Azijska razvojna banka (engl. Asian Development Bank, ADB) je regionalna razvojna banka osnovana 19. decembra 1966,[4] sa sedištem u Ortigas centru koji se nalazi u gradu Mandalujong, Metro Manila, Filipini. Kompanija takođe održava 31 terensku kancelariju širom sveta[5] za promociju socijalnog i ekonomskog razvoja u Aziji. Banka prima članove Ekonomske i socijalne komisije Ujedinjenih nacija za Aziju i Tihi okean (engl. United Nations Economic and Social Commission for Asia and the Pacific - UNESCAP, ranije Ekonomska komisija za Aziju i Daleki Istok ili ECAFE) i neregionalne razvijene zemlje.[6] Od 31 člana po osnivanju, ADB sada ima 68 članova.

Azijska razvojna banka
SkraćenicaADB
MotoADB se zalaže za postizanje prosperitetne, inkluzivne, otporne i održive Azije i Pacifika, istovremeno održavajući napore na iskorenjivanju ekstremnog siromaštva.
Osnovana19. decembar 1966. god.; pre 57 godina (1966-12-19)
Datum osnivanja19. decembar 1966. god.; pre 57 godina (1966-12-19)
TipMultilateralna razvojna banka
Pravni statusSporazum
NamenaDruštveni i ekonomski razvoj
SedišteOrtigas Center
Mandalujong, Metro Manila, Filipini
Područje delovanjaAzija-Pacifik
Članovi68 zemalja
PredsednikMasacugu Asakava (od 17. januara 2020)[1]
Glavni organUpravni odbor[2]
Broj zaposlenih3.092[3]
Veb-sajtwww.adb.org
Zemlje članice Azijske razvojne banke
  Izvan regiona
  Azijsko-Pacifički region

ADB je organizovana po uzoru na Svetsku banku i ima sličan ponderisani sistem glasanja, gde se glasovi dele proporcionalno upisima kapitala članova. ADB objavljuje godišnji izveštaj koji rezimira njeno poslovanje, budžet i druge materijale ya uvid javnosti.[7] Program stipendiranja ADB-Japan (ADB-JSP) godišnje upiše oko 300 studenata u akademske institucije smeštene u 10 zemalja regiona. Po završetku svojih studijskih programa, od naučnika se očekuje da doprinesu ekonomskom i socijalnom razvoju svojih matičnih zemalja.[8] ADB je zvanični posmatrač Ujedinjenih nacija.[9]

Prema podacima od 31. decembra 2018. Japan i Sjedinjene Države drže najveći udeo u akcijama od 15,571%. Kina drži 6,429%, Indija 6,317%, a Australija 5,773%.[10]

Organizaciona struktura

уреди
 
Predsednik Rodrigo Duterte pozira za fotografiju sa predsednikom ADB-a Takehikom Nakaom i drugim zvaničnicima ADB-a tokom 51. godišnjeg sastanka ADB-a u Ortigas Centru, Mandalujong Siti, Filipini 5. maja 2018.

Najviše telo banke za donošenje odluka je Odbor guvernera, sastavljen od po jednog predstavnika iz svake države članice. Odbor guvernera, između ostalog, bira između sebe dvanaest članova Odbora direktora i njihove zamenike. Osam od dvanaest članova potiču od regionalnih (azijsko-pacifičkih) članova, dok ostali potiču od neregionalnih članova.[11]

Odbor guvernera takođe bira predsednika banke, koji je predsedavajući Odbora direktora i upravlja ADB-om. Predsednik ima mandat od pet godina i može biti ponovo izabran. Tradicionalno, i pošto je Japan jedan od najvećih akcionara banke, predsednik je uvek bio Japanac.

Trenutni predsednik je Masacugu Asakava. Nasledio je Takehiko Nakao 17. januara 2020,[12] koji je nasledio Haruhika Kurodu 2013.[13]

Sedište banke je na adresi 6 ADB Avenue, Mandalujong, Metro Manila, Filipini,[14][15] i ima 31 terensku kancelariju u Aziji i Tihom okeanu i predstavništva u Vašingtonu, Frankfurtu, Tokiju i Sidneju. Banka zapošljava oko 3.000 ljudi, što predstavlja 60 od njenih 68 članova.[16]

Spisak predsednika

уреди
Ime Datum Nacionalnost
Takeši Vatanabe 1966–1972   Japanska
Širo Ajnoue 1972–1976   Japanese
Taroiči Jošida 1976–1981   Japanska
Masao Fudžioka 1981–1989   Japanska
Kimimasa Tarumizu 1989–1993   Japanska
Micuo Sato 1993–1999   Japanska
Tadao Čino 1999–2005   Japanska
Haruhiko Kuroda 2005–2013   Japanska
Takehiko Nakao 2013–2020   Japanska
Masacugu Asakava (*) 2020–sadašnjost   Japanska

(*) Od 17. januara 2020. Masacugu Asakava je predsednik ADB-a.[17]

Najveće zemlje i regioni po upisanom kapitalu i glasačkoj moći

уреди

Sledeća tabela sadrži iznose za 20 najvećih zemalja prema upisanom kapitalu i glasačkoj moći u Azijskoj razvojnoj banci prema podacima iz decembra 2018. godine.[18]

Dvadeset najvećih zemalja i regiona po upisanom kapitalu i glasačkoj moći u Azijskoj razvojnoj banci
Rang Zemlja Upisani kapital
(% totala)
Moć glasanja
(% totala)
Svet 100,000 100,000
1   Japan 15,571 12,756
1   SAD 15,571 12,756
3   Kina 6,429 5,442
4   Indija 6,317 5,352
5   Australija 5,773 4,917
6   Indonezija 5,434 4,646
7   Kanada 5,219 4,474
8   Južna Koreja 5,026 4,320
9   Nemačka 4,316 3,752
10   Malezija 2,717 2,472
11   Filipini 2,377 2,200
12   Francuska 2,322 2,156
13   Pakistan 2,174 2,037
14   Velika Britanija 2,038 1,929
15   Italija 1,803 1,741
16   Novi Zeland 1,532 1,524
17   Tajland 1,358 1,385
18   Tajvan 1,087 1,168
19   Holandija 1,023 1,117
20   Bangladeš 1,019 1,114

Članovi

уреди
 
Azijska razvojna banka – Distribucija zemalja članica[19]
  Spoljni regioni
  Azijsko-pacifički region razvijenih članica
  Članice koje su prevazišle potrebu za pomoći, Grupa-D
  Finansiranje sa redovnim kapitalnim resursima (OCR), Grupa-C
  Kombinovano finansiranje OCR-a i ADF-a, Grupa-B
  Finansiranje Azijskog fonda za razvoj (ADF), Grupa-A

ADB ima 68 članova (zaključno sa 23. martom 2019): 49 članova iz azijskog i pacifičkog regiona, 19 članova iz ostalih regiona.[20] Godina nakon imena člana označava godinu članstva. Kada neka država odluči da prestane da bude članica, Banka organizuje otkup akcija te zemlje od strane Banke, kao deo poravnanja računa sa tom državom u skladu sa odredbama stava 3. i 4. člana 43.[21]

Regionalni članovi Datum pristupanja
  Afganistan 1966
  Australija
  Kambodža
  Indija
  Indonezija
  Japan
  Laos[22]
  Malezija
    Nepal
  Novi Zeland
  Pakistan
  Filipini
  Samoa
  Singapur
  Južna Koreja
  Šri Lanka
  Tajvan (ka Tajpej, Kina)[23][24]
  Tajland
  Vijetnam[25]
  Hongkong[26] 1969
  Fidži 1970
  Papua Nova Gvineja
  Tonga 1972
  Burma
  Solomonska Ostrva
  Kiribati 1974
  Kukova Ostrva 1976
  Maldivi 1978
  Vanuatu 1981
  Bangladeš 1973
  Butan 1982
  Kina 1986
  Savezne Države Mikronezije 1990
  Maršalska Ostrva
  Mongolija 1991
  Nauru
  Tuvalu 1993
  Kazakhstan 1994
  Kirgistan
  Uzbekistan 1995
  Tadžikistan 1998
  Azerbejdžan 1999
  Turkmenistan 2000
  Timor-Leste 2002
  Palau 2003
  Jermenija 2005
  Brunej 2006
  Gruzija 2007
  Nijue 2019
Neregionalni članovi Datum pristupanja
  Austrija 1966
  Belgija
  Kanada
  Danska
  Finska
  Nemačka[27]
  Italija
  Holandija
  Norveška
  Švedska
  Ujedinjeno Kraljevstvo
  Sjedinjene Države
  Švajcarska 1967
  Francuska 1970
  Španija 1986
  Turska 1991
  Portugalija 2002
  Luksemburg 2003
  Irska 2006

