23. март

23. март је 82. дан у години по грегоријанском календару (83. у преступној години). До краја године има још 283 дана.

Догађаји

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

• 1400 — Хо Куи Ли је збацио вијетнамску династију Чан, након 175 година владавине.
• 1801 — У завери дворских официра убијен руски цар Павле I Петрович Романов. Наследио га син Александар I.
• 1861 — Уједињена Италија формирала прву Владу, први премијер постао гроф Камило Бенсо ди Кавур, истакнут борац за уједињење Италије.
• 1903 — У демонстрацијама око 5.000 студената, ђака и радника насилно демонстрирало против апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти-социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кацлеровић јер им није дозвољено одржавање промарксистичког скупа, у Београду у сукобу с полицијом погинуло пет, рањено шест људи. Ухапшено више од 120 демонстраната, против 27 подигнута оптужница, а Туцовић и Кацлеровић емигрирали.
• 1905 — Око 1500 Крићана, предвођених Елефтериосом Венизелосом, окупило се у селу Терисо да би затражили уједињење острва са Грчком, што је био почетак Теришког устанка.
• 1912 — Завршен шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија. Победио је Артур Рубинштајн.
• 1918 — Гигантски немачки топ "Дебела Берта" у Првом светском рату бомбардовао Париз с више од 100 km раздаљине.
• 1919 — Бенито Мусолини у Милану основао Фашистичку партију.
• 1923 — У Нишу је потписан споразум између Краљевина СХС и Бугарске у вези са међудржавним проблемима ове две државе.
• 1933 — Рајхстаг је усвојио Закон о посебним овлашћењима, што је омогућило да Адолф Хитлер постане диктатор Немачке.
• 1939 — Мађарско ратно задухопловство је напало штаб Словачког ратног ваздухопловства, чиме је започело Словачко-мађарски рат.
• 1945 — Почела битка на Рајни у Другом светском рату. Сукоб савезника и Немачке завршен у априлу победом савезничких снага.
• 1950 — Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације ступила на снагу. Тај дан се обележава као Светски метеоролошки дан.
• 1956 — Пакистан, према новом Уставу, постао Исламска Република.
• 1966 — Кантерберијски надбискуп састао се у Риму с папом. То је био први сусрет два црквена поглавара од оснивања Англиканске цркве, 400 година раније.
• 1983 — Амерички председник Роналд Реган је у телевизијском обраћању представио Стратешку одбрамбену иницијативу, план развоја технологије пресретања и обарања непријатељских балистичких ракета.
• 1999 — Председник Југославије Слободан Милошевић одбио, после вишедневних преговора с међународним посредницима, укључујући специјалног изасланика САД Ричарда Холбрука, мировни план за Косово и размештање страних трупа у Покрајини. Генерални секретар НАТО потом активирао наредбу о почетку ваздушних удара на Југославију, који су почели наредног дана.
• 2001 — После петнаестогодишње мисије у свемиру, руска свемирска станица Мир, уништена је потапањем у Тихом океану.
• 2002 — Египатски суд осудио свог држављанина, инжењера Шерифа ал Фалалија, на 15 година затвора уз тежак рад због шпијунаже за Израел. Председник Хосни Мубарак претходно одбацио раније донету ослобађајућу пресуду.
• 2003 — Преко 92 одсто грађана Словеније се на референдуму изјаснило за улазак земље у Европску унију.
• 2005 — У пожару и експлозији у рафинерији нафте у Тексас Ситију погинуло је 15 особа.
• 2006 — Потписан Подгорички споразум између Бошњачке странке и Демократске партије социјалиста Црне Горе. Објављен аматерски снимак како четири члана ДПС-а покушавају да поткупе једног гласача да на референдуму гласа за независност Црне Горе. опширније

