Шумадијска дивизија

Шумадијска дивизија је била дивизија Војске Кнежевине Србије, Војске Краљевине Србије и Југословенске војске, која је постојала од 1874. до Априлског рата 1941. године.

Шумадијска дивизија
Пуковска застава Краљевине Србије
Командант Шумадијске дивизије пуковник Живко Павловић (седи осми слева) са официрима на француској лађи "Ла Плат", на путу за Солун (мај 1916)
Постојање1874–1941
Земља Кнежевина Србија
 Краљевина Србија
 Краљевина Југославија
Јачина15.000 (мирнодопски)
40.000 (ратно стање)
ДеоВојска Кнежевине Србије
Војска Краљевине Србије
Југословенска војска
Ангажовање
Први српско-турски рат

Други српско-турски рат


Српско-бугарски рат


Први балкански рат


Други балкански рат


Први светски рат

Учествовала је у Српско-турским ратовима (1876–1878), Српско-бугарском рату (1885), Првом балканском рату (1912–1913), Другом балканском рату (1913), Првом светском рату (1914–1918) и Другом светском рату, односно Априлском рату (1941).

Историјат уреди

Оснивање уреди

Уредбом о устројству команди и штабова стајаће и народне војске из 1874. године, кнез Милан Обреновић је основао Шумадијску дивизију. У њеном саставу су се налазиле крагујевачка, чачанска и крушевачка пуковска команда, односно четири пешадијска пука.

Српско-турски ратови (1876—1878) уреди

У Првом српско-турском рату 1876-1877. године, Шумадијска дивизија се борила на Моравском фронту. Други српско-турски рат 1877-1878. године је провела као Шумадијски корпус под командом генерала Јована Белимарковића. Корпус је учествовао у ослобођењу Ниша, а затим је штаб корпуса био премештен у Лесковац и потом у Владичин Хан, одакле се командовало нападом на Врање. Дана 31. јануара 1878. године, генерал Белимарковић је свечано ушао у ослобођено Врање и ту сместио команду Шумадијског корпуса.

Српско-бугарски рат (1885) уреди

Српско-бугарски рат 1885. године, Шумадијска дивизија је провела у ратном стању. Борила се у бици код Сливнице. Због кашњења Моравске дивизије, дошло је до одлагања напада, што је довело и до пораза у бици.

Балкански ратови (1912—1913) уреди

Шумадијска дивизија је учествовала у оба Балканска рата. У Првом балканском рату, дивизија је напредовала кроз Албанију и избила на море. У Другом балканском рату је учествовала у Брегалничкој бици.

Први светски рат (1914—1918) уреди

Учествовала је у Церској бици и ослободила Шабац. Тада је њен командант био генерал Стеван Хаџић. Почетком септембра 1914. године, Шумадијска дивизија је учествовала у Сремској офанзиви, подигла понтонски мост између Новог Села и Подгоричке аде, а онда прешла Саву. Затим, дивизија је учествовала у Колубарској бици. У тројној офанзиви на Србију, на јесен 1915. године, Шумадијска дивизија другог позива је у Лесковачком противудару задржала непријатељске снаге и омогућила повлачење главнине српске војске.

Након Албанске голготе, Шумадијска дивизија је пребачена на Солунски фронт и доживела прву реформу 1916. године, када су спојене дивизија првог и дивизија другог позива. Она је остала у саставу Друге српске армије. Убрзо је учествовала и у освајању Кајмакчалана.

Шумадијска дивизија је имала кључну улогу у пробоју Солунског фронта. Она је 15. септембра 1918. године заузела положаје Слоново уво, Ветерник и Голу Рудину, одакле одбија три непријатељска противнапада и у садејству са Тимочком дивизијом заузима Борову чуку. Три дана касније је избила на положај Тополац.

Састав уреди

Пукови уреди

Шумадијска дивизија је бројала три пешадијска пука:

  • 10. пешадијски пук - команда пука у Чачку;
  • 11. пешадијски пук „Карађорђе“ - команда пука у Крагујевцу;
  • 12. пешадијски пук „Цар Лазар“ - команда пука у Крушевцу;
  • 19. пешадијски пук - команда пука у Крагујевцу.

Команданти уреди

Од 1874. до 1912. године уреди

Фотографија Име и презиме Период
 
Јован Белимарковић 27/30. новембра 1877.

Команданти Шумадијске дивизије I позива уреди

Фотографија Име и презиме Период
 
Стеван Хаџић - 10. август 1914.
 
Божидар Терзић 10. август 1914. - 1916.
 
Живко Павловић 1916.[1]
 
Петар Мишић

Команданти Шумадијске дивизије II позива уреди

Фотографија Име и презиме Период
 
Пуковник Драгутин Милутиновић
Генерал Светомир Матић

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Буквић, Димитрије. „Свестрани генерал Живко Павловић”. Politika Online. Приступљено 2021-06-01.