4. крајишка дивизија НОВЈ
Четврта крајишка ударна дивизија била је дивизија Народноослободилачке војске Југославије, формирана 9. новембра 1942. на Гламочком пољу, наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од Друга, Пета и Шесте крајишке ударне бригаде. Први командант дивизије био је Јосип Мажар Шоша, а политички комесар Милинко Кушић.[1]
Четврта крајишка ударна дивизија | |
---|---|
Постојање | 9. новембар 1942. Место формирања: Гламочко поље |
Формација | Друга крајишка бригада Пета крајишка бригада Шеста крајишка бригада |
Јачина | 4.705 бораца[а] |
Део | Народноослободилачке војске Југославије |
Ангажовање | |
Команданти | |
Командант | Јосип Мажар Шоша[б] |
Политички комесар | Милинко Кушић[б] |
Децембра 1942. у саставу дивизије ушла је Осма крајишка ударна бригада, а априла 1943. из дивизије су изузете Друга и Пета крајишка бригада. Једанаеста крајишка ударна бригада је у састава дивизије ушла септембра 1943, па су до краја рата састав дивизије чиниле Шеста, Осма и Једанаеста дивизија. Краће време су се под командом Дивизије налазиле Десета и Дванаеста крајишка дивизија. Под командом дивизије од формирања до октобра 1944. били су и партизански одреди који су дејствовали на простору између Уне и Врбаса, као и линије Мркоњић Град—Гламоч—Книн. Маја 1945. формирана је у оквиру дивизије Артиљеријска бригада.[2][3]
Од формирања до маја 1943. дивизија се налазила у саставу Првог босанског (касније Трећи босански корпус), а потом у саставу Другог босанског корпуса (касније Пети босански корпус). Од априла 1945. налазила се у саставу Друге армије ЈА. Сматрала се једном од елитних јединица НОВЈ.[2][3]
Борбени пут Четврте дивизије
уредиНакон формирања дивизија као целина учествовала је крајем новембра и током децембра 1942. године у офанзивним операцијама против Немаца и усташа у долини Сане и Уне. Током Операција „Вајс I” успела је да заустави и опколи немачки 737. пук 717. дивизије, којег је продор 7. СС дивизије и 369. легионарске дивизије спасио од уништења.
Током рата дивизија је углавном деловала на подручју западне и средње Босне, са изузетком похода у средњу Далмацију у септембру 1943. године. Међу успешним офанзивним операцијама истичу се Напад на Босанску Дубицу и Напад на Сански Мост октобра 1943. године Дивизија је учествовала у Првој и Другој бањалучкој операцији, и у шестомесечним борбама за Травник, током којих је погинуо први командант дивизије Јосип Мажар Шоша.
Током завршних операција дивизија је учествовала у Сарајевској операцији и ослобођењу Карловца. Заједно са Трећом и Десетом дивизијом 12. маја 1945. године, код Зиданог Моста, заробила је немачку 7. СС дивизију „Принц Еуген” и 373. легионарску дивизију.
Командни састав дивизије
уреди- Команданти дивизије:
- Јосип Мажар Шоша — од формирања дивизије до маја 1943.
- Бранко Пољанац — од маја до августа 1943.
- Петар Војновић — од августа 1943. до краја рата
- Политички комесари дивизије:
- Милинко Кушић — од формирања дивизије до марта 1943.[в]
- Дмитар Бајалица — од марта до маја 1943.
- Бошко Шиљеговић — од маја 1943. до јануара 1944.
- Дмитар Бајалица — од јануара 1944. до априла 1945.
- Душан Дозет — од априла 1945. до краја рата
- Начелници Штаба дивизије:
- Мирко Пекић — до јула 1944.
- Теуфик Плетилић — од јула 1944. до краја рата
Напомене
уредиРеференце
уреди- ^ Зборник НОР 1949, стр. 199.
- ^ а б Vojna enciklopedija 2 1971, стр. 273–274.
- ^ а б Leksikon NOR 1 1980, стр. 191–192.
Литература
уреди- Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том II, књига I — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт Југословенске армије. 1949. COBISS.SR 58734343
- Vojna enciklopedija tom II. Beograd. 1971. COBISS.SR 72915207
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom I. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49291527
- Karasijević, Drago (1988). Četvrta krajiška NOU divizija. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar. COBISS.SR 28288263 Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2011)