Амфетамин

Амфетамин
IUPAC име
	(±)-1-фенилпропан-2-амин
Клинички подаци
Категорија трудноће	US: C (Могући ризик) ; ;
Начин примене	Орално, Интравенозно, Вапоризација, инсуфлација, Ректално, Подјезично
Правни статус
Правни статус	AU: S8 (Контролисана supst.) ; CA: Schedule III ; UK: Класа Б ; US: Schedule II ; ℞ (Само на рецепат);
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост	Орално 20-25%; назално 75%; ректално 95–99%; интравенозно 100%
Везивање протеина	15–40%
Метаболизам	Хепатички (CYP2D6)
Полувреме елиминације	12 h просек за д-изомер, 13 h за L-изомер
Излучивање	Ренално; значајна порција непромењена
Идентификатори
CAS број	300-62-9 405-41-4
ATC код	N06BA01 (WHO)
PubChem	CID 3007
DrugBank	APRD00480
ChemSpider	13852819
Синоними	алфа-метилбензенетанамин, алфа-метилфенетиламин, бета-фенил-изопропиламин
Хемијски подаци
Формула	C9H13N
Моларна маса	135.2084
	SMILES NC(C)Cc1ccccc1; ;
Физички подаци
Тачка топљења	285 to 281 °C (545 to 538 °F)
Растворљивост у води	50–100 mg/mL (16 °C) mg/mL (20 °C)

Амфетамини су хемикалије добијене синтетичким путем.^[2] На тржиште најчешће долазе у облику праха. Амфетамини се уносе орално, пушењем, удисањем праха, и интравенски. Непосредно стимулишу церебрални кортекс у централном нервном систему, уклањајући умор, глад и поспаност. Доводе корисника у стање еуфорије. Појачавају концентрацију, пажњу, рефлексе, а и идеје и слике су много живље.^[2] Превелика доза може узроковати вртоглавице, дрхтање, узнемиреност, панику, болове у грудима и убрзан рад срца. ^[2]Последица може бити потпуни телесни и психички колапс. Хронично тровање може изазвати параноидне идеје и халуцинације. У мозгу ствара зависност и ослобађа га од било каквих ограда.

Спољашњи знакови су ширење зеница, несаница, пролив, дрхтање, промене у понашању, изразита еуфорија и нагло мршављење. Најпознатији амфетамини су „дизалица” (енгл. upper), „спид” (енгл. speed) и екстази.

Спид је улични назив за синтетичке дроге на бази амфетамина. Ефекти укључују смањени апетит, повећану издржљивост и енергију, повећани либидо, хиперактивност и несаницу. Организам се притом рапидно исцрпљује. Када се користи у великим дозама и интравенозно може довести и до предозирања, до брзе зависности што је велики ризик по здравље.^[2]

Први пут је добијен 1887. године.^[2]

Метаболички путеви метамфетамина