Рођења

• 1754 — Јуриј Вега, словеначки математичар и артиљерац. († 1802)
• 1769 — Вилијам Смит, енглески геолог. († 1839)
• 1823 — Скајлер Колфакс, амерички политичар, 17. потпредседник САД. († 1885)
• 1863 — Светолик Радовановић, српски геолог. († 1928)
• 1881 — Роже Мартен ди Гар, француски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1937). († 1958)
• 1881 — Херман Штаудингер, немачки хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1953). († 1965)
• 1887 — Хуан Грис, шпански сликар. († 1927)
• 1900 — Ерих Фром, немачки социјални психолог, психоаналитичар и хуманистички филозоф. († 1980)
• 1910 — Акира Куросава, јапански редитељ и сценариста. († 1998)
• 1912 — Вернер фон Браун, немачко-амерички ракетни инжењер. († 1977)
• 1915 — Василиј Зајцев, совјетски снајпериста у Другом светском рату. († 1991)
• 1921 — Доналд Кембел, енглески возач брзих аутомобила и чамаца. († 1967)
• 1922 — Уго Тоњаци, италијански глумац, редитељ и сценариста. († 1990)
• 1927 — Соња Хлебш, словеначка глумица. († 2005)
• 1931 — Виктор Корчној, руско-швајцарски шахиста. († 2016)
• 1942 — Ладо Лесковар, словеначки певач.
• 1942 — Михаел Ханеке, аустријски редитељ и сценариста.
• 1945 — Краснодар Рора, хрватски фудбалер.
• 1946 — Мирко Алвировић, српски новинар и ТВ водитељ. († 2018)
• 1946 — Драган Кресоја, српски редитељ. († 1996)
• 1949 — Владимир Лазаревић, генерал-пуковник Војске Југославије.
• 1953 — Ивица Шурјак, хрватски фудбалер.
• 1954 — Весна Чипчић, српска глумица.
• 1955 — Мозиз Малон, амерички кошаркаш. († 2015)
• 1956 — Жозе Мануел Барозо, португалски политичар, 12. председник Европске комисије.
• 1959 — Кетрин Кинер, америчка глумица.
• 1961 — Милутин Петровић, српски редитељ, сценариста, продуцент и музичар.
• 1962 — Стив Редгрејв, британски веслач.
• 1964 — Хоуп Дејвис, америчка глумица.
• 1966 — Марин Хинкле, америчка глумица.
• 1967 — Оливера Ковачевић, српска новинарка и ТВ водитељка.
• 1968 — Фернандо Јеро, шпански фудбалер и фудбалски тренер.
• 1970 — Ђани Инфантино, италијански спортски функционер, 9. председник ФИФА.
• 1971 — Александар Џикић, српски кошаркашки тренер.
• 1972 — Јонас Бјеркман, шведски тенисер.
• 1973 — Јержи Дудек, пољски фудбалски голман.
• 1973 — Џејсон Кид, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1973 — Милорад Мажић, српски фудбалски судија.
• 1974 — Жауме Колет Сера, шпанско-амерички редитељ и продуцент.
• 1976 — Мишел Монахан, америчка глумица.
• 1978 — Валтер Самјуел, аргетински фудбалер.
• 1979 — Саша Васиљевић, босанскохерцеговачки кошаркаш.
• 1983 — Диџон Томпсон, амерички кошаркаш.
• 1988 — Срђан Вујаклија, српски фудбалер.
• 1989 — Никола Гулан, српски фудбалер.
• 1990 — Хаиме Алгерсуари, шпански аутомобилиста, возач Формуле 1.
• 1990 — Гордон Хејвард, амерички кошаркаш.
• 1991 — Факундо Кампацо, аргентински кошаркаш.
• 1992 — Кајри Ирвинг, амерички кошаркаш.
• 2000 — Светозар Марковић, српски фудбалер.

Смрти

• 1842 — Анри Бејл Стендал, француски писац (*1783)
• 1953 — Ђорђе Јовановић, српски вајар (*1861)
• 1980 — Анита Мезетова, оперска певачица, професор Факултета музичке уметности у Београду. (*1913)
• 1983 — Барни Кларк, први човек којем је уграђено вештачко срце, с којим је живео 112 дана.
• 1994 — Луис Доналдо Колосио, мексички политичар (*1950)
• 2004 — Ото Кум, СС-бригадефирер и генерал-мајор Вафен-СС и добитник Витешког крста са храстовим лишћем и мачевима.
• 2003 — Вјеран Миладиновић Мерлинка, први српски познати трансвестит (*1958)
• 2008 — Борис Дворник, хрватски глумац (*1939)
• 2011 — Елизабет Тејлор, енглеско-америчка глумица (*1932)

Празници и дани сећања

• Међународни празници
  • Светски метеоролошки дан
• Српска православна црква слави:
  • Светог мученика Кодрата Коринтског и други с њим
  • Светог мученика Кодрата Никомидијског
  • Преподобну мати Анастасију

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума