20. март
датум
20. март (20.03) је 79. дан у години по грегоријанском календару (80. у преступној години). До краја године има још 286 дана.
Догађаји
уреди| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1600 — Пет саветника пољско-шведског краља Сигисмунда III Васе је јавно погубљено, чиме је окончана његова владавина у Шведској.
- 1602 — Основана је Холандска источноиндијска компанија, која је монополом на трговину из Индонезије, Малаје и Цејлона постала једна од најмоћнијих компанија на свету.
- 1852 — Објављен је роман Чича Томина колиба америчке књижевнице Херијет Бичер Стоу.
- 1854 — У месту Рипон основана је америчка Републиканска странка.
- 1913 — Код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свету који је погинуо у борбеним дејствима.
- 1916 — Алберт Ајнштајн је објавио своју специјалну теорију релативитета.
- 1922 — УСС Ленгли је примљен у службу као први амерички носач авиона.
- 1933 — Хајнрих Химлер је наредио оснивање логора Дахау и поставио Теодора Ајкеа за заповедника логора.
- 1945 — На подручју Лике и хрватског приморја југословенска војска почела завршне операције за ослобођење Југославије у Другом светском рату.
- 1956 — Амерички Сенат је усвојио мировни споразум са Јапаном.
- 1956 — Француска признала независност Туниса, са Хабибом Бургибом као првим председником.
- 1970 — Поред обала Шведске у заливу Тралвет излило се 57.000 тона нафте у судару бродова "Империјал" и "Отело".
- 1972 — У снежној лавини на планини Фуџи, у Јапану, погинуло 19 алпиниста.
- 1991 — Халеда Зија изабрана за премијера Бангладеша, у првом мирном демократском преносу власти од настанка те земље 1971.
- 1994 — Тунис добио први вишепартијски парламент.
- 1995 — Око 35.000 турских војника упало у Ирак, у операцији против курдских побуњеника.
- 1995 — Припадници јапанске верске секте Аум Шинрикјо пустили су нервни гас у токијску подземну железницу, од чега је умрло 12 људи, а више од 5.500 повређено.
- 1995 — Армија Босне и Херцеговине покренула је, током рата у Босни и Херцеговини, снажну офанзиву против српских снага на Мајевици и Влашићу, 40 дана пре истека четворомесечног примирја, закљученог уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера.
- 1996 — Британска влада први пут јавно потврдила да "болест лудих крава" може бити пренета на људе.
- 1997 — Београдски студенти шетњом центром града прославили испуњење свог последњег захтева, оставке ректора и студента-проректора. То је био и последњи дан студентског протеста, који је почео 20. новембра 1996. због фалсификовања резултата локалних избора у Србији. Студенти постигли светски рекорд са 119 дана свакодневних протеста и саопштили да су спремни да поново изађу на улице ако буду угрожене демократске институције, Устав, закони и воља народа.
- 1998 — Отворен први ауто-пут у подсахарској Африци, који је повезао обале Индијског и Атлантског океана.
- 1999 — По повлачењу 1.380 верификатора ОЕБС-а, на Косову на подручју Србице и Подујева појачани сукоби српских снага безбедности и припадника самозване Ослободилачке војске Косова. Војска Југославије послала појачање, полиција блокирала све главне саобраћајнице, а на хиљаде цивила пошло у избеглиштво.
- 2002 — У нападу аутомобила-бомбе на амбасаду САД у Лими, у Перуу, погинуло девет људи, на десетине рањено.
- 2003 —
- САД и Уједињено Краљевство почели војну операцију против Ирака пошто је ирачки председник Садам Хусеин одбио ултиматум САД да напусти Ирак. Америчке и британске трупе ушле су у Ирак из Кувајта, преко граничног града Ум Каср, на око 50 km јужно од Басре.
- Бивши амерички пилот, наредник Брајан Риган, осуђен на доживотну робију јер је покушао да прода америчке одбрамбене тајне Кини и Ираку.
- 2006 — Србија и Црна Гора се званично повукла са Песме Евровизије 2006.
- 2016 — Барак Обама је постао први председник САД који је посетио Кубу од 1928.
- 2022 — ФК Барселона је победила ФК Реал Мадрид 4-0 на Стадиону Сантијаго Бернабеу. Стрелци голова су били Пјер Емерик Обамејанг (29, 51. мин), Роналд Араухо (38. мин.) и Феран Торес (47. мин.).
Рођења
уреди- 1725 — Андреј I, турски султан. (прем. 1789)[1]
- 1811 — Наполеон II Бонапарта, француски цар. (прем. 1832)[2]
- 1828 — Хенрик Ибзен, норвешки драматург. (прем. 1906)[3]
- 1912 — Андрија Прегер, југословенски и српски пијаниста, диригент и правник. (прем. 2015)[4]
- 1915 — Свјатослав Рихтер, совјетски пијаниста. (прем. 1997)[5]
- 1922 — Карл Рајнер, амерички глумац, комичар, редитељ, сценариста, продуцент и писац. (прем. 2020)[6]
- 1932 — Бранислав Цига Јеринић, српски глумац. (прем. 2006)[7]
- 1936 — Ли Пери, јамајкански реге музичар и музички продуцент. (прем. 2021)[8]
- 1937 — Џери Рид, амерички музичар и глумац. (прем. 2008)[9]
- 1938 — Вук Бабић, српски редитељ и сценариста. (прем. 1997)[10]
- 1945 — Пет Рајли, амерички кошаркаш и амерички кошаркашки тренер.[11]
- 1948 — Џон де Ланси, амерички глумац, комичар, редитељ, продуцент и писац.
