23. март
датум
23. март је 82. дан у години по грегоријанском календару (83. у преступној години). До краја године има још 283 дана.
ДогађајиУреди
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1400 — Хо Куи Ли је збацио вијетнамску династију Чан, након 175 година владавине.
- 1801 — У завери дворских официра убијен руски цар Павле I Петрович Романов. Наследио га син Александар I.
- 1861 — Уједињена Италија формирала прву Владу, први премијер постао гроф Камило Бенсо ди Кавур, истакнут борац за уједињење Италије.
- 1903 — У демонстрацијама око 5.000 студената, ђака и радника насилно демонстрирало против апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти-социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кацлеровић јер им није дозвољено одржавање промарксистичког скупа, у Београду у сукобу с полицијом погинуло пет, рањено шест људи. Ухапшено више од 120 демонстраната, против 27 подигнута оптужница, а Туцовић и Кацлеровић емигрирали.
- 1905 — Око 1500 Крићана, предвођених Елефтериосом Венизелосом, окупило се у селу Терисо да би затражили уједињење острва са Грчком, што је био почетак Теришког устанка.
- 1912 — Завршен шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија. Победио је Артур Рубинштајн.
- 1918 — Гигантски немачки топ "Дебела Берта" у Првом светском рату бомбардовао Париз с више од 100 km раздаљине.
- 1919 — Бенито Мусолини у Милану основао Фашистичку партију.
- 1923 — У Нишу је потписан споразум између Краљевина СХС и Бугарске у вези са међудржавним проблемима ове две државе.
- 1933 — Рајхстаг је усвојио Закон о посебним овлашћењима, што је омогућило да Адолф Хитлер постане диктатор Немачке.
- 1939 — Мађарско ратно задухопловство је напало штаб Словачког ратног ваздухопловства, чиме је започело Словачко-мађарски рат.
- 1945 — Почела битка на Рајни у Другом светском рату. Сукоб савезника и Немачке завршен у априлу победом савезничких снага.
- 1950 — Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације ступила на снагу. Тај дан се обележава као Светски дан метеорологије.
- 1956 — Пакистан, према новом Уставу, постао Исламска Република.
- 1966 — Кантерберијски надбискуп састао се у Риму с папом. То је био први сусрет два црквена поглавара од оснивања Англиканске цркве, 400 година раније.
- 1983 — Амерички председник Роналд Реган је у телевизијском обраћању представио Стратешку одбрамбену иницијативу, план развоја технологије пресретања и обарања непријатељских балистичких ракета.
- 1999 — Председник Југославије Слободан Милошевић одбио, после вишедневних преговора с међународним посредницима, укључујући специјалног изасланика САД Ричарда Холбрука, мировни план за Косово и размештање страних трупа у Покрајини. Генерални секретар НАТО потом активирао наредбу о почетку ваздушних удара на Југославију, који су почели наредног дана.
- 2001 — После петнаестогодишње мисије у свемиру, руска свемирска станица Мир, уништена је потапањем у Тихом океану.
- 2002 — Египатски суд осудио свог држављанина, инжењера Шерифа ал Фалалија, на 15 година затвора уз тежак рад због шпијунаже за Израел. Председник Хосни Мубарак претходно одбацио раније донету ослобађајућу пресуду.
- 2003 — Преко 92 одсто грађана Словеније се на референдуму изјаснило за улазак земље у Европску унију.
- 2005 — У пожару и експлозији у рафинерији нафте у Тексас Ситију погинуло је 15 особа.
- 2006 — Потписан Подгорички споразум између Бошњачке странке и Демократске партије социјалиста Црне Горе. Објављен аматерски снимак како четири члана ДПС-а покушавају да поткупе једног гласача да на референдуму гласа за независност Црне Горе. опширније
РођењаУреди
- 1754 — Јуриј Вега, словеначки математичар и артиљерац. (†1802)
- 1769 — Вилијам Смит, енглески геолог. (†1839)
- 1823 — Скајлер Колфакс, амерички политичар. (†1885)
- 1826 — Лудвиг Минкус, чешки виолиниста, диригент и композитор. (†1917)
- 1863 — Светолик Радовановић, српски геолог. (†1928)
- 1881 —
- Роже Мартен ди Гар, француски књижевник. (†1958)
- Херман Штаудингер, немачки хемичар. (†1965)
- 1887 — Хуан Грис, шпански сликар. (†1927)
- 1900 — Ерих Фром, немачки социјални психолог, психоаналитичар и хуманистички филозоф. (†1980)
- 1905 — Џоун Крафорд, америчка глумица. (†1977)
- 1910 — Акира Куросава, јапански филмски режисер. (†1998)
- 1912 — Вернер фон Браун, немачки инжењер. (†1977)
- 1915 — Васили Зајцев, чувени совјетски снајпериста у Другом светском рату. (†1991)
- 1921 — Доналд Кембел, енглески возач брзих аутомобила и чамаца. (†1967)
- 1922 — Уго Тоњаци, италијански глумац. (†1990)
- 1924 — Бет Нисмит Грејам, америчка изумитељица. (†1980)
- 1927 — Соња Хлебш Рузио (Ружић), словеначка позоришна и филмска глумица. (†2005)
- 1931 — Виктор Корчној, швајцарски велемајстор.
- 1945 — Краснодар Рора, хрватски фудбалер.
- 1946 — Драган Кресоја, филмски и ТВ режисер. (†1996)
- 1949 — Владимир Лазаревић, српски и југословенски генерал, командант Приштинског корпуса током Рата на Косову и Метохији и НАТО бомбардовања СРЈ током 1998. и 1999. године
- 1954 — Весна Чипчић, позоришна, филмска и ТВ глумица.
- 1955 — Мозиз Малон, амерички кошаркаш.
- 1956 — Жозе Мануел Барозо, португалски политичар.
- 1962 — Стив Редгрејв, британски веслач.
- 1963 — Мичел, шпански фудбалер и тренер
- 1964 — Хоуп Дејвис, америчка глумица.
- 1968 — Фернандо Јеро, шпански фудбалер.
- 1971 — Александар Џикић, српски кошаркашки тренер.
- 1972 — Јонас Бјеркман, шведски тенисер.
- 1973 — Милорад Мажић, српски фудбалски судија.
- 1973 — Џејсон Кид, амерички кошаркаш.
- 1973 — Јержи Дудек, пољски фудбалски репрезентативац.
- 1976 — Мишел Монахан, америчка глумица.
- 1978 — Валтер Самјуел, аргетински фудбалер.
- 1990 — Хаиме Алгерсуари, шпански возач Формуле 1.
- 1992 — Кајри Ирвинг, амерички кошаркаш.
СмртиУреди
- 1842 — Анри Бејл Стендал, француски писац (*1783)
- 1953 — Ђорђе Јовановић, српски вајар (*1861)
- 1980 — Анита Мезетова, оперска певачица, професор Факултета музичке уметности у Београду. (*1913)
- 1983 — Барни Кларк, први човек којем је уграђено вештачко срце, с којим је живео 112 дана.
- 1994 — Луис Доналдо Колосио, мексички политичар (*1950)
- 2004 — Ото Кум, СС-бригадефирер и генерал-мајор Вафен-СС и добитник Витешког крста са храстовим лишћем и мачевима.
- 2003 — Вјеран Миладиновић Мерлинка, први српски познати трансвестит (*1958)
- 2008 — Борис Дворник, хрватски глумац (*1939)
- 2011 — Елизабет Тејлор, енглеско-америчка глумица (*1932)