1550-е
Догађаји и трендовиУреди
- 1550. — рођен је Вилем Баренц, холандски истраживач и један од првих истраживача Арктика.
- 1550. — рођен је Мојсије Секељ, ердељски војвода секељског порекла и у кратком периоду и владар Ердеља.
- 1550. — 27. јуна рођен је Шарл IX, краљ Француске од 1560. до 1574.
- 1550. — основан је Хелсинки.
- 1551. — Мехмед паша Соколовић је заузео град Бечеј.
- 1551. — Чувашија је постала део Русије.
- 1551. — Османлије су освојили Јанков Мост.
- 1551. — Клермон Феран је постао краљевски град.
- 1551. — 19. септембра рођен је Анри III од Француске, четврти син француског краља Анрија II и Катарине Медичи. Био је кратко време изборни краљ Пољске, а од 1575. краљ Француске.
- 1551. — рођен је Борис Годунов, руски цар од 1598. до 1605. године.
- 1552. — Османлије су освојили Темишвар.
- 1552. — Османлије су заузели читав Банат и организовали га као Темишварски вилајет, подијељен на санџаке и нахије.
- 1552. — Османлије су освојили Вршац.
- 1552. — 2. децембра умро је Франсиско Ксавер, шпански католички мисионар и саоснивач језуитског реда. Католичка црква сматра да је после светог Петра он покрстио највише људи. Проглашен је свецем.
- 1552. — погинуо је Колшариф, татарски имам и пјесник Казањског каната.
- 1552. — Руско царство је освојило Казањски канат.
- 1553. — 12. априла умрла је Хуана I од Кастиље, супурга Филипуа Лијепог.
- 1553. — 6. јула умро је Едвард VI, енглески краљ од 28. јануара 1547. до смрти 6. јула 1553.
- 1553. — 13. децембра Анри IV од Француске, краљ Наваре (1572—1610) и краљ Француске (1589—1610). Био је први краљ из бурбонске династије.
- 1554. — Астрахан је прешао је под власт Русије.
- 1554. — основан је Сао Пауло.
- 1555. — након што су Португалци оснивањем својих база у Индији запретили муслиманским морепловцима пресијецањем њихових трговачких веза са Индијом, Османлије учвршћују свој положај у подручјима око Црвеног мора, оснивањем нових база у Јемену и Етиопији. Године 1555, у Етиопији оснивају Хабешки ејалет са седиштем у граду Масави.[1]
- 1555. — двојица Сиријаца су први пут донела кафу у Цариград.
- 1555. — Шпанци освајају Дјевичанска острва.
- 1555. — Французи оснивају колонију Француски Антарктик на подручју данашњег Бразила око града Рио де Жанеира.
- 1555. — 25. септембра склопљен је Аугзбуршки мир, споразум, који су потписали Карло V и снаге протестантског Шмалкадског савеза у граду Аугзбургу. Тим споразумом окончано је насиље између лутерана и католика у Њемачкој. Овим миром изједначена су права католика и лутерана.
- 1557. — Португалци су заузели Макао.
- 1556. — Руско царство је освојило Астрахански канат.
- 1557. — 31. мајa рођен је Фјодор I Звонар, цар Русије и Велики московски кнез од 18. марта 1584. године.
- 1557. — 16. јула умрла је Ана Клевска, четврта жена енглеског краља Хенрика VIII, кћи Јована III, владара војводства Клевса које се налазило на Рајни, на граници данашње Немачке и Холандије.
- 1557. — 1. септембра умро је Жак Картје, француски истраживач Канаде.
- 1557. — у Османском царству је Српска православна црква обновљена као Пећка патријаршија.
- 1558. — фебруара, рођен је Јохан Церклас фон Тили, војсковођа, који је командовао снагама Светог римског царства током Тридесетогодишњег рата.
- 1558. — 18. фебруара умрла је Леонор од Аустрије, прва кћерка Хуане Луде и Филипа Лепог, унука Католичких краљева и Максимилијана I као и сестра Карла V.
- 1558. — 21. септембра умро је Карло V Хабзбуршки, један од најмоћнијих владара у историји Европе. Припадао је династији Хабзбург.
