Штубик

насеље у Неготину, Борски округ, Србија

Штубик је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 601 становника (према попису из 2011. било је 874 становника, према попису из 2002. било је 939 становника а према попису из 1991. било је 1214 становника).

Штубик
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2022.601
Географске карактеристике
Координате44° 17′ 19″ С; 22° 21′ 03″ И / 44.2885° С; 22.350833° И / 44.2885; 22.350833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина199 m
Штубик на карти Србије
Штубик
Штубик
Штубик на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19303
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Овде је 1807. године била Битка на Штубику.

Историја

уреди

На аустријским картама, Лангеровој и карти Темишварски Банат“, село је забележено под именом Stubika-Stubac. Помиње се и 1736. године. Село Stubik забележено је 1784. године; 1807. године помиње се кнез „Паун Шубик”, а 1811. године као село Штубик. Године 1846. Штубик је имао 163 куће, 1866. 225, а 1924. године 407 кућа.[1] По предању село у Селишту, које је поред реке Замне више данашњих кућа, су засновали досељеници са Косова, пре 300-400 и више година. Много доцније, у Влашком Пољу, које је близу Селишта, засновано је једно мање насеље, али су његови оснивачи били „Унгурјани“. Када је пре 200 година село из Селишта премештено код Црквишта, где су дошли и неки Косовци, међу којима и један „прстенџија“ као досељеници из Кључа и други, Унгурјани су напустили своје насеље и прешли у Малајницу и Плавну. Касније је већина становништва из Црквишта прешла на данашње место а остали су прешли почетком 19. века.[2]

Указом Краља од 15. маја 1922. године насеље је добило статус варошице.

Село је, по предању, добило име по томе што је наводно било у селу „сто бика”. По другој легенди име је настало од узвика „сту бик”(стој, биче).[1]

Постоје традиције о насељавању из Македоније, Румуније, са Косова. Село је подељено на мале, које се углавном поклапају са торевима, салашима. У центру села, које је типично разбијеног типа, је мала „Село”.[3]

Данас се поуздано зна да су почетком 16. века постојала два насеља: Горњи и Доњи Штубик. Доњи Штубик је вероватно био на обронцима према неготинској равници судећи по количини произведених житарица и вина. Црква у Штубику саграђена је 1875. године.[4]

Овде се налазе Штубичке пивнице.

Демографија

уреди

Према последњем попису из 2022. године у Штубику је живело 601 становника што је за 273 мање у односу на 2011. када је на попису било 874 становника. У насељу живи 530 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,15 година (48,90 код мушкараца и 53,51 код жена).[5]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 263 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,29 а према истом попису у насељу има 633 стамбених јединица од којих је 276 насељених.[6]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 1.886
1953. 1.930
1961. 1.957
1971. 1.660
1981. 1.476
1991. 1.214 1.133
2002. 939 1.073
2011. 874
2022. 601
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
928 98,82%
Црногорци
  
4 0,42%
Румуни
  
3 0,31%
Бугари
  
2 0,21%
непознато
  
2 0,21%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ а б Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 227. 
  2. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 228. 
  3. ^ Група аутора (1968—1969). Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине". Београд: Етнографски музеј. стр. 35. 
  4. ^ „Штубик”. Општина Неготин. 
  5. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 28.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 466. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  6. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди