Отворите главни мени

Вроцлав

(преусмерено са Breslau)

Вроцлав (пољ. Wrocław, О овој звучној датотеци Wrocław , латински Wratislavia или Vratislavia, чешки Vratislav, немачки О овој звучној датотеци Breslau , мађарски Boroszló) град је у југозападној Пољској.

Вроцлав
пољ. Wrocław
Wroclaw18395.jpg
Панорама центра Вроцлава
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Пољска
Војводство Војводство доњошлеско
ОснованX век
Статус града1214, ponownie 1242
Становништво
Становништво
 — 2012.631.188
 — густина2.155,55 ст./km2
Агломерација1.120.000
Географске карактеристике
Координате51°07′00″ СГШ; 17°02′00″ ИГД / 51.116667° СГШ; 17.033333° ИГД / 51.116667; 17.033333Координате: 51°07′00″ СГШ; 17°02′00″ ИГД / 51.116667° СГШ; 17.033333° ИГД / 51.116667; 17.033333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина105–155 m
Површина292,82 km2
Вроцлав на мапи Пољске
Вроцлав
Вроцлав
Вроцлав на мапи Пољске
Остали подаци
ГрадоначелникРафал Дуткиевич
Поштански број50-001 do 54-705
Позивни број71
Регистарска ознакаDW
Веб-сајт
http://www.wroclaw.pl/

Вроцлав је историјска престоница Шлеске. Град је четврти по величини у Пољској. Вроцлав се простире са обе стране реке Одре.

Кроз град протиче пет река: Одра и њене 4 притоке: Бистрица, Олава, Слеза и Видава. Пре Другог светског рата у граду је постојало 303 мостова, али сада се налази само око 220.

Вроцлав је и престоница Доње Шлеског војводства, град са статусом повјата као и седиште вроцлавског повјата у коме се налази и 9 суседних општина.

Домаћин Европско првенство у фудбалу 2012. и Европска престоница културе 2016.

ИсторијаУреди

 
Вроцлав
 
Вроцлав 1736

Град се први пут недвосмислено помиње 1000. године при оснивању Вроцлавске бискупије, али је словенско насеље на територији данашњег града постојало најмање 150 година пре овог догађаја. Од краја X века град се налазио под управом династије Пјастовића. Постоје индиције да је, 1035. године, за време тзв. Паганске реакције, саграђена паганска светиња у граду. Године 1335. град је потпао под власт Краљевине Чешке, а потом је (после кратке Мађарске владавине) заједно са чешком круном прикључен Хабзбуршкој монархији. Године 1741. град је заједно са већим делом Шлеске потпао под власт Пруске. Године 1945. град је проглашен тврђавом и уништен у борбама између Црвене армије и Немачке војске. После Другог светског рата Вроцлав је ушао у састав Пољске.

Године 1997. град је као и целу јужну Пољску задесила велика поплава (названа поплава миленијума) у којој је поплављено скоро пола града.

ДемографијаУреди

Демографија
1946.1995.2000.2012.
170.656641.974633.857631.188
 

Административна поделаУреди

Вроцлав је административно подељен на насеља која чине помоћне органе скупштине града. Некада се град састојао од 5 квартова: Псеће Поље, Сродмјесће, Стари Град, Кжики и Фабричина. Ови квартови сада нису званично признати, али и даље представљају критеријум оргенизације многих институција.

КултураУреди

МузејиУреди

 
Народни музеј у Вроцлаву
 
Вроцлавски универзитет
  • Народни
    • Панорама Рацлавицка (део Народног музеја)
    • Етнографски музеј (део Народног музеја)
  • Градски музеј
  • Академија уметности
  • Музеј архитектуре
  • Геолошки музеј
  • Минераолошки музеј (Вроцлавског универзиета)
  • Поште и телекомуникација
  • Природњачки музеј (Вроцлавског универзиета)

ПозориштаУреди

  • Гест (Gest)
  • Филхармонија
  • Импарт (Impart) (Центар уметности WOK)
  • K2
  • Каламбур (Kalambur)
  • Камерлани (Kameralny)
  • Вроцлавска Опера
  • Позориште Лабораторијум (Laboratorium)
  • Пољско позориште у Вроцлаву
  • Вроцлавска оперета (Operetka Wrocławska)
  • Народно позориште више позоришне школе
  • Луткарсо позориште
  • Савремено позориште
  • Позориште пантомиме
 
Трг у Вроцлаву
 
Трг у Вроцлаву (1908)

ПривредаУреди

У Вроцлаву се производе аутобуси, вагони, кућна опрема, хемијска средства и електроника. Задњих година се динамички развија информатички сектор. Град је други финансијски сектор по величини у Пољској (одмах после Варшаве). У граду имају своја седишта многе банке. Град је такође велики центар фармацеутске индустрије.