- 1558. — 18. октобра умрла је Марија од Угарске, сестра шпанског краља и цара Светог римског царства Карла V, и такође цара Светог римског царства, Фердинанда I. Била је удата за угарског краља, Лајоша II Јагела, који је погинуо у бици код Мохача 1526. године.
- 1558. — 17. новембра умрла је Марија I, краљица Енглеске и краљица Ирске у периоду 1553—1558, позната и под надимком Крвава Марија (Мери).
- 1558. — Енглези су изгубили Кале, посљедњи посјед на тлу Француске.
- 1559. — 10. јула умро је Анри II од Француске, краљ Француске од 1547. до своје смрти.
- 1558. — Хрватско-далматински и Славонски сабор спојили су се у јединствени Хрватско-далматинско-славонски сабор.
- 1559. — завршена је серија ратова на подручју Италије позната као Италијански ратови.
НаукаУреди
- 1550. — рођен је Џон Непер, шкотски математичар, физичар, астроном/астролог и осми лорд од Мерчистона.
- 1551. — рођен је Фауст Вранчић, хрватски полихистор, проналазач, лингвиста, дипломата, инжењер и бискуп.
- 1551. — 2. маја рођен је Вилијам Кемден, енглески историчар и археолог, који је написао је прву топологију острва Велике Британије и детаљно описао период владавине Елизабете I
- 1552. — 13. априла умро је Џон Лиленд, енглески археолог.
- 1552. — 15. априла[2] рођен је Пјетро Антонио Каталди, италијански математичар и астроном.
КултураУреди
- 1550. — дански се издвојио као посебан скандинавски језик преводом Библије.
- 1550. — 11. октобра умро је Георг Пенц, њемачки сликар и бакрописац епохе маниризма.
- 1550. — 22. новембра умро је Ханс Зебал Бехам, њемачки графичар и сликар, старији брат Бартела Бехама.
- 1551. — умро је Људевит Пасковић, петраркист, најзначајнији пјесник которског ренесансног круга.
- 1551. — почетком фебруара први пут је приказана Дундо Мароје, најпознатија комедија Марина Држића.
- 1553. — 9. априла умро је Франсоа Рабле, француски хуманист, приповједач, љекар и монах.
- 1553. — 3. јуна умро је Волф Хубер, аустријски сликар и графичар.
- 1553. — 16. октобра умро је Лука Кранах Старији, њемачки сликар и графичар.
- 1554. — 20. априла умро је Франческо Пјеро Бисоло, италијански сликар.
- 1554. — умро је Хајнрих Алдегрефер, њемачки бакрописац, сликар, цртач и златар који се убраја у такозване Мале мајсторе њемачке ренесансе.
- 1554. — рођен је Динко Златарић, дубровачки ренесансни пјесник и преводилац.
- 1558. — рођен је Томас Лоџ, енглески пјесник и романописац.
МузикаУреди
АрхитектураУреди
- 1555. — по наредби Ивана IV Грозног, а у сјећање на освајање Казањског каната у Москви је започела градња Храма Василија Блаженог.
- 1557. — започела је градња Старог моста преко Неретве у Мостару.
- 1557. — сагађена је Сулејманова џамија у Истанбулу.
- 1558. — на брду Нехај поред Сења саграђена је тврђава Нехај.
- 1559. — умро је Микеле Санмикели, италијански ренесансни архитекта и поред Антонија да Сангала млађег најпознатији градитељ утврђења свог времена. Сматра се да је први употербио систем одбране градова помоћу бастиона.
ИзвориУреди
- ^ H. Erlich: Ethiopia and the Middle East, Boulder and London, 1994.
- ^ „Cataldi, Pietro Antonio”. Приступљено 8. 3. 2009.
„Pietro Cataldi”. www.nationmaster.com. Приступљено 8. 3. 2009.
„Pietro Antonio Cataldi”. www.biografiasyvidas.com. Приступљено 8. 3. 2009.
Према неким изворима 1548. Погледати „Pietro Antonio Cataldi”. Архивирано из оригинала на датум 24. 01. 2012. Приступљено 23. 11. 2008.