19. век

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	18. век; 19. век; 20. век;
Деценије:	1800-е; 1810-е; 1820-е; 1830-е; 1840-е; 1850-е; 1860-е; 1870-е; 1880-е; 1890-е;

19. век је почео 1. јануара 1801. и завршио се 31. децембра 1900.

ДогађајиУреди

Укинуто ропство у већини западних земаља.
Наставља се пропадање Османског царства: независност Грчке, Србије, Црне Горе, Румуније, Бугарске.
Борба за независност Латинске Америке доводе до стварања независних држава на територији бивше шпанске и португалске империје у Латинској Америци.
Америчко-мексички рат и Амерички грађански рат, ширење САД према западу.
Почетак индустријализације, прво у Енглеској, касније и у континенталној Европи као и у Северној Америци.
Уједињење Немачке и Италије.
Нови систем аустријског краљевства и већа самосталност Мађара унутар Аустроугарске
Европско насељавање Аустралије и почетак колонијализације Африке. Колонизације неких делова Азије (Индија, Сибир, југоисточна Азија).

Мапа света из 1897. Британска империја (обележено розе) је била једна од најмоћнијих сила 19. века.

1800еУреди

1800: удружење хирурга Енглеске је краљевским декретом проглашено за Краљевски хируршки колеџ Енглеске.
1800: почетак другог америчког великог буђења.
1801: Краљевина Велика Британија и Краљевина Ирска се спајају да би оформили Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске.
1801: Махараџа Ранџит Синг крунисан као краљ Империје Сик у Пенџабу.
1801–1815: Берберски рат између САД и берберских држава.
1803: Куповина Луизијане и почетак ширења САД према Пацифику.
1803: Прва Саудијска Држава покорава Меку приликом чека бивају уништена разна светилишта.
1804: Хаити стиче независност и постаје прва црначка република.
1804: Фрањо I оснива Аустријско царство.
1804–1810: Фулански рат у Нигерији.
1804–1813: Први српски устанак.
1805–1848: Мухамед Али Египатски модернизује Египат.
1806: Свето римско царство престаје да постоји одлуком Луневилског мира.
1807: Краљевина Велика Британија проглашава трговину робљем незаконитом.
1808–1809: Русија преузима Финксу од Шведске у Финском рату.
1808–1814: Шпанска герила у шпанском рату за независност.
1809: Наполеон расформирао Тевтонски ред.

1810еУреди

1816: Шака Зулу се уздиже као вођа Зулу краљевства

1810: Основан Берлински универзитет, Први светски истраживачки универзитет. Међу његовим студентима били су Хегел, Маркс, и Бизмарк. Ова реформа Немачког Универзитета се показала толико успешном да је модел праћен широм света.
1810–20е: Већина латиноамеричких колонија се ослободила владавине Шпанске Империје и Португалске Империје након Мексичког рата за независност и Јужноамеричког рата за независност.
1812: Наполеонова инвазија на Русију је прекретница у Наполеоновим ратовима.
1812–1815: Англо-амерички рат између САД и Уједињеног Краљевства.
1813–1907: Велика игра - термин који означава надметање Британске империје и Руске Империје у контроли средње Азије.
1815: Бечки конгрес исцртава нове мапе Европе. Европски Склад покушава да очува ову поделу, али не успева због плиме либерализма и национализма која се раширила Европом.
1815: Наполеоновим поразом код Ватерлоа завршавају се Наполеонови ратови и долази до потписивања Британског мира који је трајао све до 1870.
1816: Година без лета
1816–1828: Зулу краљевство Шаке Зулуа постаје највеће у Јужној Африци.
1819: Британска Источноиндијска компанија преузима Сингапур од гусара.

1820еУреди

1820: Америчко друштво за колонизацију је основало Либерију да би тамо слали ослобођене робове.
1821–1827: Грчка постаје прва земља која се издвојила из Османског царства након грчког рата за независност.
1823–1887: Британско царство анектира Бурму након три англо-бурманска рата.
1825: Ири каналом се повезују Велика језера са Атлантским океаном.
1826–1828: Након последњег руско-персијског рата, Персијско царство враћа територије које је изгубило у претходним ратовима са Русијом.
1825–1828: Аргентинско-бразилски рат се завршава независношћу Уругваја.

