Ѳ (ћириличко)
Ћириличко слово Ѳ ѳ | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() | |||||||
Слова словенских језика | |||||||
А | А́ | А̀ | А̄ | Б | В | Г | |
Ґ | Ѓ | Д | Ђ | Е | Ѐ | Е́ | |
Е̄ | Ё | Є | Ж | З | З́ | ||
Ѕ | И | Ѝ | И́ | І | Ї | ||
Й | Ј | К | Ќ | Л | Љ | ||
М | Н | Њ | О | О́ | О̀ | ||
Ō | П | Р | С | С́ | Т | ||
Ћ | У | Ў | Ф | Х | Ц | ||
Ч | Џ | Ш | Щ | Ъ | Ы | ||
Ь | Э | Ю | Я | ||||
Слова несловенских језика | |||||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ | |
Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ | Ԃ | ||
Ꚉ | Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ | Ӂ | ||
Җ | Ӝ | Ԅ | Ӟ | Ҙ | З̌ | ||
З̱ | З̣ | Ԑ | Ӡ | З́ | Ԇ | ||
Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ | Ӄ | ||
Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ | Ӆ | ||
Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ | ||
Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ | Ԋ | ||
Ӧ | О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ | ||
Ҧ | Ҏ | Р̌ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | ||
Ҭ | Ꚑ | Ԏ | Ӯ | Ӱ | Ӳ | ||
Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ | Ҳ | Ӽ | ||
Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ | Ӵ | ||
Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ | Ҿ | ||
Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ | Э̆ | ||
Э̄ | Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ | Є̈ | ||
Я̆ | Я̄ | Я̆ | Я̈ | Ԙ | Ԝ | ||
Ӏ | |||||||
Историјска слова | |||||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ | Ѿ | Ҁ |
Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ | Ѩ | |
Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ | ||
Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ | Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | ||
Ꙑ | Ꙭ | Ꙩ | ꙮ | ||||
Диграфи ћирилице | |||||||
Сва слова ћирилице |
Ѳ ѳ (Ѳ ѳ; искошено: Ѳ ѳ) је слово ране ћирилице. Зове се фита. Облик и назив слова су изведени из грчког слова тета (Θ θ). У систему ISO 9, Ѳ је романизовано помоћу гравног акцента од слова F (F̀ f̀).
У ћириличном нумеричком систему, Фита има вредност 9.
ОбликУреди
У традиционалним црквенословенскимфонтовима, централна линија је типично око дупло већа од тела слова и има серифе сличне онима на слову Т: .
Понекад је линија повучена ниско као основна линија, због чега је ово слово тешко разликовати од Д.
КоришћењеУреди
Староруски и црквенословенскиУреди
Традиционални руски назив слова је фита́ (fitá) (или, у правопису пре 1918, ѳита́). Фита се углавном користила за писање властитих имена и позајмљеница изведених из или преко грчког. Руси су ова имена изговарали гласом /ф/ уместо /θ/ (попут изговора ⟨тх⟩ у енглеској ријечи „thin“).
На пример, грчко име Θεόδωρος се изговарало као „Феодор“ (сада „Фјодор“).
Рани текстови на руском (и у руској ревизији црквенословенског) показују све већу заменљивост θ и Ф. Неки писари су преферирали једно од два слова, а игнорисали друго. Постојао је ортографски систем за писање Ѳ на почетној позицији и Ф на другом месту. Од средине 17. века, избор између θ и Ф је поново прилагођен да тачно прати грчко порекло, систем који је још увек у употреби у црквенословенском правопису.
РускиУреди
У првој варијанти петровске руске азбуке (1707–1708), слово Ф је елиминисано и Фита је постала једини начин да се представља /ф/. Касније (1710) слово Ф (са истим етимолошким правилом правописа Ѳ и Ф) је враћено и оба слова су постојала све до правописне реформе 1918, када је Фита елиминисана и замењена словом Ф (Ф ф).
Имајте на уму да су многе грчке речи са тетом усвојене у руском са словом Т (Т т) уместо фите (углавном преко латинског или преко других западноевропских језика):
- театаръ (позориште)
- теорема (теорема)
- атлетъ (спортиста)
- пантера (пантера)
- фталевый (фтални)
итд.
Понекад је постојао двоструки правопис и/или изговор:
- ааеизмъ/атеизмъ (атеизам)
- алгориѳмъ/алгоритмъ (алгоритам)
- католическiй/католическiй (католик)
итд.
Варијанте са фитом (у модерном правопису са Ф) су типично архаичније или посебне.
РумунскиУреди
У румунском језику, θ се звала тита ⟨Ѳ⟩ и била је део румунског ћириличног писма, које се користило до око 1860. године.
АлеутскиУреди
Фита се користи у ћириличној верзији алеутског писма, обично у позајмљеним речима.
Остали језициУреди
У другим језицима који користе ћирилично писмо, Фита се изговарала као /т/ а касније је замењена са Т (Т т).
На пример, бугарска, македонска и српска верзија грчког имена Θεόδωρος је Тодор (Todor) или Теодор (Teodor).
Слична слова и знаковиУреди
Θ θ/ϑ: грчко слово тета.
Ө ө: тренутно у употреби у казашком, киргиском, таџичком и монголском језику.
Рачунарски кодовиУреди
Знак | Ѳ | ѳ | ||
---|---|---|---|---|
Назив у Уникоду | CYRILLIC CAPITAL LETTER FITA | CYRILLIC SMALL LETTER FITA | ||
Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
Уникод | 1138 | U+0472 | 1139 | U+0473 |
UTF-8 | 209 178 | D1 B2 | 209 179 | D1 B3 |
Нумеричка референца знака | Ѳ | Ѳ | ѳ | ѳ |