Отворите главни мени

Cicvarići (Omer, Bego, Baka, asce Penco Cicvarić) su poznata muzička porodica iz 19. i sa početka 20. veka iz Šapca. Spada u red najmnogobrojnijih i najdugotrajnijih muzičkih družina (58 članova i 7 generacija) sa velikim originalnim opusom iz domena narodnog lirskog stvaralaštva.

Садржај

CicvarićiУреди

Osnivač loze šabačkih Cicvarića је Omer Cicvarić. Po legendi Omer је za vreme dvojne vladavine sakupio ostatke violine koju је јеdan šabački beg razbio iz besa. Omer је parčad odneo u šabačku Mahalu gde ih je spojio. Po priči Omer је već svirao na rođenju Jevremovog sina Miloša 1829. Ali zasigurno muziciranje možemo otkriti po anegdotskoj pesmi koja pominje Paju Alimpića. „Omer Cicvarić, 67 godina, žena Šana 50 god, sinovi Alija, kovač 21 god, Bego, svirač 19 godina, snahe Mekeka 17 god, Meka 30 god. unuci... (popis iz 1863, Godišnjak, VIII) U vreme prvih zapisa, već se sa Cicvarićima pominju i Salko Bićirović, svirač, Milići, ali i Zejići koji su kao porodica svakako iz najstarijix vremena Mahale (Latif Zejić). Omer Cicvarić ima dva sina, jedan је Bego, muzičar, a drugi Alija, Alijin sin takođe će postati muzičar i pridružiti se čuvenoj Bakinoj družini(Osman, poznatiji kao Loso).

U toku šabačkog zlatnog doba sviraće tri duržine Cicvarića: Omerova, Begina i Bakina družina. Omerova do 1870, Begina družina do 1901, i Bakina do 1913. Svaka družina označava jednu generaciju Cicvarića, a njihovo Cicvarići trajanje završava smrću kapelnika. Sasvim logično, svaki od primaša svirao је u prethodećoj družini. Bega је Omerov, Baka је Begin sin, itd. Svoj muzički vrhunac Cicvarići su ostvarili za vreme Bakinog vođstva (od 1900-1912). Baka, pored toga što је svirao, napisao је i komponovao najveći deo pesama.

 
Cicvarići, muzicka druzina

Najdugotrajnija muzička porodicaУреди

Cicvarići su družina čiju okosnicu najčešće čine otac i sin, njoj se pridružuju nekolicina braće(zajedno sa braćom od stričeva do četiri) i još dve porodice Zejići i Milići. Milići žive u neposrednom susedstvu Cicvarića, a svi su u znamenitoj ulici Avde Karabegovića. Loza Cicvarića је kratkovečna ali brojna. Muzički је aktivan tri decenije. Muzikom počinje da se bavi sa 16 godina. Jedna generacija Cicvarića tako muzički traje 30 godina.Ime dobija po dedi ili stricu. Vekovima i generacijama prenose se imena: Omer, Bega, Loso, Muja...U dva veka postoji 7 generacija slavnih Cicvarića. Družina se do I svetskog rata zove Cicvarići, a od 1918. pochinju se zvati po Milićima (Ibrićima), zatim i Zejićima. U njihovim sastavima i dalje sviraju Cicvarići, u odnosu na nekadašnja četiri člana od desetorice, u novom sastavu sviraju ih svega dvojica. Od 1918. razlikujemo družine Zeje Zejića, Ibre Milića i Muje Milića, Ibriće (derivirane od Milića).Najznačajnija је družina Ibre Milića, koja se na strani, a i po fotografijama naziva Cicvarić. Družinu Ibre Milića su činili: Alija Ibrić, Baka II Cicvarić, Amid Cicvarić, Memiš Gardić, Mema i Musa Jovanović, Milarem Gardić, Osman Loso Cicvarić, Ibro Milić, Nurija Garić, Omer Penco Cicvarić. Sami Cicvarići su mnogo stradavali. U I svetskom ratu život za otadžbinu dao је Began Cicvarić, kao narednik u balkanskim ratovima (poginuo 1913.u borbama na Bregalnici i Govedarniku). U Klenku 1942. Nemci će strljati Avdu Cicvarića. Nakon II svetskog rata, muzičko predanje nastavlja Penco Cicvarić. Ansaml је smanjen, a muziciraće u znamenitom Port Saidu.

Od samih početaka nadalje, u muziciranju ove čuvene porodice razlikujemo dve faze. Prva epoha se ogleda u specifičnoj pojavi, po orijentalnom načinu oblačenja i sviranja. Upotrebljavali su šargije, ćemana, tamburu i bubnjeve. U prvom dobu imali su turska odela, i svirali su na orijentalnim trgovima (na Bairu i Mačvanskoj pijaci). Arhaični period završio se negde sedamdesetih i osamdesetih godina, u vreme kada su se okrenuli novopodignutim evropskim kafanama, i nezavisnom momentu mlade monarhije Srbije (1881).

Tada sviraju u Kasini, Evropi i Parizu. Evropski profil tih kafana podrazumeva i određeni način ponašanja. U drugoj, evropskoj epohi, Cicvarići nose narodna odela, slovensku košu, fermen, čakšire. U orkestru su violina, saz, viola i po koja šarkija. Naročito izražajno zvuči viola. Sa pojavom dzez orkestara, kod Cicvarića pojavljuje se bas.Sviraju u: Americi, Kasini ,Evropi, u Narodnoj i Velikoj gostionici, Parizu itd. Obavljaju kulturnu i istorijsku misiju u Makedoniji. Tamo sviraju u Skoplju.(U tim okolnostima nastaje od Vardari do Vardari). Njihovo muziciranje podstiče rodoljubiva osećanja, veoma smeta austrijskim vlastima koje su izvršili aneksiju 1876. Smatraju ih za suptilnu propagandu. Van Šapca muziciraju u: Skoplju, Sarajevu, Beogradu, Valjevu („Zlatibor“, „Srbija“),Vrnjačkoj banji. Celu 1927. provešće u Beogradu, u „Trandafilovićima“, na Varoš kapiji, „Makedoniji“, kod Velike pijace, u „Slaviji“. Gostuju u Češkoj, Francuskoj, Austriji. Snimaju u Sarajevu, Beču (Svilen konac, trideset i neke), za evropske i američke muzičke kuće. U tom smislu navode ih mnogi izvori: Postoje salonske priče Koviljčana o Cicvarićima. „Zabeleženo је da је i boem Rade Drainac, za koga su savremenici rekli, da nikad nikome u životu nije molio i da nikada nije uspevao da prikrije svoje simpatije i antipatije, bio ludo zaljubljen u neku nesrećno udatu Šapčanku Milicu-Cicu.“ Cicvarići zaneće glumicu Olgu Ilicku (Solun, 1880), kada su Olga i njen muž Kosta igrali u Varaždinu, Splitu, Šapcu. „U Šapcu su Olginu dušu Cicvarići opili sevdahom za svagda.“ pod tim uticajem snimiće 25 ploča. „Oni su odlazili u novopazarski Sandžak i Bosnu, te odnosili jedan, a otuda donosili drugi nov pevački materijal. Cicvarići su pevali po svim većim gradovima Srbije raznoseći repertoar koji su prihvatili i drugi čuveni pevači i svirači – u Kragujevcu Lata, u Jagodini Mija, u Valjevu Marinko i njegovi sinovi, u Kragujevci Mitar i drugi“.

Njihov uticaj је sezao u svim vremenima, i svim istorijskim okolnostima. To је najduža i najbrojnija muzička porodica u Srbiji. Dva veka, pedeset osam članova, i preko 20 originalnih, do sad sačuvanih pesama, određuju ih ubedljivo najistaknutijom muzičkom pojavom Srbije. Ostavili su zapise uglavnom o svim istorijskim periodima: Turska vremena, Ropstvo, Aneksija, Srpsko-turski ratovi, I balkanski rat, Opsada, I svetski rat. Pevali su o ratu i miru, o Orijentu, o građanstvu, o selu. Najširi nacionalni i kulturni repertoar od Turske do Bosne (sevdah), od Makedonije (Vardar) do Austrije (narodne kompozicije u vidu bečke operete, po koji bečki valcer u vidu narodne forme i dr.), (rumunsko kokonješte). (Šabac је kraljeva dedovina. Otac kralja Milana, Miloš Obrenović rođen је u Šapcu)

