4. март

4. март (04.03) је 63. дан у години по грегоријанском календару (64. у преступној години). До краја године има још 302 дана.

ДогађајиУреди

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

1152 — Фридрих I Барбароса изабран за за немачког краља наследивши стрица Конрада III.
1386 — Велики кнез Литваније Јогајла је крунисан за пољског краља Владислав II Јагело, чиме је успоставио династију Јагелон.
1461 — Вођа јоркиста Едвард, војвода од Јорка је постао краљ Енглеске, збацивши са престола свог ланкастерског рођака Хенрија VI.
1681 — Енглески краљ Чарлс II је дао квекеру Вилијаму Пену повељу за оснивање колоније Пенсилванија.
1769 — Француски астроном Шарл Месје је први приметио маглину Орион.
1776 — Користећи артиљерију заробљену у Тајкондероги, Континентална војска је заузела Дорчестер Хајтс.
1789 — Дводомни Конгрес САД је званично заменио једнодомни Конгрес Конфедерације као законодавно тело федералне владе.
1801 — Томас Џеферсон постао први председник САД инаугурисан у новом главном граду, Вашингтону.
1837 — Чикаго је добио повељу од статусу града од државе Илиноис.
1857 — Миром у Паризу је завршен британско-персијски рат, а шах Персије признао независност Авганистана.
1877 — У Бољшој театру у Москви први пут изведен балет „Лабудово језеро“ Петра Чајковског у својој изворној верзији.
1917 — Теретњак Америчке морнарице УСС Киклоп је нестао на путу од Барбадоса према Балтимору, што је њен највећи губитак ван борбе.
1918 — Први познати случај шпанске грознице је први пут забележен у Форт Рајлију у Канзасу.
1933 — Френклин Рузвелт положио заклетву као 32. председник САД и објавио нови економски програм за савладавање последица велике економске кризе.
1941 — Британски командоси су успешно извели операцију Клејмор на фабрике рибљег уља и глицерина на Лофотским острвима у окупираној Норвешкој.
1945 — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату избила на Балтичко море.
1945 — У Београду је основано спортско друштво Црвена звезда.
1964 — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о распоређивању мировних снага на Кипру.
1965 — Сирија национализовала девет нафтних компанија, међу њима две компаније нафтних концерна из САД.
1966 — Џон Ленон је у једном интервјуу изјавио да су Битлси постали „популарнији од Исуса”, што је изазвало гнев хришћанских верника у САД.
1970 — У хаварији француске подморнице Еуридика у Средоземном мору у близини Тулона живот изгубило свих 57 чланова посаде.
1974 — Конзервативци у Уједињеном Краљевству изгубили изборе, премијер Едвард Хит поднео је оставку. Нову владу формирао лидер лабуриста Харолд Вилсон.
1977 — У снажном земљотресу у Румунији, у којем је највише страдао главни град Букурешт, погинуло више од 1.500 људи, а 35.000 остало без домова.
1996 — Испред највећег тржног центра у Тел Авиву бомбаш-самоубица експлозијом убио најмање 14 особа и ранио њих више од 130. То је био четврти напад у Израелу за девет дана.
1998 — Косовски Албанци почели масовне демонстрације широм Косова, после сукоба српских снага безбедности и наоружаних Албанаца на подручју Дренице.
2000 — САД понудиле пет милиона долара за информације које могу помоћи у хапшењу председника Југославије Слободана Милошевића, бившег председника Републике Српске Радована Караџића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, оптужених пред Међународним судом за ратне злочине. Понуда објављена на око 10.000 потерница постављених на јавним местима у Босни и Херцеговини.
2002 —
- Лидер Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова постао први председник Косова и Метохије под међународном управом. За првог премијера изабран функционер Демократске партије Косова Бајрам Реџепи.
- У дводневним верским сукобима Индуса и муслимана у западној индијској држави Гуџарат убијено преко 500 особа.
2004 — У пожару у манастиру Хиландар на Светој гори изгорело две трећине тог комплекса.
2009 — Међународни кривични суд је издао потерницу за суданским председником Омаром ел Баширом због оптужби за ратне злочине током рата у Дарфуру.
2012 — Око 250 особа је погинуло, а више од 2000 је повређено у екплозији у војном складишту у Бразавилу.

