Косторошац

Косторошац; Временски распон: еоцен − садашњост PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Actinopterygii
Ред:	Tetraodontiformes
Породица:	Balistidae; A. Risso, 1810
Родови
	Abalistes; Balistapus; Balistes; Balistoides; Canthidermis; Melichthys; Odonus; Pseudobalistes; Rhinecanthus; Sufflamen; Xanthichthys; Xenobalistes

Косторошац (Balistidae) је породица риба која обухвата око 40 врста. На телу често имају црте и тачке, насељавају тропске и суптропске пределе, а највише их има у региону Индо-Пацифика. Већина врста настањује релативно плитка обална станишта, посебно на коралним гребенима и око њих. Мањи број врста косторошаца популарне су у морским акваријумима због свог специфичног изгледа.^[2]^[3]

Опис уреди

Највећи члан породице косторошац под називом Pseudobalistes naufragium достиже 1 м, али већина врста има максималну дужину између 20 и 50 цм.^[2]^[4] Кострошац има бочно спљоштено тело овалног облика, док је му је глава велика, а завршава се малим али снажним вилицама са зубима прилагођеним за дробљење. Очи су им мале и постављене далеко од уста. Два карлична пераја прекривена су већим делом кожом и завршавају се у кичми. Са изузетком неколико врста из рода Xanthichthys, мужјаци и женке су сличног изгледа.

Исхрана уреди

Храни се раковима који се крећу на дну, бодљокошцима и мекушцима, као и морским јежевима.^[2] Понекад се хране мањим рибама, а неке врсте, посебно припадници рода Melichthys хране се алгама.^[2] Део врста претежно се храни планктонима. Познато је да показује висок ниво интелигенције у односу на друге рибе и имају могућност да уче из претходних искустава.^[3]^[5] Неке од врста породице косторошац могу да буду врло агресине када чувају своја јаја, као што су Rhinecanthus aculeatus и Balistoides viridescens.^[6]

Територијалност и мрест уреди

Мужјаци се непосредно пре парења селе на места која су користили претходних сезона и успостављају територије.^[7] Неке врсте, као што су Balistes carolinensis и Pseudobalistes flavimarginatus праве шупља гнезда на својим територијама.^[8] Мужјаци свих врста косторошаца жестоко чувају своје територије, јер су оне од суштинског значаја за репородукцију, због чињенице да се користе за мрест и родитељску негу. Већина територија мужјака налази се на пешчаном морском дну или каменитим гребенима.^[9]

Размножавање је темпирано у односу на месечеве мене, плиму и осеку и време смене плиме и осеке. У односу на месечеве мене, женка полаже јаја 2—6 дана пре пуног месеца и 3—5 дана пре младог месеца. У односу на плиму и осеку, мрест се дешава 1—5 дана пре сизигијске плиме. У односу на време смене плиме и осеке, до полагања јаја долази када се плима јавља у време заласка сунца.^[10] Мужјак и женка пре самог мреста, праве рупе у пешчаном дну, за потребе постављања јаја. За време мреста, јаја се полажу на пешчано дно и везују за честице песка, а врло су малог пречника свега 0,5—0,6 мм.^[10]^[11]

Након мрештења и мужјак и женка учествују у нези јаја, женка остаје у близини места за мрест, до 5 метара даљине и штити јаја од непријатеља као што су врсте Parupeneus multifasciatus, Zanclus cornutus, Prionurus scalprum и друге. Поред тога што штите јаја, женке ембрионима обезбеђују кисеоник, како би се младунци што пре излегли.^[12] За то време, мужјак и даље остаје изнад јаја и чува женку и јаја на својој територији, а врло су агресивни уколико им се приближи други мужјак.^[9]^[13]

