Akademska mreža Srbije
Akademska mreža Republike Srbije AMRES javna je informaciono-komunikaciona ustanova koja upravlja obrazovnom i naučno-istraživačkom računarskom mrežom Republike Srbije. AMRES je 2010. godine osnovala Vlada Republike Srbije sa ciljem da svim obrazovnim, naučno-istraživačkim organizacijama i drugim korisnicima obezbedi pristup i korišćenje interneta i informatičkih servisa u zemlji, kao i veze sa nacionalnim i internacionalnim mrežama.
 | |
| Скраћеница | АМРЕС |
|---|---|
| Датум оснивања | Април 2010. |
| Правни статус | Владина установа |
| Седиште | Београд, Србија |
| Подручје деловања | Телекомуникације |
| ВД Директор | Бојан Јаковљевић |
| Главни орган | Управни одбор |
| Веб-сајт | www |
AMRES infrastruktura obuhvata naučno-istraživačku i obrazovnu računarsku mrežu Republike Srbije u funkcionalnom i tehničkom smislu, spoljne veze koje je povezuju sa okruženjem (Internet, GÉANT, ostali provajderi itd.) i serversko-računarsku infrastrukturu. Na AMRES mrežu danas je povezano više od 2 000 obrazovnih i naučno-istraživačkih institucija, a pristup internetu i brojnim drugim servisima ostvaruje preko milion učenika, studenata i istraživača. Može se slobodno reći da Akademska mreža Srbije predstavlja jedan od najznačajnijih resursa naučno-istraživačkog i obrazovnog rada i nosilac je razvoja informatičkog društva.
IstorijatУреди
Akademska računarska mreža je počela da se razvija početkom devedesetih godina, povezivanjem nekoliko većih fakulteta, da bi nakon perioda tehnološke stagnacije krajem devedesetih i početkom 2001. godine započet ubrzan razvoj i integracija u Evropsku akademsku mrežu i asocijacije.
Vlada Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) je u krajem 2000. godine ovlastila Univerzitet u Beogradu sa Računarskim centrom Univerziteta u Beogradu (RCUB), da privremeno preuzme ulogu pravnog lica koje će zastupati Akademsku mrežu Jugoslavije (AMREJ) u inostranstvu. U martu 2001. godine, odlukom vlade SRJ direktor Računarskog centra Univerziteta u Beogradu je postavljen istovremeno i za direktora AMREJ, a Univerzitet u Beogradu određen kao pravno lice koje upravlja AMREJ. U periodu od 2002. godine do 2006. godine Akademska mreža Srbije – AMRES dobija svoje današnje ime, a RCUB organizaciono i tehnički vodi poslove upravljanja, održavanja i razvoja AMRES, predstavlja AMRES u zemlji i inostranstvu i koordinira rad Univerziteta u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu koji su učestvovali u razvoju mreže.
Godinu 2002. je obeležio početak izgradnje nove „gigabitske Akademske mreže Srbije“ - gigaAMRES uvođenjem prvih optičkih veza gigabitskih brzina na međugradskim relacijama. U drugoj polovini 2003. godine sklopljen je ugovor između Telekoma Srbije AD, Univerziteta u Beogradu i tadašnjeg Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, po kojem Ministarstvo finansira realizaciju i zakup optičkih vlakana na većem broju međugradskih veza širom zemlje i unutar gradova Beograda, Niša, Kragujevca i Novog Sada. Time su stvoreni uslovi za realizaciju pouzdane međugradske kičme AMRES velikog kapaciteta, koja će dospeti do većine mesta u kojima postoje fakulteti, instituti ili više škole.
AMRES projekat je oformljen sa ciljem da se uspostavi organizacioni model upravljanja, sistematskog rada i razvoja AMRES kao nacionalne naučno-istraživačke i obrazovne računarske mreže, do formiranja posebnog pravnog lica. Akademska mreža Republike Srbije je formalno (kao pravno lice) osnovana 22. aprila 2010. godine, a zvanično počela sa radom 1. novembra 2011. godine.
InfrastrukturaУреди
AMRES infrastruktura obuhvata spoljne veze koje je povezuju sa okruženjem (Internet, GÉANT, ostali provajderi itd) i serversko-računarsku infrastrukturu.Mrežni deo AMRES infrastrukture sačinjavaju pristupna mreža, kičma mreže i spoljne veze. Korisnici su povezani optičkim vezama preko čvorišta u 50 gradova širom Srbije. AMRES obezbeđuje dva Internet linka - primarni kapaciteta 10Gb i sekundarni kapaciteta 1Gb.
AMRES danas opslužuje više od 2000 obrazovno naučnih ustanova (fakulteti, osnovne i srednje škole i mnoge ostale institucije) preko kojih više od milion krajnih korisnika (učenika, studenata i zaposlenih u kulturno obrazovnim ustanovama) ima pristup internetu i mnogobrojnim AMRES servisima.