Agonalno disanje
Agonalno disanje ili dahtanje je jedinstven fiziološki fenomen koji se može javiti kod pacijenata u prvih nekoliko minuta akutnog zastoja srca.[1] [2] Kako je agonalno disanje neujednačeno, lako ga je prepoznati i razlikovati od ostalih respiratornih obrazaca patološkog disanja i kod umirućeg pacijenta kod koga nije primenjen postupak oživljavanja uvek će okončati terminalnom apnejom.[3][4][2]
| Agonalno disanje | |
|---|---|
 | |
| Agonalno disanje se javlja kod pacijenata u prvih nekoliko minuta akutnog zastoja srca., i zahteva hitnu kardipolmonalnu reanimaciju | |
| Specijalnosti | pulmologija, urgentna medicina |
Iako u određenim slućajevima agonalno disanje zahteva kardiopulmonalnu reanimaciju (oživljavanje), postoji i etička osnova da se u retkim okolnostima pacijentu omogući mirna i ugodna smrt.[3][5][6]
Agonalno disanje ko umirućeg уреди
Agonalno disanje kod umirućeg pacijenta je poslednji respiratorni obrazac disanja pre terminalne apneje. Trajanje takvog oblika disanja varira — može biti kratkotrajno, poput jednog ili dva udisaja, do dugotrajnog dahtanja koje traje nekoliko minuta ili sati.
Kao etička osnova za ovu vrstu agonalnog disanaj, u retkim okolnostima, predlaže se upotreba neuromuskularne blokade[7] za suzbijanje produženih epizoda agonalnog disanja kod dobro sediranih pacijenata kako bi im se omogućila mirna i udobna smrt.[8]
Agonalno disanje kao auto-reanimacioni mehanizam уреди
Novije eksperimentalne studije i klinički slučajevi ukazuju na veći procenat preživljavanja pacijenata sa agonalnim disanjem, jer agonalno disanje utiče na održavanje prohodnosti gornjih disajnih puteva i poboljšanje razmene gasova za vreme kardiopulmonalne reanimacije (akronim KPCR).[9][10]
Stvaranje negativnog unutargrudnog pritiska u toku agonalnog disanja poboljšava venski povratak krvi u srce i srčani ulaz, kao i moždani perfuzioni pritisak. Svi ovi efekti idu u prilog činjenici da postoji veza između pojave agonalnog disanja i većeg procenta preživljavanja reanimiranih pacijenata, pa zbog toga neki autori agonalno disanje proglašavaju za auto-reanimacioni mehanizam.[2]
Vidi još уреди
Izvori уреди
- ^ Pavlović, A.P. (2007) Kardiopulmonalno cerebralna reanimacija. Beograd: Beoprint
- ^ а б в Pavlović, A., Jovanović, B., Trajković, G., & Trpković, S. [2007]. Uticaj agonalnog disanja na uspeh kardiopulmonalno cerebralne reanimacije. Anestezija i intenzivna terapija, 30(2), 93-99.
- ^ а б R Perkin; D Resnik. „The agony of agonal respiration: is the last gasp necessary?”. www.ncbi.nlm.nih.gov. Приступљено 10. 12. 2019.
- ^ Partners, Cardio. „What You Need to Know About Agonal Breathing”. Cardio Partners (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-28.
- ^ Rushton CH, Terry PB. Neuromuscular blockade and ventilator withdrawal: ethical controversies. Am J Crit Care. 1995 Mar;4(2):112–115.
- ^ Carlson G. Neuromuscular blockade administration to end suffering: an ethical dilemma. Crit Care Nurs Q. 1999 Nov;22(3):39–44.
- ^ Quill, Timothy E.; Byock, Ira R. (2000-03-07). „Responding to Intractable Terminal Suffering: The Role of Terminal Sedation and Voluntary Refusal of Food and Fluids”. Annals of Internal Medicine. 132 (5): 408. ISSN 0003-4819. doi:10.7326/0003-4819-132-5-200003070-00012.
- ^ Rousseau, Paul (2000). „The Ethical Validity and Clinical Experience of Palliative Sedation”. Mayo Clinic Proceedings. 75 (10): 1064—1069. ISSN 0025-6196. doi:10.4065/75.10.1064.
- ^ Clark, J.J., Larsen, M.P., Culley, L.L., Graves, J.R., Eisenberg, M.S. (1992) Incidence of agonal respirations in sudden cardiac arrest. Ann Emerg Med, 21(12): 1464-7
- ^ Perkin, R. M.; Resnik, D. B. (2002-06-01). „The agony of agonal respiration: is the last gasp necessary?”. Journal of Medical Ethics (на језику: енглески). 28 (3): 164—169. ISSN 0306-6800. PMID 12042401. doi:10.1136/jme.28.3.164.
Literatura уреди
- „Incidence of Agonal Respirations in Sudden Cardiac Arrest”. EMD Program. King County, Washington. 30. август 2003. Архивирано из оригинала 10. 2. 2005. г. Приступљено 25. јун 2012.
- Bång, Angela; Herlitz, Johan; Martinell, Sven (2003). „Interaction between emergency medical dispatcher and caller in suspected out-of-hospital cardiac arrest calls with focus on agonal breathing. A review of 100 tape recordings of true cardiac arrest cases”. Resuscitation. 56 (1): 25—34. PMID 12505735. doi:10.1016/S0300-9572(02)00278-2.
- Hazinski, Mary Fran, ур. (2011). BLS for healthcare providers. (New изд.). Dallas, Tex.: American Heart Association. ISBN 978-1616690397.
Spoljašnje veze уреди
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