Svirali su i Obrenovićima i Karađorđevićima. Omer sa Begom svirao је po izričitoj želji Mihajlovoj, kako bi se uverio u njihove muzičke kvalitete. Tom prilikom ih је slušao i mladi Milan. Odrasli kralj Milan slušao је Begu sa Bakom. (Zapevala Bil-Bul ptica, Evo idem iz kafane, Rujna zora, Sremsko kolo, Trojanac kolo, Šapčanka, Svilen konac (instrumentalna deonica), Sarajevka kolo, Homoljka, Bugarsko kolo, Gučevka, Sedi gidi Saro, Ja prodadoh konja vrana, Od kako је Banja Luka postala, Uzeh džugum i maštrafu, Oj javore, Cicvarića kolo(Mačvanka), ili Kokonješte, Kiša pada, trava raste,Moj komšija ćer udaje, Bije doboš Šapcu na pijaci,Ide čiča u strnjike, Zlatan krstić oko vrata).

RepertoarУреди

Partitura Cicvarića је autentična škola.Ono što se može nazvati šabačka škola је složeno sadejstvo mačvanske seoske, bosanske narodne i gradske škole. Iz sevdaha spojenog sa srpskim kolima i mačvanskom usmenom tradicijom razvija se – specifičan violinski stil. Najveće vrednosti muzike su: rearanžiranje i improvizacija. Gradski, dvorski aranžmani, moti- vi, rearanžiranje orijentalnih sevdalinki, seoskih prelskih pesama, dvorskih i građanskih kola. U prvoj epoxi, karakterišu ih gradski aranžmani, prevođenje seoske u gradsku pesmu. Najzad izuzetna kreativnost i originalnost,Bake i 3. generacije na stvaranju gradskix himni i nacionalnih hitova iz fundusa srpskix narodnih pesmi.

Na zvaničnom repertoaru Cicvarića nalaze se dvorske teme, gradska kola – Šapčanka, Niševljanka, Čačanka kolo, podoknice, serenade, sevdalinke, romanse, himne, instumentali.

Izvođački stilУреди

Kraj XIX veka i početak XX, Cicvarići su skloniji bržim partiturama, meraku, zahtevnim, virtuoznim delovima, gromkom i višeglasnom pevanju, naspram sevdalinke neguju ljubavnu romansu, vesele podoknice. Odlikuje ih umešnost, sinhronicitet, paralelizam, višeglasno pevanje, pevanje „u glas“, ajkanje, višebrojni registri, česte promene ritma, muzička složenost.U muzičkom smislu, sviraju motive, minijature (Svu noć mi soko prepjeva), pesme i delove pesama, sve do slozhenih oblika. Violinski stil је arhaičan, prirodan, virtuozan, plemenit, često redukovan na najmanju moguću meru kao podrška glasovima.

UticajiУреди

Uticaji na muziku Cicvarića su dolazili sa svih strana, iz Bosne, iz Srema, Pešte, Beča, pa iz Srbije, Beograda, Jagodine... Ali uticaji su obratni. U XX veku uticaji Bosne su obostrani: Đaurko lepa, Aoj Bosno sirotice, U Agana itd. Beograd takođe Beogradski mali pijac, Svilen konac, Razvilo se ravno polje, i neke sevdalinke u ovdašnjem izvođenju. Očigledni su i orijentalni uticaji: saz, šargije, atavistički način. Poznatija narodna melodija Svilen konac je zapravo tekovina Cicvarića. Cicvarići su čuvali i popularisali pesmu više od jednog veka, a varijantu njihovog pevanja preuzima pedesetih godina Carevac u obliku koji se i danas izvodi.

ZanimljivostiУреди

Cicvarici su snimili 44 pesme od 1909. do 1912. u vreme kada je muzička produkcija na ovim prostorima bila retka i ograničena. Najveci broj tih zapisa nalazi se u posedu srpskih emingranata u Americi i diljem sveta. Pesme koje su Cicvarici stvarali cesto su nastajale slucajno, anegdotske su prirode.

Jeleno, momo posvećeno je gospođi Jeleni Đorđević, majci pesnika i čuvenog pisca Konstantina Đorđevića, čija se kuća nalazila u Kamenjaku, na putu Cicvarića ka Mali. Vraćajući se ponapiti iz Devet direka, Cicvarići su morali da prođu kroz Kamenjak da bi usli u glavni sokak Mahale.

