23. март
датум
23. март је 82. дан у години по грегоријанском календару (83. у преступној години). До краја године има још 283 дана.
ДогађајиУреди
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1400 — Хо Куи Ли је збацио вијетнамску династију Чан, након 175 година владавине.
- 1801 — У завери дворских официра убијен руски цар Павле I Петрович Романов. Наследио га син Александар I.
- 1861 — Уједињена Италија формирала прву Владу, први премијер постао гроф Камило Бенсо ди Кавур, истакнут борац за уједињење Италије.
- 1903 — У демонстрацијама око 5.000 студената, ђака и радника насилно демонстрирало против апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти-социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кацлеровић јер им није дозвољено одржавање промарксистичког скупа, у Београду у сукобу с полицијом погинуло пет, рањено шест људи. Ухапшено више од 120 демонстраната, против 27 подигнута оптужница, а Туцовић и Кацлеровић емигрирали.
- 1905 — Око 1500 Крићана, предвођених Елефтериосом Венизелосом, окупило се у селу Терисо да би затражили уједињење острва са Грчком, што је био почетак Теришког устанка.
- 1912 — Завршен шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија. Победио је Артур Рубинштајн.
- 1918 — Гигантски немачки топ "Дебела Берта" у Првом светском рату бомбардовао Париз с више од 100 km раздаљине.
- 1919 — Бенито Мусолини у Милану основао Фашистичку партију.
- 1923 — У Нишу је потписан споразум између Краљевина СХС и Бугарске у вези са међудржавним проблемима ове две државе.
- 1933 — Рајхстаг је усвојио Закон о посебним овлашћењима, што је омогућило да Адолф Хитлер постане диктатор Немачке.
- 1939 — Мађарско ратно задухопловство је напало штаб Словачког ратног ваздухопловства, чиме је започело Словачко-мађарски рат.
- 1945 — Почела битка на Рајни у Другом светском рату. Сукоб савезника и Немачке завршен у априлу победом савезничких снага.
- 1950 — Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације ступила на снагу. Тај дан се обележава као Светски метеоролошки дан.
- 1956 — Пакистан, према новом Уставу, постао Исламска Република.
- 1966 — Кантерберијски надбискуп састао се у Риму с папом. То је био први сусрет два црквена поглавара од оснивања Англиканске цркве, 400 година раније.
- 1983 — Амерички председник Роналд Реган је у телевизијском обраћању представио Стратешку одбрамбену иницијативу, план развоја технологије пресретања и обарања непријатељских балистичких ракета.
- 1999 — Председник Југославије Слободан Милошевић одбио, после вишедневних преговора с међународним посредницима, укључујући специјалног изасланика САД Ричарда Холбрука, мировни план за Косово и размештање страних трупа у Покрајини. Генерални секретар НАТО потом активирао наредбу о почетку ваздушних удара на Југославију, који су почели наредног дана.
- 2001 — После петнаестогодишње мисије у свемиру, руска свемирска станица Мир, уништена је потапањем у Тихом океану.
- 2002 — Египатски суд осудио свог држављанина, инжењера Шерифа ал Фалалија, на 15 година затвора уз тежак рад због шпијунаже за Израел. Председник Хосни Мубарак претходно одбацио раније донету ослобађајућу пресуду.
- 2003 — Преко 92 одсто грађана Словеније се на референдуму изјаснило за улазак земље у Европску унију.
- 2005 — У пожару и експлозији у рафинерији нафте у Тексас Ситију погинуло је 15 особа.
- 2006 — Потписан Подгорички споразум између Бошњачке странке и Демократске партије социјалиста Црне Горе. Објављен аматерски снимак како четири члана ДПС-а покушавају да поткупе једног гласача да на референдуму гласа за независност Црне Горе. опширније
РођењаУреди
- 1754 — Јуриј Вега, словеначки математичар и артиљерац. (прем. 1802)
- 1769 — Вилијам Смит, енглески геолог. (прем. 1839)
- 1823 — Скајлер Колфакс, амерички политичар, 17. потпредседник САД. (прем. 1885)
- 1863 — Светолик Радовановић, српски геолог. (прем. 1928)
- 1881 — Роже Мартен ди Гар, француски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1937). (прем. 1958)
- 1881 — Херман Штаудингер, немачки хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1953). (прем. 1965)
- 1887 — Хуан Грис, шпански сликар. (прем. 1927)
- 1900 — Ерих Фром, немачки социјални психолог, психоаналитичар и хуманистички филозоф. (прем. 1980)
- 1910 — Акира Куросава, јапански редитељ и сценариста. (прем. 1998)
- 1912 — Вернер фон Браун, немачко-амерички ракетни инжењер. (прем. 1977)
- 1915 — Василиј Зајцев, совјетски снајпериста у Другом светском рату. (прем. 1991)
- 1921 — Доналд Кембел, енглески возач брзих аутомобила и чамаца. (прем. 1967)
- 1922 — Уго Тоњаци, италијански глумац, редитељ и сценариста. (прем. 1990)
- 1927 — Соња Хлебш, словеначка глумица. (прем. 2005)
- 1931 — Виктор Корчној, руско-швајцарски шахиста. (прем. 2016)
- 1942 — Ладо Лесковар, словеначки певач.
