Википедија

Alvin Ejli

(преусмерено са Alvin Ailey)

Alvin Ejli (енгл. Alvin Ailey; 5. januar 1931 – 1. decembar 1989) bio je afričkoamerički igrač, režiser, koreograf i aktivista koji je osnovao Alvin Ejlijev američki plesni teatar, jednu od najuspešnijih plesnih kompanija na svetu. On je kreirao AAADT i njenu pridruženu Ejlijevu školu kao utočište za pospešivanje rada crnih umetnika i izražavanje univerzalnosti afroameričkog iskustva kroz ples. Njegov rad je spojio pozorište, moderni ples, balet i džez sa crnačkim žargonom, stvarajući koreografiju podstaknutu nadom koja nastavlja da širi globalnu svest o životu crnaca u Americi. Ejlijevo koreografsko remekdelo Otkrovenja prepoznato je kao jedan od najpopularnijih i najizvođenijih baleta na svetu.[1][2][3] Dana 15. jula 2008, Kongres Sjedinjenih Američkih Država je doneo rezoluciju kojom je AAADT proglašen „vitalnim američkim kulturnim ambasadorom u svetu”.[4][5] Iste godine, u znak priznanja 50. godišnjice AAADT-a, tadašnji gradonačelnik Majkl Blumberg je proglasio 4. decembra „danom Alvina Ejlija” u gradu Njujorku, dok je tadašnji guverner Dejvid Paterson počastvovao organizaciju u ime države Njujork.[6]

Alvin Ejli
photographed by Carl Van Vechten, 1955
Alvin Ejli na fotografiji Karl van Vehtena, 1955
Puno imeAlvin Ailey
Datum rođenja(1931-01-05)5. januar 1931.
Mesto rođenjaRodžers (Teksas)
 SAD
Datum smrti1. decembar 1989.(1989-12-01) (58 god.)
Mesto smrtiManhetn, Njujork
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
Zanimanjeplesač, koreograf, aktivista
PočastiPredsednička medalja slobode Kenedijevog centra za zasluge

Rane godine уреди

Rođen u Rodžersu u Teksasu, u jeku Velike depresije u izrazito rasističkom i segregiranom jugu, tokom mladosti Ejliju je bilo zabranjeno da komunicira sa širom društvenom zajednicom. Otac ga je napustio kada je imao 3 meseca. Da bi preživeli, Alvin i njegova majku bili su primorani da rade na poljima pamuka i kao kućne sluge u belim domovima, što je bio jedini vid zaposlenja na njihovom raspolaganju. Kao bekstvo, Ejli je pronašao utočište u crkvi, iskradajući se noću da gleda odrasle kako plešu, i u pisanju žurnala, praksi koju je održavao tokom celog svog života. To ga nije moglo zaštititi od beznadežnosti detinjstva provedenog idući iz grada u grad dok je njegova majka tražila zaposlenje, bivanja napušten kod rođaka kad god bi se ona sama zaputila u potragu za poslom, ili svedočenja nasilja od ruku belog čoveka.[7][8]

U potrazi za boljim izgledima za posao, Alvinova majka je otišla u Los Anđeles 1941. godine. On je doputovao godinu dana kasnije, i bio je upisan u srednju školu Džordž Vašington Karver mlađi, a zatim je maturirao u srednjoj školi Tomas Džeferson. Godine 1946, on je imao prvo iskustvo sa koncertnim plesom kada je video plesnu grupu Katrin Danam i izvođenje ruskog baleta de Monte Karlo tokom nastupa u Filharmonijskom auditorijumu u Los Anđelesu. To je u njemu probudilo do tada nepoznatu iskru zadovoljstva,[9] iako nije počeo da se ozbiljno bavi plesom sve do 1949. godine, kada ga je školska drugarica Karmen de Lavalad „odvukla” u studio Lestera Hortona na Melrouz aveniji.[10][11]

Ejli je proučavao širok opseg plesnih stilova i tehnika, od baleta do pokreta inspirisanih američkim indijancima - u Hortonovoj školi, koja je bila jedna od prvih rasno integrisanih plesnih škola u Sjedinjenim Državama.[12][13] Iako je Horton postao njegov mentor,[14] Ejli nije posvetio plesu svo svoje vreme; umesto toga, nastavio je akademske kurseve, proučavajući romanske jezike i pišući na UCLA.[15][16] On je nastavio svoje studije na Državnom univerzitetu San Franciska 1951. godine. Živeći u San Francisku, on je upoznao Maju Andželou, tada poznatu kao Margaret Džonson,[17] sa kojom je formirao predstavu noćnog kluba zvanu „Al i Rita”.[18] Kasnije se vratio da studira ples sa Hortonom u Los Anđelesu.[19]

On se pridružio Hortonovom plesnom društvu 1953. godine, debitujući u Hortonovoj predstavi Revue Le Bal Caribe.[20] Horton je iznenada umro u novembru iste godine od srčanog udara, ostavivši kompaniju bez rukovodstva. Da bi dovršio tekuće profesionalne angažmane organizacije, i zato što niko drugi nije bio voljan da se prihvati tog posla, Ejli je preuzeo ulogu umetničkog direktora i koreografa.[21][22]

Godine 1954, De Lavalad i Ejlija je regrutovao Herberta Ros, da se pridruže Brodvejskom shou House of Flowers. Ros je bio angažovan da zameni Džordža Balančina kao koreograf emisije i želio je da upotrebi ovaj istaknuti plesački par, koji je u Los Anđelesu stekao slavu kao plesna ekipa.[23][24] Knjigu emisije napisao je i adaptirao Truman Kapote iz jednog od svojih romana sa muzikom Harolda Arlena, dok su u glavnim ulogama bili Perl Bejli i Dajen Kerol. Ejli i De Lavalad upoznali Džofrija Holdera, koji je nastupio zajedno sa njima u horu, tokom produkcije. Holder je oženio de Lavalad i postao doživotni umetnički saradnik sa Ejlijem.[25] Nakon što je Kuća cveća zatvorena, Ejli se pojavio u turnejskoj reviji Harija Belafontea Sing, Man, Sing sa Meri Hinkson kao svojom plesnim partnerkom,[26] i u Brodvejskom mjuziklu Jamajka iz 1957. godine, u kojem su glumili Lina Horn i Rikardo Montalban. Privučen plesom, ali ne mogavši da nađe koreografa čije delo bi ga je ispunilo, Ejli je počeo da okuplja plesače kako bi izvodio svoju jedinstvenu viziju plesa.