1830еУреди

1830: Мормонска црква је основана 6. априла 1830.
1830: Након Белгијске револуције у Уједињеној Краљевини Низоземској створена је Белгија.
1830: Велика Колумбија се распала и од ње су се формирале Колумбија (са данашњом Панамом), Еквадор, и Венецуела.
1831: Француска окупира Алжир.
1833: Акт о укидању ропства забрањује ропство широм Британске империје.
1833–1876: Карлистички ратови у Шпанији.
1834: Званични крај шпанске инквизиције.
1834–1859: Устанак имама Шамила против руске окупације Кавказа.
1835–1836: Тексашка револуција у Мексику доводи до стварања краткотрајне Републике Тексас.
1837–1838: Канадски устанци.
1837–1901: Владавина британске краљице Викторије - врхунац Британске империје назван викторијанска ера.
1838—1840: Грађански рат у Федералној Републици Центроамерике доводи до стварања Гватемале, Салвадора, Хондураса, Никарагве и Костарике.
1839—1851: Уругвајски грађански рат
1839—1860: Након два опијумска рата, Француска, Уједињено Краљевство, САД и Русија добијају много уступака од Кине што доводи до опадања моћи династије Ћинг.

Семјуел Морзе

1840еУреди

1840: основан Нови Зеланд, потписивањем Ваитанги договора између Маора и Британаца.
1844: прва јавна телеграфска линија постављена између Балтимора и Вашингтона - слањем прве поруке 24. маја започиње доба телеграфа.
1844: Милеристички покрет најављује Други Исусов долазак за 22. октобар. Будући да се Исус није појавио овај догађај је познат као Велико разочарење.
1844: Персијски пророк Баб оснива Бабизам. Сматра се претходником Бахауле, оснивача Бахаизма.
1844: Доминикански рат за независност против Хаитија.
1845: Уједињење Краљевине Тонга под Тауфахауом (Краљ Џорџ Тупу I)
1845–1849: Велика глад у Ирској доводи до масовне емиграције.
1846–1848: Мексичко-америчким ратом Мексико заузима велики део територије данашњег југа САД.
1846–1847: Мормонска миграција ка Јути.
1847–1901: Јукатански рат касти.
1848: објављен Комунистички манифест.
1848: Револуције 1848. широм Европе
1848—1858: Калифорнијска златна грозница

1850еУреди

Јуриш Лаке коњице током Кримског рата

1850: завршило се Мало ледено доба.
1851–1860: Викторијска златна грозница у Аустралији
1851–1864: Револуција великог мира у Кини - сматра се најкрвавијим сукобом века.
1854: Кангавском конвенцијом Јапан званично укида сакоку.
1854–1856: Кримски рат између Француске, Уједињеног Краљевства, Османског царства и Русије
1855: Бесемеров процес омогућава масовну производњу челика.
1856: прва рафинерија нафте у свету отворена у Румунији
1857–1858: Индијски устанак
1859: објављено Порекло врста.

1860еУреди

Први брод плови кроз Суецки канал

1861–1865: Амерички грађански рат између Уније и отцепљене Конфедерације
1861: Руска либерална реформа ослобађа кметове.
1861–1867: Француско-мексички рат
1862–1877: Дунганска побуна на северозападу Кине.
1863: након оснивања Црвени крст усваја Прву женевску конвенцију 1864.
1863–1865: Пољски устанак против Руске Империје.
1864—1866: Шпанско-јужноамерички рат - шпански покушај да поврати бивше колоније.
1864—1870: Парагвајски рат окончава парагвајске амбиције о ширењу.
1865—1877: Реконструкција у САД.
1866: успешно успостављање прекоокеанске телеграфске везе након неуспеха 1858.
1866: Аустријско-пруски рат се завршава распадом Немачке конфедерације и стварањем Севернонемачке конфедерације и Аустроугарске двојне монархије.
1866 — 1868: Велика финска глад.
1866—1869: након Меиџи обнове, Јапан започиње са програмом брзе модернизације.
1867: САД купује Аљаску од Русије.
1867: формира се Канадска Конфедерација.
1869: Прва трансконтинентална железница отворена у САД.
1869: Суецки канал повезује Медитеран и Црвено море.

