Алфонсо I од Арагона
Алфонсо I од Арагона,[1][2] познат као Алфонсо I Борац (1073, Хака - 7. септембар 1134, Уеска) је био краљ Арагона и Наваре (1104—1134) [1] [2] из династије Хименез.
| Алфонсо I од Арагона | |
|---|---|
.jpg) Портрет Алфонса I од Арагона Франсиска Прадиље из 1879. године у Сарагоси | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Алфонсо Санчез |
| Датум рођења | 1073. |
| Место рођења | Хака, Краљевина Арагон |
| Датум смрти | 7. септембар 1134. (60/61 год.) |
| Место смрти | Уеска, Краљевина Арагон |
| Породица | |
| Супружник | Урака I од Леона |
| Потомство | нема |
| Родитељи | Санчо Рамирез од Арагона Felicia of Roucy |
| Династија | Хименез |
| Краљ Арагона | |
| Период | 1104. - 1134. |
| Претходник | Педро I од Арагона |
| Наследник | Рамиро II од Арагона |
| Краљ Наваре | |
| Период | 1104. - 1134. |
| Претходник | Педро I од Арагона |
| Наследник | Гарсија Рамирез од Наваре |
Био је син краља Арагона и Наваре Санча Рамиреза.
На престолу Арагона и Наваре је наследио брата Петра [2].
Арагон у ужем смислу представљао је један од економски најзаосталијих делова Шпаније. Био је типично феудална област, где је сељаштво било потпуно зависно од феудалних поседника. Феудалци су имали право да убију и осакате сељаке. Сељаци су били без икакве судске заштите од њихове самовоље. У Арагону су сељаци морали да, поред уобичајених кметовских обавеза, сносе и низ других, такозваних рђавих обичаја (malos usos). Сениор би заузео читаво имање сељака, ако би овај умро без деце, и велики део наследства ако би остала за њим деца. Од сељака су узимане нарочите глобе за прекршај брачне верности, у случају пожара на поседу сениора итд. У рђаве обичаје спада и право прве ноћи, насилно узимање дојкиња и низ других обавеза. Феудалци су се одликовали знатном самосталношћу и вршили су огроман утицај на политичко уређење државе. Они су међусобно склапали савезе, могли су да краљу објаве рат, сами су бирали и збацивали краља. Били су ослобођени свих дажбина. Овде ми видимо пуну власт феудалаца, међу којима су се разликовали крупни — рикос омбрес, средњи и ситни — хидалго. Ниже племство било је потпуно зависно од вишег. У самом Арагону градови су били економски слаби и нису имали политичког утицаја [3].
Године 1118. освојио је Сарагосу и на тај начин готово удвостручио подручје Арагона [1].
Умро је 7. септембра 1134. године у Уески, без деце, па га је на престолу Арагона наследио брат Рамиро, а на престолу Наваре његов далеки рођак Гарсија Рамирез [2].
Породично стабло уреди
| 2. Санчо Рамирез од Арагона | ||||||||||||||||
| 1. Алфонсо I од Арагона | ||||||||||||||||
| 3. Felicia of Roucy | ||||||||||||||||
Извори уреди
- ^ а б в Пејнтер 1997, стр. 225.
- ^ а б в г Пејнтер 1997, стр. 558.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 311.
Литература уреди
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд.