- 1950 — Вилијам Херт, амерички глумац. (прем. 2022)[12]
- 1956 — Кетрин Ештон, британска политичарка.[13]
- 1957 — Тереза Расел, америчка глумица.[14]
- 1958 — Холи Хантер, америчка глумица и продуценткиња.[15]
- 1962 — Борис Маринковић, бивши српски спортиста.
- 1963 — Дејвид Тјулис, енглески глумац, редитељ, сценариста и писац.[16]
- 1964 — Наташа Атлас, белгијско-енглеска музичарка.[17]
- 1970 — Мајкл Рапапорт, амерички глумац, комичар, редитељ и продуцент.
- 1972 — Педро Лами, португалски аутомобилиста, возач Формуле 1.[18]
- 1973 — Џејн Марч, енглеска глумица и модел.[19]
- 1976 — Честер Бенингтон, амерички музичар, најпознатији као фронтмен групе Linkin Park. (прем. 2017)[20]
- 1980 — Робертас Јавтокас, литвански кошаркаш.[21]
- 1980 — Џамал Крофорд, амерички кошаркаш.[22]
- 1982 — Томаш Кушчак, пољски фудбалер.[23]
- 1983 — Маријана Мићић, српска ТВ водитељка и глумица.[24]
- 1984 — Фернандо Торес, шпански фудбалер.[25]
- 1985 — Тања Савић, српска певачица.
- 1990 — Маркос Рохо, аргентински фудбалер.[26]
- 1991 — Луси Џоунс, велшка певачица, глумица и модел.[27]
- 1993 — Слоун Стивенс, америчка тенисерка.[28]
- 1995 — Саша Здјелар, српски фудбалер.[29]
- 1998 — Бориша Симанић, српски кошаркаш.[30]
- 2003 — Немања Мотика, српски фудбалер.
Смрти
уреди- 1413 — Хенри IV Ланкастер, енглески краљ. (рођ. 1367)[31]
- 1619 — Матија, цар Светог римског царства (рођ. 1557)[32]
- 1894 — Лајош Кошут, мађарски правник, политичар и државник. (рођ. 1802)[33]
- 1929 — Фердинанд Фош, француски генерал и маршал. (рођ. 1911)[34]
- 1993 — Поликарп Куш, амерички физичар немачког порекла, добитник Нобелове награде за физику (1955). (рођ. 1911)[35]
- 2009 — Владимир Савчић Чоби, српски музичар и глумац. (рођ. 1948)[36]
- 2012 — Атена Пашко, украјинска хемијска инжењерка, песникиња и активисткиња (рођ. 1931)
- 2017 — Дејвид Рокфелер, амерички банкар. (рођ. 1915)[37]
- 2020 — Кени Роџерс, амерички музичар, глумац и музички продуцент. (рођ. 1938)[38]
Празници и дани сећања
уреди- Српска православна црква слави:
- Јеврејски празници
- Пурим (2011)
- Светски дан среће
Референце
уреди- ^ „Abdülhamid I | Ottoman sultan | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Napoléon-François-Charles-Joseph Bonaparte, duke von Reichstadt | Austrian-Italian noble | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „ИБЗЕН Хенрик (Henrik Ibsen) | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Na dan 20.3.1912.: Rođen Andrija Preger doktor pravnih...”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Sviatoslav Richter | Russian musician | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Carl Reiner”. IMDb. Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Branislav 'Ciga' Jerinic”. IMDb. Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Rainford Perry”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Jerry Reed”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Vuk Babic”. IMDb. Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Pat Riley Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 07. 2010. г. Приступљено 2022-01-31.
- ^ „William Hurt”. IMDb. Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Catherine Ashton | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Theresa Russell”. IMDb. Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Holly Hunter”. IMDb. Приступљено 2022-01-31.
- ^ „David Thewlis”. IMDb. Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Natacha Atlas Biography, Songs, & Albums”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Pedro Lamy Profile - Bio, News, High-Res Photos & High Quality Videos”. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Jane March”. IMDb. Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Čester Benington (Chester Bennington) Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2019-01-26. Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Robertas Javtokas International Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Jamal Crawford Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 08. 2011. г. Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Tomasz Kuszczak | Football Stats | No Club | Age 39 | 2000- | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Marijana Micic”. IMDb. Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Fernando Torres - Transfer history”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Marcos Rojo - Player profile 2022”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Lucie Jones”. IMDb. Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Sloane Stephens | Player Stats & More – WTA Official”. Women's Tennis Association (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Sasa Zdjelar - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Boriša Simanić > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Henry IV | Biography, Accomplishments, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Matthias | Holy Roman emperor | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Lajos Kossuth | Hungarian political leader | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Ferdinand Foch | Biography, World War I, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Polykarp Kusch | American physicist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Vladimir-Cobi Savcic”. IMDb. Приступљено 2022-01-31.
- ^ „David Rockefeller | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31.
- ^ „Kenny Rogers”. IMDb. Приступљено 2022-01-31.
