Beta-karoten
β-Karoten je jak crveno-narandžasti pigment koji je prisutan u obilnim količinama u biljkama i voću. On je organsko jedinjenje koje je hemijski klasifikovano kao ugljovodonik i terpenoid (izoprenoid). β-Karoten se biosintetiše iz geranilgeranil pirofosfata.[5] On je član grupe karotena, koji su tetraterpeni, biohemijski sintetisani iz osam izoprenskih jedinica tako da imaju 40 ugljenika. U opštoj klasi karotena, β-karoteni su propoznatljivi po beta-prstenovima na oba kraja molekula. Apsorpcija β-karotena je poboljšana ako se konzumiraju sa masnoćama, jer su karoteni rastvorni u mastima.
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
beta,beta-Karoten
| |
| Drugi nazivi
Betakaroten
β-Karoten[1] | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.027.851 |
| E-brojevi | E160a (boje) |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| C40H56 | |
| Molarna masa | 536,89 g·mol−1 |
| Agregatno stanje | Tamno narandžasti kristali |
| Gustina | 0,94(6) g cm-3 |
| log P | 14.764 |
| Opasnosti | |
| Tačka paljenja | 103°C[4] |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Karoten je supstanca u šargarepi koji joj daje narandžastu boju. β-Karoten je najčešći karoten u biljkama. Kad se koristi kao prehrambena boja on ima E broj E160a.[6]p119
Strukturu karotena je prvi odredio Karer sa saradnicima 1930.[7] U prirodi, β-karoten je prekurzor (neaktivna forma) vitamina A koja se formira posredstvom beta-karoten 15,15'-monooksigenaze.[5]
Izolacija β-karotena iz voća se često izvodi primenom hromatografije. Separacija β-karotena iz smeše sa drugim karotenoidima je bazirana na polarnosti jedinjenja. β-karoten nije polarno jedinjenje, te se odvaja nepolarnim rastvaračom poput heksana.[8] β-karoten je ugljovodonik bez funkcionalnih grupa, te je veoma lipofilan.
Reference уреди
- ^ а б „SciFinder - CAS Registry Number 7235-40-7”. Приступљено 21. 10. 2009.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ „22040 β-Carotene BioChemika, purum, ≥97,0% (UV)”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2012. г. Приступљено 21. 10. 2009.
- ^ а б Susan D. Van Arnum (1998). „Vitamin A in Kirk-Othmer Encyclopedia of Chemical Technology” (45). New York: John Wiley: 99—107. doi:10.1002/0471238961.2209200101181421.a01.
- ^ Milne, George W. A. (2005). Gardner's commercially important chemicals: synonyms, trade names, and properties. New York: Wiley-Interscience. ISBN 978-0-471-73518-2.
- ^ P. Karrer; A. Helfenstein; H. Wehrli; A. Wettstein (1930). „Pflanzenfarbstoffe XXV. Über die Konstitution des Lycopins und Carotins”. Helvetica Chimica Acta. 13: 1084—1099. doi:10.1002/hlca.19300130532.
- ^ Mercadante, A.Z.; Steck, A.; Pfander, H. (1999). „Carotenoids from Guava (Psidium guajava L.): Isolation and Structure Elucidation”. J. Agric. Food Chem. 47 (1): 145—151. PMID 10563863. doi:10.1021/jf980405r.
Literatura уреди
- Milne, George W. A. (2005). Gardner's commercially important chemicals: synonyms, trade names, and properties. New York: Wiley-Interscience. ISBN 978-0-471-73518-2.
Spoljašnje veze уреди
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
