2001: Одисеја у свемиру

2001: Одисеја у свемиру (енгл. 2001: A Space Odyssey) је филм режисера Стенлија Кјубрика и књига писца Артура Кларка. Настали су у исто време, по мотивима једне од Кларкових раних прича „Стражар“ (енгл. Sentinel). Наслов филма је 2001: Space Odyssey. Сценарио су заједно написали Кларк и Кјубрик, а Кларк је касније често причао да је ауторство оба дела заједничко. Кларк је у исто време писао роман 2001: Одисеја у свемиру, објављен убрзо након што је филм пуштен на приказивање у биоскопима. Филм прати путовање на Јупитер с рачунаром ХАЛ-ом 9000 након открића тајанственог црног монолита који утиче на људску еволуцију. Филм се бави темама егзистенцијализма, људске еволуције, технологије, вештачке интелигенције и ванземаљског живота. Познат је по научно прецизном приказу свемирских летова, пионирским специјалним ефектима и двосмисленим снимцима. У филму су се користили звучни ефекти и минималан дијалог уместо традиционалних наративних техника; филмска музика састоји се од дела класичне музике, као што су На лепом плавом Дунаву, Јохана Штрауса млађег и Тако је говорио Заратустра, Јохана Штрауса старијег.

2001: Одисеја у свемиру
2001Style B.jpg
Постер за филм
Изворни наслов2001: A Space Odyssey
РежијаСтенли Кјубрик
СценариоСтенли Кјубрик, Артур Кларк
ПродуцентЛоренцо ди Бонавентура
Санил Перкаш
Главне улогеДанијел Риктер
Вилијам Силвестер
Кир Дјулеј
Гари Локвуд
Даглас Рејн
Година1968.
Трајање170 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет10,5 мил. долара[1][2]
Зарада146 милиона долара[3][4]
Следећи
IMDb веза

Финансирана и дистрибуирана од америчког студија Метро-Голдвин-Мејера[5][6], 2001: Одисеја у свемиру снимљена је и монтирана готово у потпуности у Енглеској, користећи студијске објекте МГМ-а, који су били подружница британског МГМ-а и у Шепертон студију, углавном због доступности много веће звучне сцене него што је у то доба постојала у САД. Продукција је имала додатни уговор с Кјубриковом продуцентском кућом и водило се рачуна о томе да филм буде довољно британски како би се квалификовао за субвенције из фонда Иди Леви.[5]:98 Након што је већ снимио два филма у Енглеској, Кјубрик је током снимања одлучио да се трајно настанити тамо.

Иако је у почетку доживела различите реакције критике и публике, Одисеја у свемиру стекла је култни статус и полако је доживела статус америчког филма с највећом зарадом током 1968. Номинована је за четири Оскара, а освојила је онај за најбоље визуалне ефекте. Данас овај филм критичари и филмски ствараоци сматрају једним од највећих и најутицајнијих филмова икад снимљених. Конгресна библиотека га је 1991. прогласила „културно, историјски, и естетски значајним” и изабран је за чување у Националном филмском регистру.[7][8][9] Према анкетама из 2002. и 2012. магазин Sight & Sound рангирао је 2001: Одисеју у свемиру као шести од укупно 10 најбољих филмова свих времена; овај филм је такође поделио 2. место у анкети међу режисерима од стране истог магазина.[10][11] У 2010. години изабран је за највећи филм свих времена од стране магазина Moving Arts Film Journal.[12] Године 1984. наставак филма режирао је Питер Хијамс, а објављен је под називом 2010: Година кад смо успоставили контакт.

УлогеУреди

Глумац Улога
Кир Дјулеј Дејвид Боуман
Гари Локвуд Френк Пул
Даглас Рејн ХАЛ 9000 (глас)
Вилијам Силвестер Хејвуд Флојд
Данијел Риктер вођа мајмуна

РадњаУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

2001: Одисеја у свемиру је бљештаво, Оскаром награђено постигнуће Стенлија Кјубрика, снажна драма о сукобу човјека и машине, запањујућа игра музике и покрета. Кјубрик је заједно са Артуром Ч. Кларком написао сценарио.

Филм почиње са епизодом из праисторије. Човекови преци наилазе на чудан монолит. Због утицаја монолита прачовек гледа Месец, схвата да кост мртве животиње може да употреби као оруђе, али и као веома опасно оружје којим ће убити једног свог сродника. Након тога прескаче миленијуме (једним од најневјеројатнијих резова икада) до времена колонизације свемира, да би на крају монолит астронаута Бонмана одвео у непозната свемирска пространства, можда чак и до бесмртности. Много година касније, сличан монолит је пронађен на Месецу. Истовремено, свемирски брод Откриће (енгл. Discovery) је на путу ка Јупитеру. Само ХАЛ 9000, интелигентни компјутер који управља бродом, зна шта је његова права мисија.

НаградеУреди

  • Освојен Оскар (најбољи специјални ефекти) и 3 номинације (најбоља режија, сценарио и сценографија).
  • Освојене 3 БАФТА-e (најбоља фотографија, звук и сценографија) и једна номинација (најбољи филм).

РеференцеУреди

  1. ^ Miller, Frank. „Behind the Camera on 2001: A Space Odyssey”. Turner Classic Movies. Приступљено 24. 12. 2014. 
  2. ^ „2001: A Space Odyssey (1968)”. Box Office Mojo. Приступљено 20. 3. 2012. 
  3. ^ Miller, Frank. „The Critics' Corner on 2001: A Space Odyssey”. Turner Classic Movies. Приступљено 24. 12. 2014. 
  4. ^ „A Space Odyssey (1968)”. Box Office Mojo. Приступљено 8. 9. 2010.  (језик: енглески)
  5. ^ а б James Chapman; Nicholas J. Cull (5. 2. 2013). Projecting Tomorrow: Science Fiction and Popular Cinema. I.B.Tauris. стр. 97—. ISBN 978-1-78076-410-8. 
  6. ^ McAleer, Neil (1. 4. 2013). Sir Arthur C. Clarke: Odyssey of a Visionary: A Biography. RosettaBooks. стр. 140—. ISBN 978-0-9848118-0-9. 
  7. ^ „National Film Registry”. National Film Registry (National Film Preservation Board, Library of Congress). Приступљено 26. 11. 2011. 
  8. ^ „Complete National Film Registry Listing | Film Registry | National Film Preservation Board | Programs at the Library of Congress | Library of Congress”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Архивирано из оригинала на датум 25. 4. 2016. Приступљено 15. 5. 2020. 
  9. ^ Kehr, Dave. „U.S. FILM REGISTRY ADDS 25 'SIGNIFICANT' MOVIES”. chicagotribune.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 17. 6. 2020. Приступљено 15. 5. 2020. 
  10. ^ „Sight and Sound: Top Ten Poll 2002”. British Film Institute. Архивирано из оригинала на датум 16. 12. 2006. Приступљено 15. 12. 2006. 
  11. ^ „Vertigo is named 'greatest film of all time'. BBC News. 2. 8. 2012. Приступљено 24. 8. 2012. 
  12. ^ „The Moving Arts Film Journal | TMA's 100 Greatest Films of All Time | web site”. Архивирано из оригинала на датум 6. 1. 2011. Приступљено 3. 2. 2011. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди