,7%
Укупно: 7.255

Број становника на пописима:

Демографија[6]
Година Становника
1948. 2.003
1953. 2.292
1961. 2.832
1971. 3.866
1981. 5.271
1991. 6.657

Види још уреди

Напомене уреди

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце уреди

Спољашње везе уреди