Отворите главни мени

Danke Deutschland (Хвала Немачкој) је назив песме у знак захвалности Немачкој за њено залагање за међународно признање независности Хрватске[1] јануара 1992.

Песма, коју је тадашње хрватско руководство неколико недеља форсирало по медијима, никада није стекла популарност. Виђена је као политички кич, режим у Србији ју је користио за антипропаганду, како би се нагласио однос Немачке према Хрватској као наводно оживљавање нацистичко-усташког савеза. На српској телевизији, песма је приказана као снимак немачких трупа у Загребу током Другог светског рата.

Политички и историјски контекст настанка песмеУреди

Хрватска је прогласила независност од СФР Југославије 25. јуна 1991. Европска комисија је захтевала тромесечну суспензију те одлуке, у земљи је почео да бесни рат, хрватски Сабор је 8. октобра прекинуо све преостале везе са федерацијом, и до средине децембра Хрватску је већ признало неколико земаља, укључујући и Ватикан.

Унутар саме Европске економске заједнице, Немачка је предводила напоре да наговори партнере на консензус о признавању независности Словеније и Хрватске; напокон, немачки министар иностраних послова Ханс-Дитрих Геншер је 19. децембра 1991, по повратку из Ватикана, објавио да ће Немачка ове земље признати независно од одлуке других влада и убрзо потом су то учиниле још неке земље појачавши тако притисак на ЕЕЗ.

Европска економска заједница је тако 15. јануара 1992. објавила признање независности Словеније и Хрватске, мада је Бадинтерова комисија[2] саме ЕЕЗ препоручила да се признају Словенија и Република Македонија.

Истог дана Хрватска телевизија је премијерно емитовала у ударном термину песму-захвалницу Немачкој под називом Danke Deutschland.


Рефрен песмеУреди

Изворни текст на немачком језику:

Danke Deutschland, meine Seele brennt!
Danke Deutschland, für das liebe Geschenk.
Danke Deutschland, vielen Dank,
wir sind jetzt nicht allein,
und die Hoffnung kommt in das zerstörte Heim.

Превод на српски језик:

Хвала Немачкој, моја душа гори!
Хвала Немачкој, на драгом поклону.
Хвала Немачкој, много хвала,
сад више нисмо сами,
и нада долази у нашу порушену домовину.

Извођач, композитор и аранжерУреди

Песму је извела Сања Трумбић, која је остала упамћена и по другим дневно-родољубивим насловима, те хитовима са насловима попут Хаваји су само шкој („, а ја имам оток свој...“), Казни ме ко жену, Сто куна дај ми мама или Марине, жени ме.

Данке Дојчланд је потисао композитор Ђорђе Новковић, мешовитог српско-хрватског порекла[3], рођен у Сарајеву [4] и отац познатог певача Бориса Новковића, који је годину дана касније радио и први хрватски самостални наступ на Песми Евровизије 1993. (Don't ever cry („, my Croatian sky“!)).

Текст је био дело Теа Трумбића, познатог хрватског композитора и Сањиног супруга, а аранжман је урадио Никица Калођера.

Употреба у медијима и свакодневном говору на бившим југословенским просторимаУреди

Песма „Данке Дојчланд“ се одавно више не емитује, али је сам наслов остао у пост-југословенским популарним културама као фраза која сажима емоције које је сама песма изазвала, добивши каснијим расплетом догађаја и извесну ноту горчине, ироније и ситног задовољства.

Коришћена је у различитим чланцима и новинским насловима [5][6][7].

Српска опозиција је током деведесетих једно време на протестним скуповима делила и беџеве са натписом Данке Кина, данке Зимбабве у алузији на уздржан глас Кине и противљење Зимбабвеа приликом увођења санкција УН СР Југославији у мају 1992[8]

У годинама након настанка песме, фраза „данке Дојчланд“ је у београдском жаргону кориштена као израз подругљивог захваљивања, слично саркастичном: „е, баш ти хвала“.

РеференцеУреди

  1. ^ Hanson 1995, стр. 161.
  2. ^ http://www.pescanik.net/content/view/2314/66/ Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 9, 2011) (на језику: енглески) Десет мишљења Бадинтерове комисије
  3. ^ Odlazak našeg najvećeg tvorca hitova - Jutarnji.hr, Приступљено 1. 4. 2013.
  4. ^ Croatian Phonographic Association (Hrvatska Diskografska Udruga): Đorđe Novković Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 1, 2011) (на језику: енглески)
  5. ^ Овде се не пева "Данке Дојчланд" Борба 25.7.1999, Чланак о повлачењу са Косова
  6. ^ Данке Дојчланд сарајевски "Дани", 17.12.1998, Чланак о немачкој марци за коју је паритетно везана босанскохерцеговачка валута
  7. ^ Данке државне банке недељник "Време", 17.4.1995, Чланак о хаосу на тржишту новца
  8. ^ https://archive.is/20120718022538/findarticles.com/p/articles/mi_m1309/is_n1_v30/ai_13828009/ Санкције УН против СР Југославије

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди