5. фебруар
датум
5. фебруар (5.02) је 36. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 329 дана (330 у преступној години).
Садржај
ДогађајиУреди
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 1576. — Краљ Наваре Анри одбацио калвинизам и прешао у католицизам како би као Анри IV преузео престо Француске.
- 1596. — Јапански шогун Tојотоми Хидејоши је наредио да се погуби 26 католичких мисионара и преобраћеника.
- 1792. — Британци заузели пола територије индијске државе Мисор, након што су поразили војску султана Типу Сахиба.
- 1814. — У Бечу објављена „Мала простонародна славеносербска песмарица“ Вука Караџића, која је означила почетак упознавања Европе са српском народном поезијом.
- 1818. — Бивши Наполеонов маршал Жан Батист Бернадот постаје краљ Шведске и Норвешке као Карл XIV Јохан (1818—1844) и оснива династија династију Бернадот која влада Шведском до данас.
- 1859. — У граду Фокшани, Скупштина народних представника донела је одлуку о уједињењу румунских кнежевина Влашке и Молдавије, чиме су постављени темељи румунске државе.
- 1885. — Белгијски краљ Леополд II прогласио афрички Конго за лични посед под називом "Слободна Држава Конго".
- 1887. — У Миланској скали први пут изведена Вердијева опера Отело.
- 1917. — Усвајањем новог устава, Мексико постао федеративна република од 28 савезних држава. Проглашена је аграрна реформа и црква је одвојена од државе.
- 1958. — Амерички бомбардер је одбацио нуклеарну бомбу у море код острва Тајби након судара са другим авионом током вежбе.
- 1971. — У Белфасту, током немира, убијен британски војник, први од доласка британских трупа у Северну Ирску 1969.
- 1983. — У експлозији бомбе у просторијама Палестинске ослободилачке организације у Бејруту погинуле су 22 особе.
- 1983. - У Лиону, после изручења из Боливије, ухапшен ратни злочинац Клаус Барби, један од шефова Гестапоа у окупираној Француској у Другом светском рату. Барби, назван „џелатом из Лиона“ скривао се у Боливији 32 године.
- 1988. — Врховни суд СССР укинуо пресуду којом су у марту 1938. у време Стаљинових "чистки", осуђени и потом убијени Николај Бухарин, Алексеј Риков и низ других високих совјетских партијских и државних руководилаца. Они су потом посмртно рехабилитовани.
- 1994. — Током босанског рата на сарајевској пијаци Маркале у центру града од гранате је погинуло 68, а рањено 200 људи. Челници НАТО дали су ултиматум босанским Србима, под претњом бомбардовања њихових положаја, да у року од десет дана повуку тешко наоружање на 20 km од центра Сарајева, а од армије БиХ затражено је да своје тешко наоружање у граду стави под контролу мировних снага.
- 1996. — Власти у Сарајеву ухапсиле су и касније предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу српске официре Ђорђа Ђукића и Алексу Крсмановића, што је изазвало озбиљну политичку кризу у тек успостављеним контактима два босанска ентитета. Генерал Ђукић је умро у затвору а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе.
- 1997. —
- Три највеће швајцарске банке основале су, под снажним међународним притиском, фонд од сто милиона швајцарских франака за жртве холокауста. Притисак је уследио након открића да су швајцарске банке сарађивале с немачким нацистима у Другом светском рату у скривању новца и драгоцености од заточених и убијених Јевреја.
- У акцијама београдске полиције против мирних протеста грађана, због фасификовања изборних резултата, између 2. и 5. фебруара, ухапшено је око 100, а повређено више од 300 демонстраната. Свакодневне демонстрације су настављене.
- 2001. — У Њујорку почело суђење четворици оптужених за постављање и активирање бомби 1998. у две америчке амбасаде у Африци, када је живот изгубило 224 особе.
- 2002. — Белгијски министар иностраних послова Луис Мишел, упутио извињење због улоге његове земље 1961. у атентату на тадашњег конгоанског лидера Патриса Лумумбе. Он је понудио помоћ од 3,25 милиона долара Фонду „Патрис Лумумба“ за промоцију демократије у тој земљи.
- 2003. — Северна Кореја је саопштила да је поново покренула нуклеарни реактор у Јонгбјону. Она је у децембру 2002. најавила низ акција којима ће реактивирати своје нуклеарне програме, упркос чињеници да је две године раније (1994) потписала споразум о њиховој суспензији.
- 2004. — У експлозији у московском метроу повређено је најмање 224 особа.
- 2006. —
РођењаУреди
- 1840. — Џон Бојд Данлоп, шкотски проналазач (1887. изумео пнеуматску гуму.) († 1921.)
- 1884. — Вељко Петровић, књижевник и историчар уметности, председник Матице српске и Српске књижевне задруге, директор Народног музеја у Београду, академик. († 1967.)
- 1894. — Ксенија Атанасијевић, филозоф, је била прва жена доцент и прва жена која је докторирала на Београдском универзитету 1922. године. († 1981.)
- 1912. — Јосип Палада, југословенски и хрватски тенисер. (*1994.)
- 1919. — Андреас Папандреу, грчки државник и економиста. († 1996.)
- 1925. — Зузана Халупова (слов. Zuzana Chalupová) је била позната сликарка наиве из Ковачице, Србија. († 2001.)
- 1932. — Ћезаре Малдини, италијански фудбалски тренер и бивши фудбалер.
- 1933. — Милош Милутиновић, бивши југословенски репрезентативац у фудбалу. († 2003.)
- 1948. — Свен Горан Ериксон, шведски фудбалски тренер.
- 1963. — Горан Јурић, хрватски фудбалер.
- 1966. — Рок Петровић југословенски скијаш из Словеније. († 1993.)
- 1979. — Али Ал Абдали, фудбалер и репрезентативац Саудијске Арабије.
- 1975. — Ђовани ван Бронкхорст, холандски фудбалер.
- 1976. — Тони Џа, тајландски глумац.
- 1979. — Мирко Хрговић, хрватски фудбалер.
- 1980. — Петар Карађорђевић (син Александра II), принц наследник.
- 1982. — Славиша Павловић, српски писац и песник.
- 1982. — Родриго Паласио, аргентински фудбалер.
- 1984. — Карлос Тевез, аргентински фудбалер који стално дајвује.
- 1985. — Кристијано Роналдо, португалски фудбалер
- 1986. — Ведран Ћорлука, хрватски фудбалер.
- 1992. — Нејмар, бразилски фудбалер
- 1992. — Стефан де Вриј, холандски фудбалер.
СмртиУреди
- 1679. — Јост фан ден Фундел, холандски писац. (* 1587.)
- 1893. — Тоша Јовановић, српски глумац. (* 1845.)
- 1980. — Стојан Аралица, сликар. (* 1883.)
- 1993. — Џозеф Лео Менкиевич, амерички режисер, сценариста и продуцент. (* 1909.)
- 1997. — Олга Скригин, филмски монтажер. (* 1927.)
- 1999. — Невил Бонер, први Абориџанин посланик у аустралијском парламенту. (* 1922.)
- 2000. — Клод Отан-Лара, француски филмски редитељ. (* 1901.)
- 2008. —
- Махареши-Махеш Јоги, творац Трансцеденталне медитације. (* 1918.)
- Зоран Антонијевић - Жота, фудбалер "Црвене звезде", репрезентативац Југославије и спортски радник. (* 1945.)