Reference уреди

  1. ^ „Dancing the Night Away : ALVIN AILEY: A Life in Dance. By Jennifer Dunning (Addison-Wesley: $30, 480 pp.) : THE JOFFREY BALLET: Robert Joffrey and the Making of an American Dance Company. By Sasha Anawalt (Scribner's: $35, 464 pp.)”. Los Angeles Times (на језику: енглески). 17. 11. 1996. Приступљено 29. 7. 2019. 
  2. ^ Dunning, Jennifer (10. 12. 1989). „DANCE VIEW; Alvin Ailey: Believer in the Power of Dance”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 29. 7. 2019. 
  3. ^ „For Alvin Ailey Dance Theater, the themes that inspired its founder are as relevant as ever | The Star”. thestar.com (на језику: енглески). Приступљено 29. 7. 2019. 
  4. ^ Nadler, Jerrold (15. 7. 2008). „H.Res.1088 - 110th Congress (2007-2008): Recognizing and commending the Alvin Ailey American Dance Theater for 50 years of service as a vital American cultural ambassador to the world.”. www.congress.gov. Приступљено 29. 7. 2019. 
  5. ^ Dunning, Jennifer (27. 3. 2008). „Alvin Ailey - Alvin Ailey American Dance Theater - Dance - Celebration”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 29. 7. 2019. 
  6. ^ MacAulay, Alastair (4. 12. 2008). „One Foot in the Present Season, One Foot in the Past”. The New York Times. 
  7. ^ Gladstone, Valerie (23. 10. 1996). „Frail, Strong and Dance Incarnate”. The New York Times. Приступљено 9. 1. 2009. 
  8. ^ „Alvin Ailey Biography at Black History Now”. Black Heritage Commemorative Society (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 11. 2019. г. Приступљено 29. 7. 2019. 
  9. ^ „Katherine Dunham Helped Teach the World to Dance”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 29. 7. 2019. 
  10. ^ „Lester Horton – More Resources · DHC Treasures”. treasures.danceheritage.org. Архивирано из оригинала 29. 07. 2019. г. Приступљено 29. 7. 2019. 
  11. ^ Kaufman, Sarah. „Carmen de Lavallade is 86 and still the best dancer in the room”. The Washington Post. Приступљено 29. 7. 2019. 
  12. ^ „Horton Technique”. Dance Spirit (на језику: енглески). 23. 3. 2017. Приступљено 28. 7. 2019. 
  13. ^ „Lester Horton”. Alvin Ailey American Dance Theater (на језику: енглески). 11. 4. 2016. Приступљено 28. 7. 2019. 
  14. ^ Service, Anna Kisselgoff, New York Times News. „ALVIN AILEY'S ASSENT”. chicagotribune.com (на језику: енглески). Приступљено 29. 7. 2019. 
  15. ^ Judy Gitenstein, Alvin Ailey, New York: The Rosen Publishing Group, 2006, p. 20.
  16. ^ Dunning, Jennifer (2. 12. 1989). „Alvin Ailey, a Leading Figure In Modern Dance, Dies at 58”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 28. 7. 2019. 
  17. ^ Shepeard, Crystal (29. 5. 2014). „Dr. Maya Angelou: Her Lifetime of Moments Took Our Breath Away”. Truthout. Приступљено 29. 5. 2014. 
  18. ^ Balint, Becca. „Al and Rita”. The Brattleboro Reformer (на језику: енглески). Приступљено 28. 7. 2019. 
  19. ^ „Alvin Ailey” (на језику: енглески). 6. 1. 2018. Архивирано из оригинала 21. 12. 2019. г. Приступљено 28. 7. 2019. 
  20. ^ DeFrantz, Thomas (2006). Dancing Revelations: Alvin Ailey's Embodiment of African American Culture. Oxford University Press. стр. 29—30. ISBN 9780195301717. 
  21. ^ Roy, Sanjoy (9. 9. 2010). „Step-by-step guide to dance: Alvin Ailey”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 29. 7. 2019. 
  22. ^ „Alvin Ailey Is Finally Getting His Flowers — 30 Years Too Late”. www.out.com (на језику: енглески). 24. 4. 2019. Приступљено 29. 7. 2019. 
  23. ^ Ailey, Alvin (12. 2. 1995). „DANCE; What Ailey Thought of Balanchine”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 29. 7. 2019. 
  24. ^ „The Elder Statesman of Eclectic”. Los Angeles Times (на језику: енглески). 10. 5. 1998. Приступљено 29. 7. 2019. 
  25. ^ „Geoffrey Holder”. Alvin Ailey American Dance Theater (на језику: енглески). 1. 12. 2011. Приступљено 29. 7. 2019. 
  26. ^ „Great Performances: Free To Dance – Biographies – Mary Hinkson”. www.thirteen.org. Приступљено 29. 7. 2019. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

 
Alvin Ejli на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alvin_Ejli&oldid=27676345”