Штулац (Лебане)
Штулац је насеље у Србији у општини Лебане у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 185 становника.
Штулац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Лебане |
| Становништво | |
| — 2022. | 185 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 56′ 02″ С; 21° 40′ 23″ И / 42.9339° С; 21.6731° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 376 m |
.svg)  Штулац Штулац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LB |
Историја
уредиУ близини села Штулац налази се познати рановизантијски локалитет Царичин град (Јустинијана Прима). Североисточно од Царичиног града, поред штулачког сеоског гробља, налазила се и још једна, знатно мања рановизантијска тврђава, чији су остаци пронађени на месту каснијег подизања цркве Светог Илије. Због свог четвороугаоног облика и близине Царичином граду, поједини истраживачи су указали на могућност да се управо на тој локацији налазио Таурисион, родно место цара Јустинијана I (527-565), које је описао историчар Прокопије, а тим поводом је указано и на потребу за предузимањем додатих археолошких истраживања.[1][2][3]
Демографија
уредиУ насељу Штулац живи 290 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,9 година (44,0 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 131 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 7 | ||
| 80+ | 5 | 5 | ||
| 75—79 | 5 | 11 | ||
| 70—74 | 15 | 12 | ||
| 65—69 | 19 | 21 | ||
| 60—64 | 17 | 13 | ||
| 55—59 | 10 | 15 | ||
| 50—54 | 10 | 14 | ||
| 45—49 | 14 | 9 | ||
| 40—44 | 6 | 7 | ||
| 35—39 | 14 | 4 | ||
| 30—34 | 10 | 8 | ||
| 25—29 | 11 | 9 | ||
| 20—24 | 6 | 5 | ||
| 15—19 | 10 | 9 | ||
| 10—14 | 13 | 10 | ||
| 5—9 | 12 | 18 | ||
| 0—4 | 5 | 11 | ||
| Просек : | 44,0 | 43,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 152 | 28 | 105 | 15 | 4 | 0 |
| Женски | 149 | 12 | 104 | 25 | 8 | 0 |
| УКУПНО | 301 | 40 | 209 | 40 | 12 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 88 | 66 | 0 | 0 | 4 |
| Женски | 79 | 69 | 0 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 167 | 135 | 0 | 0 | 6 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 9 | 6 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 5 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 9 | 11 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 2 | 0 |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 4 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Ерцеговић-Павловић & Костић 1988, стр. 43.
- ^ Stamenković 2013, стр. 133-134.
- ^ Ivanišević, Bugarski & Stamenković 2019, стр. 297-316.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Дероко, Александар; Радојчић, Светозар (1950). „Византиске старине у Јабланици и Пустој Реци” (PDF). Старинар. 1: 175—181.
- Ерцеговић-Павловић, Славенка; Костић, Десанка (1988). Археолошки споменици и налазишта лесковачког краја. Београд; Лесковац: Археолошки институт; Народни музеј.
- Ivanišević, Vujadin; Bugarski, Ivan; Stamenković, Aleksandar (2019). „The Outer Forts of Caričin Grad: Visualisation of Digital Terrain Models and Interpretation” (PDF). Старинар. 69: 297—316.
- Кондић, Владимир; Поповић, Владислав (1977). Царичин град: Утврђено насеље у византијском Илирику. Београд: САНУ.
- Милинковић, Михаило (2015). Рановизантијска насеља у Србији и њеном окружењу. Београд: Досије студио.
- Stamenković, Sonja (2013). Rimsko nasleđe u Leskovačkoj kotlini. Beograd: Arheološki institut.
