Банане

(преусмерено са Bananas)

Банана (волф. banaana преко франц. banane) род је зељастих биљака и економски важне врсте (Musa sapientium) из фамилије Musaceae, као и име за плод ових биљака који људи користе у исхрани као воће.

Банана
цваст банане
Научна класификација e
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Monocotyledones
Кладус: Commelinids
Ред: Zingiberales
Породица: Musaceae
Род: Musa
L.
секције

Ingentimusa
Callimusa
Musa

Морфологија уреди

Банане су високе, углавном једногодишње зељасте биљке, које својим изгледом подсећају на дрвеће. Имају широко и веома дугачко лишће (1,5 m). Подручје њихове распрострањености је у тропским крајевима. Доместификована банана пореклом је из југоисточне Азије, чији је плод укусан и хранљив. У Европу се увози из Средње Америке и Западноиндијских острва (Антили).

За правилан развој банани је потребна топла и влажна клима, јер квалитет плода зависи од велике количине воде и високе температуре. Најбољи резултати се остварују при средњој годишњој температури од 20°C и средњој количини падавина од 150-170 mm месечно. Банане немају специјалне захтеве у погледу типа земљишта. Енергетска вредност банане износи од 81 до 103 cal. Банана такође садржи бројне хранљиве материје и витамине.

У Црној Гори банане расту на приморју, али плод не сазрева већ остаје зелен.

Систематика уреди

Musa је један од три рода породице Musaceae. Постоји преко 50 врста овог рода, сврстаних у три секције.

Секција Ingentimusa уреди

Врста Musa ingens

Секција Callimusa уреди

Врсте:

  • M. alinsanaya
  • M. beccarii
  • M. boman
  • M. borneënsis
  • M. bukensis
  • M. campestris
  • M. coccinea
  • M. exotica
  • M. fitzalanii
  • M. flavida
  • M. gracilis
  • M. hirta
  • M. insularimontana
  • M. jackeyi
  • M. johnsii
  • M. lawitiensis
  • M. lolodensis
  • M. maclayi
  • M. monticola
  • M. muluensis
  • M. paracoccinea
  • M. peekelii
  • M. pigmaea
  • M. salaccensis
  • M. splendida
  • M. suratii
  • M. textilis
  • M. tuberculata
  • M. violascens

Секција Musa уреди

Врсте:

  • M. acuminata
  • M. angcorensis
  • M. aurantiaca
  • M. balbisiana
  • M. banksii
  • M. basjoo
  • M. cheesmanii
  • M. flaviflora
  • M. griersonii
  • M. itinerans
  • M. laterita
  • M. mannii
  • M. nagensium
  • M. ochracea
  • M. ornata
  • M. rubra
  • M. sanguinea
  • M. schizocarpa
  • M. siamea
  • M. sikkimensis
  • M. thomsonii
  • M. velutina

Производња и транспорт плода уреди

Производња банана ограничена је на веома узак географски појас који поседује одговарајуће климатске одлике за узгој банана. Банана је уједно и један од главних извозних производа ових држава, у првом реду Гвинеје, Еквадора, Колумбије, Мексика и других држава Латинске Америке. Највећи извозник је Еквадор, а највише банана се узгаја у Индији. Банане се гаје на већим засадима - плантажама. Земљиште би требало да има већи капацитет воде, а плантаже се често ограђују ради заштите од ветра и оптимизације приноса, јер је стабло веома крхко. Берба се врши 80 до 100 дана након цветања, а банане се обавезно беру у незрелом стању чак и када нису намењене извозу јер евентуално пуцање коре и излучивање сокова представља повољну средину за развој микроорганизама. Зелени плодови су тешки и неизраженог укуса, али су чврсти што их чини изузетно погодним за транспорт.

Након бербе банане се пакују и спремају за транспорт. Транспорт се најчешће врши бродовима и оптимално траје између 4 и 10 дана, док све преко 14 дана озбиљно угрожава квалитет пласираног производа. Оптимална температура транспорта је између 11 и 15 степени, јер је у овом температурном интервалу најмања ензимска активност која утиче на зрење плода. Иако је у великој мери суспендована, респираторна активност плода задржава известан базичан ниво те је потребна и циркулација ваздуха, у мањој мери.

Дозревање плода уреди

По пријему на коначно одредиште приступа се дозревању банана. У плоду се одвија низ хемијских промена од којих је најважнија прелазак скроба у сахарозу и глукозу (у мањој мери и фруктозу), а најочигледнија прелазак пигмента хлорофила у каротин. Незрела банана тако садржи између 17% и 19% скроба и тек око 2-5% споменутих шећера, да би се садржај скроба у зрелој банани смањио на око 1-4% на уштрб повећања садржаја шећера и до 17-18%. Садржај киселина и танина се не мења значајније. Оптимална температура за дозревање је између 16 и 20 степени, при влажности од око 80% (за неке сорте и 95%), уз сталну рециркулацију ваздуха. Ово је неопходно јер респираторни процеси добијају на интензитету и ради оптимизације ослобађања нуспродуката процеса дозревања из плода. Уобичајено траје имеђу 4 и 10 дана и одвија се у посебним наменским коморама.

Спољашње везе уреди