Галерија уреди

Референце уреди

^ Matsuura, Keiichi (2014). „Taxonomy and systematics of tetraodontiform fishes: a review focusing primarily on progress in the period from 1980 to 2014” (PDF). Ichthyological Research. 62 (1): 72—113. doi:10.1007/s10228-014-0444-5.
^ ^а ^б ^в ^г Lieske, Ewald; Myers, Robert (1999). Coral Reef Fishes: Caribbean, Indian Ocean, and Pacific Ocean including the Red Sea . Princeton University Press. ISBN 0-691-00481-1.
^ ^а ^б McDavid, Jim (јул 2007). „Aquarium Fish: Triggerfish”. Advanced Aquarist. св. VI бр. VII. Архивирано из оригинала 06. 06. 2017. г. Приступљено 07. 05. 2020.
^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2015). Pseudobalistes naufragium” на FishBase-у. [верзија на датум: фебруар 2015]
^ Debelius, Helmut (1993). Indian Ocean Tropical Fish Guide. Aquaprint Verlags GmbH. ISBN 3-927991-01-5.
^ Randall, J.E.; Millington, J.T. (1990). „Triggerfish bite – a little-known Marine hazard”. Journal of Wilderness Medicine. 1 (2): 79—85. doi:10.1580/0953-9859-1.2.79.
^ Evans, Jade. „How To Cook Triggerfish In The Most Delicious Way”. MarvelousChef.com. Архивирано из оригинала 29. 07. 2017. г. Приступљено 4. 7. 2017.
^ Lobel, Philip S.; Johannes, Robert E. (септембар 1980). „Nesting, egg and larvae of triggerfish (Balistidae).”. Environmental Biology of Fishes. 5 (3): 251—252. doi:10.1007/bf00005359.
^ ^а ^б Kawase, Hiroshi (март 2003). „Spawning behavior and biparental egg care of the crosshatch triggerfish, Xanthichthys mento (Balistidae).”. Environmental Biology of Fishes. 66 (3): 211—219. doi:10.1023/a:1023978722744.
^ ^а ^б Gladstone, William (март 1994). „Lek-like spawning, parental care and mating periodicity of the triggerfish Pseudobalistes flavimarginatus (Balistidae).”. Environmental Biology of Fishes. 39 (3): 249—257. doi:10.1007/bf00005127.
^ Kawase, Hiroshi (2003). „Maternal egg care in the bridled triggerfish, Sufflamen fraenatus (Balistidae) at Hachijojima island, Japan.”. Natural History Research. 7: 193—197.
^ Reebs, Stéphan G. (2011—2015). „Are fishes good parents?” (PDF). Université de Moncton. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 07. 05. 2020 — преко howfishbehave.ca.
^ Matsuura, K.; Tyler, J.C. (1998). Paxton, John R.; Eschmeyer, William N., ур. Encyclopedia of Fishes: A Comprehensive Guide by International Experts. San Diego: Academic Press. стр. 228–229. ISBN 0-12-547665-5.

Литература уреди

Evans, SR; Finniea, M; Manica, A (2007). „Shoaling preferences in decapod crustacea”. Animal Behaviour. 74 (6): 1691—1696. doi:10.1016/j.anbehav.2007.03.017.
Hager, MC; Helfman, GS (1991). „Safety in numbers: shoal size choice by minnows under predatory threat”. Behavioral Ecology and Sociobiology. 29 (4): 271—276. doi:10.1007/BF00163984.
Hemelrijk, CK; Hildenbrandt, H; Reinders, J; Stamhuis, EJ (2010). „Emergence of Oblong School Shape: Models and Empirical Data of Fish” (PDF). Ethology. 116 (11): 1—14. doi:10.1111/j.1439-0310.2010.01818.x.
Hoare, DJ; Krause, J (2003). „Social organisation, shoal structure and information transfer”. Fish and Fisheries. 4 (3): 269—279. doi:10.1046/j.1467-2979.2003.00130.x.
Inada Y (2001) "Steering mechanism of fish schools" Complexity International, Vol 8, Paper ID Download
Inagaki, T; Sakamoto, W; Aoki, I (1976). „Studies on the Schooling Behavior of Fish—III Mutual Relationship between Speed and Form in Schooling Behavior” (PDF). Bulletin of the Japanese Society of Scientific Fisheries. 42 (6): 629—635. doi:10.2331/suisan.42.629. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-07-22. г.
Kato N and Ayers J (2004) Bio-mechanisms of Swimming and Flying Springer. ISBN 978-4-431-22211-8
Kennedy J, Eberhart, RC and Shi Y (2001) Swarm Intelligence Morgan Kaufmann. ISBN 978-1-55860-595-4
Krause, J (2005) Living in Groups Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850818-2

