8. септембар
датум
8. септембар (8.9.) је 251. дан у години по грегоријанском календару (252. у преступној години). До краја године има још 114 дана.
ДогађајиУреди
септембар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 |
- 1331 — На државном сабору у Сврчину (Косово) архиепископ Данило II крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића за краља српских и поморских земаља.
- 1380 — Велики московски кнез Дмитриј Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску. То је била прва победа Руса над Татарима који су у 13. веку загосподарили већим делом Русије.
- 1565 — Шпански досељеници основали су на Флориди, на месту данашњег Сент Огастин, прво европско насеље у Америци.
- 1664 — Предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, названо потом Њујорк, у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II.
- 1760 — У Седмогодишњем рату, који се из Европе проширио и на Северну Америку, Британци под командом Џефрија Амхерста поразили су Французе и заузели Монтреал.
- 1831 — Русија је угушила Новембарски устанак када је њена војска поразила устанике под командом Хенрика Дембињског у заузела Варшаву.
- 1856 — Мировним уговором у Паризу завршен је Кримски рат између Русије и Османског царства и њених савезника Велике Британије, Француске и Краљевине Сардиније.
- 1900 — Ураган је у тексашком граду Галвестон разрушио више од 2.500 кућа, а погунуло је најмање 8.000 људи.
- 1934 — Путнички брод Моро Касл изгорео је 1934. на обали Њу Џерзија на свом путовању до Њујорка из Хаване на Куби при којом приликом је погинуло 137 путника.
- 1926 — Друштво народа је једногласно примило Немачку у чланство.
- 1941 — Немци су у Другом светском рату почели опсаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље.
- 1943 — Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату.
- 1944 — Прва немачка ракета V-2 испаљена из Хага, у Другом светском рату пала је на Лондон.
- 1951 — У Сан Франциску је потписан мировни уговор између Јапана и 49 земаља којим су Јапану су одузете све територије освојене за последњих 80 година.
- 1954 — У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Уједињено Краљевство и Француска, основали СЕАТО пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања Совјетског Савеза. Престанком Хладног рата тај пакт је изгубио значај.
- 1995 — Министри иностраних послова СР Југославије, Хрватске и Босне и Херцеговине прихватили су у Женеви мировни план за Босну, што је био увод у окончање најтежег сукоба на тлу Европе од Другог светског рата.
- 1997 — Најмање 150 људи погинуло је у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот „La Fierte Gonavienne“ (Понос Гонаве) који је пловио ка острву Гонава.
- 1999 — У експлозији подметнуте бомбе у стамбеној згради у Москви погинуле су 94 особе. У серији експлозија које су уследиле наредних дана у више градова у Русији погинуло је око 300 људи.
- 2001 — Преко хиљаду људи, укључујући и Нелсона Манделу, окупило се на сахрани оца јужноафричког председника Табоа Мбекија. Гован Мбеки (91) је сахрањен међу обичним људима.
- 2002 — На светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света.
РођењаУреди
- 1157 — Ричард I Лавље Срце, енглески краљ. (прем. 1199)
- 1779 — Мустафа IV, султан Османлијског царства. (прем. 1808)
- 1830 — Фредерик Мистрал, француски књижевник и филолог, добитник Нобелове награде за књижевност (1904). (прем. 1914)
- 1841 — Антоњин Дворжак, чешки композитор. (прем. 1904)
- 1878 — Алфред Жари, француски драматург и књижевник (прем. 1907).
- 1887 — Ђорђе П. Карађорђевић, српски краљевић, најстарији син краља Петра I и кнегиње Зорке, кћери црногорског краља Николе I (прем. 1972).
- 1904 — Григорије Самојлов, архитекта и сликар. (прем. 1989)
- 1925 — Питер Селерс, енглески глумац. (прем. 1980)
- 1932 — Петси Клајн, америчка певачица. (прем. 1963)
- 1941 — Берни Сандерс, амерички политичар.
- 1942 — Желимир Жилник, српски редитељ и сценариста.
- 1944 — Дејан Бекић, српски фудбалер. (прем. 1967)
- 1945 — Винко Пуљић, босанскохерцеговачки кардинал.
- 1966 — Карола Хегквист, шведска музичарка.
- 1969 — Гари Спид, велшки фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2011)
- 1970 — Димитрис Итудис, грчки кошаркашки тренер.
- 1971 — Дејвид Аркет, амерички глумац, режисер, сценариста, продуцент, модни дизајнер и рвач.
- 1971 — Мартин Фриман, енглески глумац.
- 1984 — Радован Вујовић, српски глумац.
- 1987 — Дерик Браун, амерички кошаркаш.
- 1987 — Виз Калифа, амерички музичар и глумац.
- 1988 — Исмаел Беко Фофана, фудбалер из Обале Слоноваче.
- 1989 — Авичи, шведски музичар, ди-џеј и музички продуцент. (прем. 2018)
- 1990 — Метју Делаведова, аустралијски кошаркаш.
- 1994 — Бруно Фернандес, португалски фудбалер.
СмртиУреди
- 780 — Лав IV Хазар, византијски цар.
- 1645 — Франсиско Гомес де Кеведо и Виљегас, шпански писац.
- 1933 — Фејсал I од Ирака, први ирачки краљ
- 1949 — Рихард Штраус, немачки композитор и диригент.
- 2017 — Љубиша Самарџић, југословенски и српски глумац, редитељ и продуцент.
Празници и дани сећањаУреди
- Међународни празници
- 1731 — Бачки епископ Висарион Павловић отворио је у Новом Саду латинско-словенску школу, која је имала ранг ниже реалне гимназије. Школа је знатно допринела формирању првих нараштаја српске грађанске интелигенције у Војводини.
- 1991 — Македонци су се на референдуму изјаснили за суверену Републику Македонију, чиме је Македонија постала трећа од шест република СФР Југославије која је изабрала самосталност.
Види јошУреди
РеференцеУреди
8. септембар на Викимедијиној остави. |