1870еУреди

Александар Грејам Бел користи прототип телефона

1870—1871: Француско-пруски рат се завршава стварањем Немачког царства и уједињењем Италије, колапсом Другог француског царства, кршењем Британског мира и појавом Новог империјализма.
1871 — 1872: глад у Ирану је проузроковала смрт 2 милиона људи.
1871 — 1914: Друга индустријска револуција
1870е-90е: Велика економска криза у Западној Европи и Северној Америци.
1872: основан је Јелоустоунски национални парк.
1873: објављена Максвелова Студија о електрицитету и магнетизму.
1874: распуштање Британске источноиндијске компаније.
1874 — 1875: Прва шпанска република.
1875 — 1900: 26 милиона Индијаца умире од глади.
1876: Бугарски априлски устанак против Османског царства.
1876 — 1879: 13 милиона људи умире у Кини од глади.
1876 — 1914: масивна експанзија популације, територије, индустрије и добара у САДу названа Позлаћено доба.
1877: Велики штрајк железница у САД се сматра првим националним штрајком радника.
1877—1878: Берлинским конгресом након још једног Руско-турског рата велики део Балкана ослобођен је Османског царства.
1878: прва телефонска станица отворена у Конектикату.
1879: Британско-зулу рат у Јужној Африци.

Томас Едисон 1878

1880еУреди

1880 — 1881: Први бурски рат.
1881: прва електрана и трафо станица у Годалмингу, Британија
1881 — 1899: Махдијски рат у Судану.
1883: ерупција вуклана Кракатау.
1884—1885: Берлинска конференција о Африци. Земље учеснице се залажу за забрану трговине робљем.
1884—1885: Кинеско-француски рат доводи до формирања Француске Индокине.
1886: Руско-черкешки рат се завршио поразом и протеривањем многих Черкеза. Пораз имама Шамила.
1888: Укидање ропства у Бразилу.
1889: Хадрат Мирза Гулам Ахмад оснива исламску заједницу Ахмадија.
1889: Крај Бразилског царства и почетак Републике Бразил

1890eУреди

1890: Масакр код Рањеног кољена је била последња битка Индијанских ратова. Овај догађај представља крај Дивљег Запада.
1894—1895: Након Првог кинеско-јапанског рата, Кина препушта Тајван Јапану и гарантује да ће Јапан имати одрешене руке у Кореји.
1895 — 1896: Етиопија поражава Италију у Првом италијанско-етиопском рату.
1896: Олимпијске игре обновљене у Атини.
1896: Клондајчка златна грозница у Канади.
1897: Гоџонг, или Император Гвангму, успоставља краткотрајно Корејско царство: трајало је до 1910.
1898: САД задобија контролу над Кубом, Порториком и Филипинима након Шпанско-америчког рата.
1898 — 1900: Алијанса осам земаља сузбија Боксерски устанак у Кини.
1898 — 1902: Избија Хиљадудневни рат у Колумбији између "Liberales" (либерали) и "Conservadores" (конзервативци), и кулминира губитком Панаме 1903.
1899: почиње Други бурски рат (-1902); почиње Филипинско-амерички рат (-1913).

Значајне личностиУреди

Џон Сноу - изумитељ епидемиологије
Седећи Бик - тетонски поглавица Сијукса

АнтропологијаУреди

СликарствоУреди

Винсент ван Гог

Реализам и романтизам у раном 19. веку доводе до импресионизма и постимпресионизма у другом делу 19. века. Париз постаје уметнички центар света.

МузикаУреди

Лудвиг ван Бетовен

Соната током класичне ере сазрева као примарна форма у инструменталним композицијама током 19. века. Велики део музике се убраја под романтичну музику.

19. век

Садржај

ДогађајиУреди

1800еУреди

1810еУреди

1820еУреди

1830еУреди

1840еУреди

1850еУреди

1860еУреди

1870еУреди

1880еУреди

1890eУреди

Значајне личностиУреди

АнтропологијаУреди

СликарствоУреди

МузикаУреди

КњижевностУреди

НаукаУреди

Филозофија и религијаУреди

ПолитикаУреди

ОткрићаУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди