Изалучни басен
Изалучни басен је субмарински басен везан за вулканске лукове и субдукционе зоне. Налазе се на неким конвергентним границама тектонских плоча, у данашње време концентрисаним углавном у западном делу Тихог океана. Највећи број ових басена резултат је тензије узроковане повлачењем океанског рова и колапса граничног дела тектонске плоче. Постојање изалучних басена није било предвиђено теоријом тектонике плоча, али су они конзистентни са моделом како Земља губи топлоту.
Карактеристике уреди
Изалучни басени су обично веома дугачки (неколико стотина до неколико хиљада километара) и веома уски (неколико стотина километара). Ограничена ширина изалучних басена вероватно је последица тога што магматска активност зависи од воде и индуковане конвекције унутар мантла, а оба су концентрисана веома близу субдукционе зоне. Брзине ширења варирају од неколико центиметара за годину дана, до чак 15 центиметара годишње. У овим гребенима стварају се базалти веома слични базалтима који настају на средњоокеанским гребенима; главна разлика је у томе што су базалти из изалучних басена често врло богати магматском водом, док су базалти средњоокеанских гребена веома суви. Велики садржај воде у базалтима изалучних гребена последица је тога што вода директно долази у контакт са магмом, у току процеса субдукције. Додатни извор воде могао би бити еклогитизација амфибола и микашиста унутар субдукујуће плоче.
Формирање и седиментација уреди
Сматра се да изалучни басени настају као последица процеса повлачења дубокоморског рова (trench rollback). Овај термин описује релативно кретање субдукционе зоне уназад у односу на смер кретања субдукујуће тектонске плоче. Пошто се зона субдукције и, са њом везан, дубокоморски ров повлаче уназад, плоча испод које се врши субдукција се шири и на тај начин истањује кору, чиме се формира изалучни басен. Седиментација у овом басену је строго асиметрична, при чему највећи део седимената потиче од активног магматског лука, који се такође повлачи уназад, упоредо са повлачењем дубокоморског рова.
Литература уреди
- Watson, John. This Dynamic Planet. US Geological Survey. 2004 [1]