1. осињска лака пјешадијска бригада
Прва осињска лака пјешадијска бригада била је војна јединица Војске Републике Српске у саставу Првог крајишког корпуса. Бригада је одликована Медаљом Петра Мркоњића.[3]
| Прва осињска лака пјешадијска бригада | |
|---|---|
 | |
| Постојање | март 1992—1994. Место формирања: Осиња |
| Формација | бригада |
| Јачина | 2.200[1] просечно: 800–1.250[2] |
| Део | Први крајишки корпус |
| Ангажовање | |
| Одликовања |  |
| Команданти | |
| Командант | Радомир Чавић (1992–93) |
| Командант 2 | Боро Буковица (1992) |
| Командант 3 | Љубомир Обрадовић (1993) |
| Командант 4 | Горан Татић (1993) |
| Командант 5 | Драго Личина (1993–94) |
Историја
уредиНакон избијања рата у Дервенти у марту 1992. године, заживио је Осињски партизански одред под командом 18. партизанске бригаде. Одред је у почетку био састављен од мештана Осињског краја. Доласком избеглица из Дервенте и новим наоружањем, одред прераста прво у батаљон, а потом у бригаду на лето 1992. године. Кроз бригаду је прошло око 2.200 бораца[1], док је стални састав чинило око 800[4] до 1.250 бораца.[2]
Бригада је током рата више пута мењала формацију. На почетку је имала два пешадијска батаљон, вод минобацача 120 мм као и извиђачки вод.[5]
Ратни пут
уреди1992.
уредиНакон пада Дервенте у руке хрватских оружаних снага у априлу 1992, Осињска бригада је трпела сталне нападе на своје положоје, будући да је заузимала јужни, непокорени део дерветанске општине. Током средине јуна, други батаљон бригаде учествовао је у освајању коте Цер код села Мишинци што је допринело бржем напредовању војске у операцији Коридор 92.[6]
Бригада је дала одлучујући допринос у пробијању ”Ободног канала” крајем септембра, чиме су се створили услови за заузимање Босанског брода.
1993. и 1994.
уредиБригада је почетом 1993. године пребачена на Добојско ратиште као резерва Оперативне групе Добој. Услед сталне недисциплине и слабог борбеног морала, бригада је једва одржана на окупу, а команда је предлагала да се бригада или кадровски појача или расформира а млађи састави распореде у друге јединице.
Почетком наредне године, бригада је послата на подручје Маглаја како би преузела чување овог дела фронта. Услед исцрпљености и непознатог терена, део припадника бригаде страдао је 21. јануара, када је АРБиХ зашла у позадину бригаде и на препад уморила преко десет бораца.[7]
Бригада је расформирана 1. марта 1994. године, а највећи део млађих бораца прераспоређен је у 27. моторизовану бригаду.[8]
Губици
уредиТоком рата погинуло је и преминуло 102 борца бригаде, од чега је преко 70 изгубило животе током операције Коридор 92 средином 1992. године, док је 13 војника погинуло на ширем подручју Маглаја почетком 1994. године.[9]
Напомене
уредиРеференце
уреди- ^ а б Гаврић 2021, стр. 12.
- ^ а б Гаврић 2021, стр. 247.
- ^ Обиљежавање Дана Осињске лаке пјешадијске бригаде сутра
- ^ Гаврић 2021, стр. 94.
- ^ Гаврић 2021, стр. 118.
- ^ Гаврић 2021, стр. 120.
- ^ Гаврић 2021, стр. 307.
- ^ Гаврић 2021, стр. 244.
- ^ Гаврић 2021, стр. 332.
Литература
уреди- Гаврић, Милан (2021). Гробови говоре истину: Осињска српска лака пјешадијска бригада. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. ISBN 978-99976-939-2-1.
