Ѳ (ћириличко)

Ѳ ѳ (Ѳ ѳ; искошено: Ѳ ѳ) је слово ране ћирилице. Зове се фита. Облик и назив слова су изведени из грчког слова тета (Θ θ). У систему ISO 9, Ѳ је романизовано помоћу гравног акцента од слова F (F̀ f̀).

У ћириличном нумеричком систему, Фита има вредност 9.

Облик

У традиционалним црквенословенскимфонтовима, централна линија је типично око дупло већа од тела слова и има серифе сличне онима на слову Т: .

Понекад је линија повучена ниско као основна линија, због чега је ово слово тешко разликовати од Д.

Коришћење

Староруски и црквенословенски

Традиционални руски назив слова је фита́ (fitá) (или, у правопису пре 1918, ѳита́). Фита се углавном користила за писање властитих имена и позајмљеница изведених из или преко грчког. Руси су ова имена изговарали гласом /ф/ уместо /θ/ (попут изговора ⟨тх⟩ у енглеској ријечи „thin“).

На пример, грчко име Θεόδωρος се изговарало као „Феодор“ (сада „Фјодор“).

Рани текстови на руском (и у руској ревизији црквенословенског) показују све већу заменљивост θ и Ф. Неки писари су преферирали једно од два слова, а игнорисали друго. Постојао је ортографски систем за писање Ѳ на почетној позицији и Ф на другом месту. Од средине 17. века, избор између θ и Ф је поново прилагођен да тачно прати грчко порекло, систем који је још увек у употреби у црквенословенском правопису.

Руски

У првој варијанти петровске руске азбуке (1707–1708), слово Ф је елиминисано и Фита је постала једини начин да се представља /ф/. Касније (1710) слово Ф (са истим етимолошким правилом правописа Ѳ и Ф) је враћено и оба слова су постојала све до правописне реформе 1918, када је Фита елиминисана и замењена словом Ф (Ф ф).

Имајте на уму да су многе грчке речи са тетом усвојене у руском са словом Т (Т т) уместо фите (углавном преко латинског или преко других западноевропских језика):

• театаръ (позориште)
• теорема (теорема)
• атлетъ (спортиста)
• пантера (пантера)
• фталевый (фтални)

итд.

Понекад је постојао двоструки правопис и/или изговор:

• ааеизмъ/атеизмъ (атеизам)
• алгориѳмъ/алгоритмъ (алгоритам)
• католическiй/католическiй (католик)

итд.

Варијанте са фитом (у модерном правопису са Ф) су типично архаичније или посебне.

Румунски

У румунском језику, θ се звала тита ⟨Ѳ⟩ и била је део румунског ћириличног писма, које се користило до око 1860. године.

Алеутски

Фита се користи у ћириличној верзији алеутског писма, обично у позајмљеним речима.

Остали језици

У другим језицима који користе ћирилично писмо, Фита се изговарала као /т/ а касније је замењена са Т (Т т).

На пример, бугарска, македонска и српска верзија грчког имена Θεόδωρος је Тодор (Todor) или Теодор (Teodor).

Слична слова и знакови

Θ θ/ϑ: грчко слово тета.

Ө ө: тренутно у употреби у казашком, киргиском, таџичком и монголском језику.

Рачунарски кодови

Знак	Ѳ		ѳ
Назив у Уникоду	CYRILLIC CAPITAL LETTER FITA		CYRILLIC SMALL LETTER FITA
Врста кодирања	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална
Уникод	1138	U+0472	1139	U+0473
UTF-8	209 178	D1 B2	209 179	D1 B3
Нумеричка референца знака	Ѳ	Ѳ	ѳ	ѳ