У Шугрину је рођен извесни Стеван, најбољи тобџија Хајдук-Вељка Петровића, који га је за рачун Турака и убио топом 1813. године.[1]
Рођен је у месту 1836. године Милан Пироћанац државник српски. Мада син Стевана Недељковића, узео је себи за ново презиме изведено по свом завичају пиротском. Учио је високе школе у Београду и Паризу, и мало у Немачкој. Био је начелник Министраства спољних послова за време књаза Михаила, који му је поверио неколико важних дипломатских мисија. После погибије књазове прелази у судство где је председник Првостепеног суда у Београду и дуго члан Касационог суда. Бавио се током живота и адвокатуром. Покренуо је лист "Шумадија", па ускоро и "Видело". Био је вођа Напредне странке до јесени 1883. године. Био је претходно неколико пута министар у влади, а након пада владе Ристићеве, он 1879. године формира као председник напредњачку владу. После оставке 1886. године повлачи се сасвим из политике. Био је један од најбољих српских правика а доказао се и као политички писац са више наслова књига - брошура и бројних чланака. Његови радови су били: "Међународни положај Србије", "Кнез Михаило и заједничка радња балканских народа", "Историјска размишљања" идр. Умро је у Београду почетком 1897. године.[2]
У месној основној школи од 1910. године ради учитељ Светозар Лазаревић.[3] По завршетку Првог светског рата постављен је 1920. године за сталног учитеља Живојин Костић.
У насељу Шугрин живи 94 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 67,6 година (68,5 код мушкараца и 66,8 код жена). У насељу има 54 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,76.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[5] |
|
|
| |
|
Срби |
|
94 |
98,94% |
непознато |
|
1 |
1,05% |
Становништво према полу и старости
[6]
|
|
м |
| |
|
? |
0 |
|
|
0 |
80+ |
6 |
|
|
6 |
75—79 |
7 |
|
|
6 |
70—74 |
8 |
|
|
8 |
65—69 |
10 |
|
|
11 |
60—64 |
7 |
|
|
9 |
55—59 |
5 |
|
|
6 |
50—54 |
2 |
|
|
0 |
45—49 |
0 |
|
|
1 |
40—44 |
0 |
|
|
0 |
35—39 |
0 |
|
|
0 |
30—34 |
1 |
|
|
1 |
25—29 |
0 |
|
|
0 |
20—24 |
0 |
|
|
0 |
15—19 |
0 |
|
|
1 |
10—14 |
0 |
|
|
0 |
5—9 |
0 |
|
|
0 |
0—4 |
0 |
|
|
0 |
Просек : |
68,5 |
|
|
66,8 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
Број домаћинстава
|
116
|
120
|
120
|
116
|
100
|
79
|
54
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
Број домаћинстава
|
18
|
31
|
5
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
1,76
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
Мушки
|
46
|
1
|
36
|
9
|
0
|
0
|
Женски
|
49
|
2
|
36
|
11
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
95
|
3
|
72
|
20
|
0
|
0
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
Мушки
|
22
|
18
|
0
|
0
|
2
|
Женски
|
21
|
21
|
0
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
43
|
39
|
0
|
0
|
2
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
Мушки
|
0
|
1
|
1
|
0
|
0
|
Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
0
|
1
|
1
|
0
|
0
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
Мушки
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
Мушки
|
0
|
0
|
0
|
0
|
Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
0
|
0
|
0
|
0
|
- ^ "Нова искра", Београд 1899. године
- ^ "Дело", Београд 1897. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1910. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.