- 1942 — Михаел Ханеке, аустријски редитељ и сценариста.
- 1945 — Краснодар Рора, хрватски фудбалер.
- 1946 — Мирко Алвировић, српски новинар и ТВ водитељ. (прем. 2018)
- 1946 — Драган Кресоја, српски редитељ. (прем. 1996)
- 1949 — Владимир Лазаревић, генерал-пуковник Војске Југославије.
- 1953 — Ивица Шурјак, хрватски фудбалер.
- 1954 — Весна Чипчић, српска глумица.
- 1955 — Мозиз Малон, амерички кошаркаш. (прем. 2015)
- 1956 — Жозе Мануел Барозо, португалски политичар, 12. председник Европске комисије.[1]
- 1959 — Кетрин Кинер, америчка глумица.
- 1961 — Милутин Петровић, српски редитељ, сценариста, продуцент и музичар.
- 1962 — Стив Редгрејв, британски веслач.[2]
- 1964 — Хоуп Дејвис, америчка глумица.
- 1966 — Марин Хинкле, америчка глумица.
- 1967 — Оливера Ковачевић, српска новинарка и ТВ водитељка.
- 1968 — Фернандо Јеро, шпански фудбалер и фудбалски тренер.
- 1970 — Ђани Инфантино, италијански спортски функционер, 9. председник ФИФА.
- 1971 — Александар Џикић, српски кошаркашки тренер.
- 1972 — Јонас Бјеркман, шведски тенисер.
- 1973 — Јержи Дудек, пољски фудбалски голман.
- 1973 — Џејсон Кид, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1973 — Милорад Мажић, српски фудбалски судија.
- 1974 — Жауме Колет Сера, шпанско-амерички редитељ и продуцент.
- 1976 — Мишел Монахан, америчка глумица.[3]
- 1978 — Валтер Самјуел, аргетински фудбалер.
- 1979 — Саша Васиљевић, босанскохерцеговачки кошаркаш.
- 1983 — Диџон Томпсон, амерички кошаркаш.
- 1988 — Срђан Вујаклија, српски фудбалер.
- 1989 — Никола Гулан, српски фудбалер.
- 1990 — Хаиме Алгерсуари, шпански аутомобилиста, возач Формуле 1.
- 1990 — Гордон Хејвард, амерички кошаркаш.
- 1991 — Факундо Кампацо, аргентински кошаркаш.
- 1992 — Кајри Ирвинг, амерички кошаркаш.
- 2000 — Светозар Марковић, српски фудбалер.
СмртиУреди
- 1842 — Анри Бејл Стендал, француски писац (рођ. 1783)
- 1953 — Ђорђе Јовановић, српски вајар (рођ. 1861)
- 1980 — Анита Мезетова, оперска певачица, професор Факултета музичке уметности у Београду. (рођ. 1913)
- 1983 — Барни Кларк, први човек којем је уграђено вештачко срце, с којим је живео 112 дана.
- 1994 — Луис Доналдо Колосио, мексички политичар (рођ. 1950)
- 2004 — Ото Кум, СС-бригадефирер и генерал-мајор Вафен-СС и добитник Витешког крста са храстовим лишћем и мачевима.
- 2003 — Вјеран Миладиновић Мерлинка, први српски познати трансвестит (рођ. 1958)
- 2008 — Борис Дворник, хрватски глумац (рођ. 1939)
- 2011 — Елизабет Тејлор, енглеско-америчка глумица (рођ. 1932)
Празници и дани сећањаУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Gale Group (2003). Worldmark Encyclopedia of the Nations. Gale Group. стр. 505. ISBN 9780787673376.
- ^ Steven Redgrave; Nick Townsend (2001). Steve Redgrave - A Golden Age: The Autobiography. Ebury Publishing. стр. 17. ISBN 978-0-563-53821-9.
- ^ Film Review: Special. Visual Imagination Ltd. 2005. стр. 26.