Aluminijum fluorid (AlF3) je neorgansko jedinjenje koje se koristi u proizvodnji aluminijuma. Ova bezbojna čvrsta materija se javlja u prirodi.[3]

Aluminijum fluorid
Aluminium trifluoride crystal structure
FeF3structure.jpg
Nazivi
Drugi nazivi
Aluminijum(III) fluorid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.029.137
RTECS BD0725000
Svojstva
AlF3
Molarna masa 83,9767 g/mol (anhidrat)
101.022 g/mol (monohidrat)
138.023 (trihidrat)
Agregatno stanje bela, kristalna materija
bezbojna
Gustina 2,88 g/cm (anhidrat)
2.1 g/cm3 (monohidrat)
1.914 g/cm3 (trihidrat)
Tačka topljenja 1291 °C (anhidrat)
0,56 g/100 mL (0 °C)
0.67 g/100 mL (20 °C)
1.72 g/100 mL (100 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Romboedarska, hR24
Kristalografska grupa R-3c, No. 167
Opasnosti
R-oznake -
S-oznake -
NFPA 704
Код запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Здравствени код 0: Излагање под стањем ватре не би представљало опасност осим оне обичног горљивог материјала (нпр. натријум хлорид)Код реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no codeNFPA 704 four-colored diamond
0
0
0
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Proizvodnja i pojavaУреди

Najveći deo aluminijum fluorida se proizvodi tretmanom alumine sa heksafluorosilikatnom kiselinom:

H2SiF6 + Al2O3 → 2 AlF3 + SiO2 + H2O

Alternativno, on se proizvodi termalnim razlaganjem amonijum heksafluoroaluminata.[4] U malim razmerama u laboriatoriji se AlF3 takođe može pripremiti tretiranjem aluminijum hidroksida ili metala aluminijuma sa HF.

Aluminijum fluorid trihidrat se nalazi u prirodi u retkom mineralu rozenbergitu.

LiteraturaУреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  4. ^ J. Aigueperse, P. Mollard, D. Devilliers, M. Chemla, R. Faron, R. Romano, J. P. Cuer, “Fluorine Compounds, Inorganic” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005. DOI:10.1002/14356007.a11_307

Spoljašnje vezeУреди