СаобраћајУреди

Кроз вроцлав пролазе: Државни пут бр. 5, Државни пут бр. 8, Државни пут бр. 94. Кроз мали део града пролази и ауто-пут A4.

Вроцлав је важан железнички чвор и из њега воде железничке линије у правцима: Лешно-Познањ, Опоље-Лублињец, Легњица-Згожелец, Глогов-Зјелона Гора, Клодско-Кудова Здрој, Валбжих-Јелења Гора, Олесњица-Остров Вјелкополски. У граду се налази међународни аеродром као и речна лука на Одри.

Градски масовни транспортУреди

Масовни транспорт у Вроцлаву се одвија трамвајима и аутобусима. Вроцлавска трамвајска мрежа је једна од већих у држави, међутим не обслужује многе густо насељене делове града. Аутобуске линије опслужује MPK Вроцлав као и мањи приватни превозници: Доње Шлеске Аутобуске Линије (Dolnośląskie Linie Autobusowe) и Урбус Urbus.

СпортУреди

 
Градски стадион
  • фудбал:
  • кошарка
    • мушкарци: Шлонск Вроцалв (Śląsk Wrocław)
    • жене: ВТК Шленза Вроцлав (WTK Ślęza Wrocław)
  • мото-трке: ВТС Вроцлав (WTS Wrocław)
  • рукомет: Шлонск Вроцлав (Śląsk Wrocław)
  • бокс: Гвардија Вроцлав (Gwardia Wrocław)
  • одбојка: Гвардија Вроцлав (Gwardia Wrocław)
  • амерички фудбал: (The Crew)

Архитектура и урбанистика ВроцлаваУреди

Вроцлав је упркос војном разарању у Другом светском рату (70% грађевина) сачувао велики број старих грађевина или у оригиналном облику или су реконструисане после рата. Међу значајније спадају: готичка градска већница на вроцлавскомн тргу, готичке цркве: Катедрала светог Јована Крститеља, Црква светог Крста, Црква пресвете Богородице; барокна скупина грађевина Вроцлавског универзитета

Важнија местаУреди

 
Катедрала светог Јована Крститеља
  • острва на Оодри:
    • Кенпа Мјешчањска (Kępa Mieszczańska)
    • Остров Тумски (Ostrów Tumski); пре је био засебно острво
    • Острво Пјасек (Острво Песак) (Wyspa Piasek)
    • Острво Слодова (Wyspa Słodowa)
    • Велико Острво (Wielka Wyspa)
  • Стари град
    • Трг
    • Плац Солни (plac Solny)
    • Нови Трг (Nowy Targ)
    • Улица Свидњицка (Świdnicka)
  • Ботаничка башта
  • Вештачки парк са јапанским вртом у себи
  • Зоо-врт (основан 1865. - највећи број животињских врста у Пољској - 565, укупно око 7100 животиња)
  • Старо јеврејско гробље
  • Велико острво

ЗанимљивостиУреди

 
Sky Tower је највиша зграда у Пољској
  • 1530. — искован најстарији десетодукатни новац на терену Пољске
  • средина XVII века. - објављен најстарији на свету лекарски часопис Miscellanea Curiosa Medico-Physica
  • 1842. — саграђена прва железничка пруга на терену данашње Пољске
  • 1893. — пуштен у саобраћај први електрични трамвај на терену данашње Пољске.
  • У граду се налазе једине у Пољској лампе на гас које се ручно опслужују, а раде цео дан.
  • Неколико споменика занимљивог облика
    • Споменик Наранџасте Алтернативе у облику патуљка
    • Споменик у сећање на масакар у Пекингу 4. јуна 1989. године
    • необичан споменик „Сећања на жртвене животиње“,

Панораме градаУреди

 
Југозападна (180 °)панорама града (кликни на слику за објашњење)
 
Јужна панорама (кликни на слику за објашњење)

Партнерски градовиУреди

Знамените личностиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Norman Davies, R.Moorhouse. Mikrokosmos. Portret miasta środkowoeuropejskiego. Vratislavia. Breslau. Wrocław. Краков 2002.
  • Karol Maleczyński, M. Morelowski, A. Ptaszycka, Wrocław. Rozwój urbanistyczny. Warszawa 1956.
  • W.Długoborski, J.Gierowski, K.Maleczyński, Dzieje Wrocławia do roku 1807., Варшава 1958.
  • Mariusz Urbanek. Dolny Śląsk. Siedem stroń świata. Wydawnictwo MAK, Wrocław 2003, s. 240 + CD-ROM.
  • Waldemar Fydrych. Żywoty Mężów Pomarańczowych. Wydawnictwo Pomarańczowa Alternatywa 2001

Спољашње везеУреди

Званичне и уопштено о градуУреди

Аутобуски и трамвајски транспортУреди