Спољашње везе уреди

Подаци везани за чланак Косторошац на Викиврстама
Речничка дефиниција за Косторошац на Викиречнику

[Matsuura2014-1] Matsuura, Keiichi (2014). „Taxonomy and systematics of tetraodontiform fishes: a review focusing primarily on progress in the period from 1980 to 2014” (PDF). Ichthyological Research. 62 (1): 72—113. doi:10.1007/s10228-014-0444-5.

[Lieske-2] а ^б ^в ^г Lieske, Ewald; Myers, Robert (1999). Coral Reef Fishes: Caribbean, Indian Ocean, and Pacific Ocean including the Red Sea . Princeton University Press. ISBN 0-691-00481-1.

[McDavid-3] а ^б McDavid, Jim (јул 2007). „Aquarium Fish: Triggerfish”. Advanced Aquarist. св. VI бр. VII. Архивирано из оригинала 06. 06. 2017. г. Приступљено 07. 05. 2020.

[4] Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2015). Pseudobalistes naufragium” на FishBase-у. [верзија на датум: фебруар 2015]

[Debelius-5] Debelius, Helmut (1993). Indian Ocean Tropical Fish Guide. Aquaprint Verlags GmbH. ISBN 3-927991-01-5.

[Millington-6] Randall, J.E.; Millington, J.T. (1990). „Triggerfish bite – a little-known Marine hazard”. Journal of Wilderness Medicine. 1 (2): 79—85. doi:10.1580/0953-9859-1.2.79.

[trigger_fish-7] Evans, Jade. „How To Cook Triggerfish In The Most Delicious Way”. MarvelousChef.com. Архивирано из оригинала 29. 07. 2017. г. Приступљено 4. 7. 2017.

[8] Lobel, Philip S.; Johannes, Robert E. (септембар 1980). „Nesting, egg and larvae of triggerfish (Balistidae).”. Environmental Biology of Fishes. 5 (3): 251—252. doi:10.1007/bf00005359.

[:6-9] а ^б Kawase, Hiroshi (март 2003). „Spawning behavior and biparental egg care of the crosshatch triggerfish, Xanthichthys mento (Balistidae).”. Environmental Biology of Fishes. 66 (3): 211—219. doi:10.1023/a:1023978722744.

[:7-10] а ^б Gladstone, William (март 1994). „Lek-like spawning, parental care and mating periodicity of the triggerfish Pseudobalistes flavimarginatus (Balistidae).”. Environmental Biology of Fishes. 39 (3): 249—257. doi:10.1007/bf00005127.

[11] Kawase, Hiroshi (2003). „Maternal egg care in the bridled triggerfish, Sufflamen fraenatus (Balistidae) at Hachijojima island, Japan.”. Natural History Research. 7: 193—197.

[12] Reebs, Stéphan G. (2011—2015). „Are fishes good parents?” (PDF). Université de Moncton. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 07. 05. 2020 — преко howfishbehave.ca.

[EoF-13] Matsuura, K.; Tyler, J.C. (1998). Paxton, John R.; Eschmeyer, William N., ур. Encyclopedia of Fishes: A Comprehensive Guide by International Experts. San Diego: Academic Press. стр. 228–229. ISBN 0-12-547665-5.

[2]

[3]

[1]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]