Tako je nastala i znamenita pesma "Pošetali šabački trgovci" o trojici najizdašijih trgovaca koji su ponapiti krenuli sa kompanjonima ujutro ka kafani kako pesma kaže "Bege kafedžije"(alias Bege Omerovića) da se rastrezne u Mali. Kroz isti Kamenjak kretao se i Janko Veselinović iz doba kada je uređivao "Šabacki glasnik" a čija se redakcija nalazila u Kamenoj ulici. Išao bi iz kafane "Kneza Stanka", dakle iste Devet direka i zagrljen sa Salkom pevao "Hasan-aga na kuli sedjaše".

Pesmu "Razvilo se ravno polje prilepsko" napisao je Began Cicvarić na bitolskom bojištu i posvetio je izuzetnom stradanju srpske vojske (u kome je značajnog učešća imao i slavi VI puk Drinske divizije.[1] Nesto kasnije prilikom glavnog napada na VI puk na Bregalnici i Govedarniku(čime je uzgred zvanično otpočeo II balkanski rat) život za otadžbinu će položiti i Bega Cicvarić.

A pesma "Na Šabac je udario Švaba" odnosi se noćno osvajanje i napade na Šabac koje je preuzela Austrougarska tokom 1914. od strane Save zauzela Carinarnicu. "29. divizija i delovi Varadinske posade artiljerijskom paljbom sa dva monitora bili su sever ša- bačkog odreda: Šabac, Majur, Štitar. Polozhaji jedinica ostajali su preorano. Posle povlčenja Šabačkog odreda u noćnim časovima 1-2, novembra neprijatelj ulazi u napušteni Šabac, u kome је ostao mali broj stanovnika, većinom starci, žene, deca.“pp. 46, Knežević

 
Rue pocerska

Pesme CicvarićaУреди

MILA MOJA KATA

Mila moja Kata, otvori mi vrata otvori mi, da ti dam dukata! Posle devet sata ne otvaram vrata, idi tamo gde si dosad bio, ti stari bekrijo! Lako j' tebi Kato, u krevetu spavat', A meni je, a meni je teško, pod prozor ostajat' Vetar popiruje, kiša poprskuje moje srce zebe što nije kraj tebe

JELENO, MOMO

Jeleno, momo Jeleno ta Jelena fina gospodjo Odavno sam ašik na tebe podji da si ašik na mene Kad ti nemaš konjče kod sebe Ja imadoh Jelo, pa dadoh Dao sam ga dušo za tebe Pođi da si ašik za mene! Jeleno, momo Jeleno, ta Jelena fina gospodjo, Odavno sam ašik na tebe, pođi da si ašik na mene Kad ti nemaš pare kod sebe Ja imadoh Jelo pa dadoh, dao sam gi dušo za tebe Pođi da si ašik za mene! Jelena, Jelo, Jelice, ta Jelice, fina gospođice!

ĐAURKO MILA

Đaurko mila, tuga me mori za oči tvoje što suze rone. Ustašca tvoja, prepuna baja, ah, dođi, dođi, sred zagrljaja. Čuj kako srce umilno tepa, ljubim te, ljubim, đaurko lepa.

NA ŠABAC JE UDARIO ŠVABA

Na Šabac је udario Švaba mučki noću, kao neka baba mislio је sada il nikada svom Srbijom zemljom da zavlada I to bilo, za dugo ne bilo dok se srpsko kolo sakupilo Sakupi se srbadija mlada Cer planinom vije kolo sada Došo Švaba do Mišarskog brda susrela ga pešadija od 6. puka koja је se namučila muka Šrapnel cepa, a granata seva Od tud stiže Stepanović Stepa Bije puškom, bije bajonetom, rastavi im život s ovog sveta Op šija, pešadija i konjica i tobdžija!

ReferenceУреди

  1. ^ Narocito u vezi sa I svetskim ratom i znamenitom Drinskom divizijom o kojoj su Cicvarici ostavili muzicki trag. Vidi:http://prvisvetskirat.wikidot.com/srbija

LiteraturaУреди

Vidi jošУреди

Spoljašnje vezeУреди