РођењаУреди

1643 — Фран Крсто Франкопан, хрватски племић, војсковођа и песник. (прем. 1671)
1678 — Антонио Вивалди, италијански композитор. (прем. 1741)
1898 — Драгиша Мишовић, српски лекар и политичар. (прем. 1939)
1909 — Ђорђе Лобачев, југословенски и српски аутор стрипова. (прем. 2002)
1913 — Џон Гарфилд, амерички глумац. (прем. 1952)
1929 — Сава Мрмак, српски редитељ и сценариста. (прем. 2002)
1930 — Миле Лојпур, српски музичар. (прем. 2005)
1931 — Зоран Чалић, српски редитељ и сценариста. (прем. 2014)
1943 — Лучо Дала, италијански музичар и глумац. (прем. 2012)
1951 — Кени Далглиш, шкотски фудбалер и фудбалски тренер.
1951 — Зоран Жижић, црногорски политичар, премијер СРЈ (2000—2001). (прем. 2013)
1951 — Крис Рија, енглески музичар.
1952 — Умберто Тоци, италијански музичар.
1953 — Роз Лоранс, француска музичарка. (прем. 2018)
1962 — Мирсад Баљић, босанскохерцеговачки фудбалер.
1965 — Халед Хосеини, авганистански књижевник и лекар.
1966 — Кевин Џонсон, амерички кошаркаш и политичар.
1968 — Петси Кенсит, енглеска глумица, музичарка и модел.
1969 — Пјерлуиђи Казираги, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
1971 — Јован Станковић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
1974 — Младен Крстајић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
1979 — Вјачеслав Малафејев, руски фудбалер.
1980 — Бојана Стефановић, српска глумица.
1984 — Норберт Хошњански, мађарски ватерполиста.
1990 — Дрејмонд Грин, амерички кошаркаш.^[1]
1992 — Ђорђе Деспотовић, српски фудбалер.
1992 — Бернд Лено, немачки фудбалер.
1992 — Ерик Ламела, аргентински фудбалер.^[2]
2000 — Далибор Илић, српско-босанскохерцеговачки кошаркаш.

СмртиУреди

1193 — Саладин, султан Египта и Сирије. (рођ. 1138)
1832 — Жан Франсоа Шамполион, француски египтолог. (рођ. 1790)
1852 — Николај Гогољ, руски књижевник (рођ. 1809)
1999 — Младен Шермент, југословенски и хрватски глумац. (рођ. 1920)
2002 — Велибор Васовић, фудбалер, тренер и спортски радник. (рођ. 1939)
2013 — Симон ван дер Мер, холандски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1925)
2015 — Душан Биланџић, хрватски историчар. (рођ. 1924)
2015 — Владимир Дивљан, српски рок музичар. (рођ. 1958)
2016 — Екрем Јеврић, певач. (рођ. 1957)
2018 — Давиде Астори, италијански фудбалер. (рођ. 1987)^[3]
2019 — Лук Пери, амерички глумац. (рођ. 1966)^[4]
2019 — Драго Флис, народни херој Југославије. (рођ. 1921)
2019 — Кит Флинт, британски играч и певач, из групе Продиџи. (рођ. 1969)^[5]

Празници и дани сећањаУреди

Српска православна црква слави:
- Свете апостоле Архипа, Филимона и Апфију
- Преподобног Доситеја

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ „Draymond Green”. International Olympic Committee. Приступљено 2. 3. 2020.
^ „Erik Lamela”. soccerbase.com. Приступљено 27. 2. 2020.
^ „Confirmed: Astori died of cardiac arrest”. Football Italia. 6. 3. 2018. Приступљено 11. 3. 2019.
^ Thorne, Will (4. 3. 2019). „Luke Perry, '90210' and 'Riverdale' Star, Dies at 52”. Variety. Приступљено 4. 3. 2019.
^ Mark Savage (4. 3. 2019). „The Prodigy's Keith Flint dies aged 49”. BBC News. Приступљено 4. 3. 2019.

[1] „Draymond Green”. International Olympic Committee. Приступљено 2. 3. 2020.

[2] „Erik Lamela”. soccerbase.com. Приступљено 27. 2. 2020.

[3] „Confirmed: Astori died of cardiac arrest”. Football Italia. 6. 3. 2018. Приступљено 11. 3. 2019.

[4] Thorne, Will (4. 3. 2019). „Luke Perry, '90210' and 'Riverdale' Star, Dies at 52”. Variety. Приступљено 4. 3. 2019.

[5] Mark Savage (4. 3. 2019). „The Prodigy's Keith Flint dies aged 49”. BBC News. Приступљено 4. 3. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]