Антонело да Месина
Антонело да Месина (итал. Antonello da Messina) (рођен око 1430. у Месини, Сицилија — умро 19. фебруара 1479. у Месини), био је сликар ране ренесансе[1] који је највјероватније одговоран за увођење технике у уљу у Венецију коју је научио од Фламанаца. [1]Његова пракса сликања потезима киста и плохама умјесто линијама је значајно утицала на даљи развој венецијанског стила.
| Антонело да Месина | |
|---|---|
 "Портрет човека" могући аутопортрет | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | око 1430. |
| Место рођења | Месина, Краљевство Сицилија |
| Датум смрти | 19. фебруар 1479. (48/49 год.) |
| Место смрти | Месина, Краљевство Сицилија |
Скоро ништа није познато из његовог раног живота осим да је учио сликарство у Напуљу, тада космополитском умјетничком центру, гдје је струдирао умјетност Фламанаца а могуће и нека дјела Ван Ајка која су највјероватније купили неки напуљски колекционари. Његова најранија дјела, Распеће (око 1455) и Св. Јероним у свом студију (око 1460), већ показују Антонелову успјешну комбинацију технике Фламанаца и реализма са типичним италијанским моделирањем форме и јасноћом простора у слици.
Референце уреди
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 57. ISBN 86-331-2075-5.