Reference

уреди
  1. ^ „Masatsugu Asakawa Elected ADB President”. 2. 12. 2019. 
  2. ^ About: Management, adb.org.
  3. ^ „ADB Annual Report 2016”. Asian Development Bank. 
  4. ^ „ADB History”. adb.org. Приступљено 2015-11-26. 
  5. ^ „Departments and Offices”. adb.org. Приступљено 2015-11-26. 
  6. ^ Ming, Wan (1995). „Japan and the Asian Development Bank”. Pacific Affairs. University of British Columbia. 68 (4): 509—528. JSTOR 2761274. doi:10.2307/2761274. Архивирано из оригинала 2011-08-07. г. 
  7. ^ Anonymous. „ADB Annual Reports”. Asian Development Bank. adb.org. Приступљено 2015-11-26. 
  8. ^ „Scholarship Program: List of Academic Institutions”. Asian Development Bank. 12. 10. 2017. 
  9. ^ „Intergovernmental Organizations”. www.un.org. 
  10. ^ „Shareholders” (PDF). Asian Development Bank. adb.org. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-08-03. г. Приступљено 2015-11-26. 
  11. ^ „Board of Directors”. Asian Development Bank. adb.org. Приступљено 2015-11-26. 
  12. ^ Bank, Asian Development (2020-01-17). „New ADB President Masatsugu Asakawa Assumes Office”. Asian Development Bank (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-24. 
  13. ^ „New ADB President Takehiko Nakao Assumes Office”. Asian Development Bank. 
  14. ^ "Contacts." (Archive) Asian Development Bank. Retrieved on April 21, 2015. "6 ADB Avenue, Mandaluyong City 1550, Philippines"
  15. ^ "Contacts: How to Visit ADB." (Archive) Asian Development Bank. Retrieved on April 21, 2015.
  16. ^ „Key Facts”. Asian Development Bank. adb.org. Приступљено 2015-11-26. 
  17. ^ ADB, 'New ADB President Masatsugu Asakawa Assumes Office', News Release, 17 January 2020.
  18. ^ „Members, Capital Stock, and Voting Power” (PDF). adb.org. децембар 2018. 
  19. ^ „A Graduation Policy for the Bank's DMCs”. Asian Development Bank. 
  20. ^ „Members”. Asian Development Bank. 
  21. ^ Agreement Establishing the Asian Development Bank. Asian Development Bank. Приступљено 2007-12-10. 
  22. ^ Joined as Kingdom of Laos, succeeded by Lao PDR in 1975
  23. ^ „Asian Development Bank and Taipei,China: Fact Sheet”. Asian Development Bank. 
  24. ^ Joined as Republic of China representing not only Taiwan Area, but also nominally Mainland China until 1986. However, its share of Bank capital was based on the size of Taiwan's capital, unlike the World Bank and IMF where the government in Taiwan had had a share. The representation was succeeded by China in 1986. However, the ROC was allowed to retain its membership, but under the name of Taipei,China (space deliberately omitted after the comma) — a name it protests. Uniquely, this allows both sides of the Taiwan Straits to be represented at the institution.
  25. ^ Formerly South Vietnam until 1975
  26. ^ Joined as "British Hong Kong", not "Hong Kong SAR"
  27. ^ Founding member; joined as West Germany.

Literatura

уреди
  • Huang, P.W. 1975. The Asian Development Bank: Diplomacy and Development in Asia. New York, NY: Vantage Press.
  • Krishnamurti, R. 1977. ADB: The Seeding Days. Manila: Asian Development Bank.
  • McCawley, Peter. 2017. Banking on the Future of Asia and the Pacific: 50 Years of the Asian Development Bank. Manila: Asian Development Bank, ISBN 978-92-9257-791-9 (print), ISBN 978-92-9257-792-6 (e-ISBN), ISBN 978-4-326-50451-0 (Japanese language edition).
  • Watanabe, Takeshi. 1977 (reprinted 2010). Towards a New Asia. Manila: Asian Development Bank.
  • Wihtol, Robert. 1988. The Asian Development Bank and Rural Development: Policy and Practice. Hampshire, UK: Macmillan Press.
  • Wilson, Dick. 1997. A Bank for Half the World: The Story of the Asian Development Bank, 1966-1986. Manila: Asian Development Bank.
  • Yasutomo, D.T. 1983. Japan and the Asian Development Bank. New York, NY: Praeger.

Spoljašnje veze

уреди