Dissertatio de gente serbica

Dissertatio de gente serbica[a] (Расправа о српском народу) је латински спис објављен 1790. у Будиму. Везује се за рад Темишварског сабора 1790.

АуторствоУреди

Ауторство овог списа је спорно. Ј. Х. Енгел и П. Ј. Шафарик су сматрали да је аутор дворски агент за српске послове Стефан Новаковић, а Јован Чапловић, Стеван Стратимировић и Александар Стојачковић дворски агент Јосиф Керестури. Јован Радонић се не слаже ни са једном ни са другом тврдњом, него тврди да је аутор Сава Текелија. Мита Костић је у Карловачком архиву (Регистар за 1790) пронашао доказ који потврђује Керестуријево ауторство. Спис је доживео више издања и превода, али нигде наведен писац латинског оригинала. Емануило Јанковић га је 1791. издао у Новом Саду на латинском и немачком. Наслов немачког превода гласи: „Kurzgefasste Abhandlung über die Verdienste und Schicksale der serbischen oder razischen Nation, in dem Königreiche Ungarn. Von einem hungarischen Patriot. Mit einem Anhang der derselben verliehenen Priviligien“ (Кратка расправа о заслугама и судбини српског или рацког народа у Краљевини Угарској. Од једног угарског патриоте. Са додатком привилегија дарованих истом. У преводу на српско-словенски објавио га је 1832. у часопису „Сербској пчели“ Павле Стаматовић. Године 1860. изашао је у нешто бољем преводу Александра Стојачковића као додатак његовој анонимној брошури „Ursprung der gegenwärtigen ungarischen Krone“ (Порекло садашње угарске круне).

ЦитатиУреди

Срби и Босанци, које Угри по држави Рашкој зову Рацима, никада се на свом језику не зову Рацима, него Србљима, нити игде зову свој језик или народ рацким, него српским или славенским (српски, славенски народ).[b]

Погрешно је мишљење да су се Срби тек око 1690. године, тј. крајем претходног и почетком садашњег века, преселили у Угарску. Далеко било! Ово је само била њихова последња селидба. Ван сваке је сумње да су живели од настанка Угарске. Штавише, може се са сигурношћу тврдити да је у Краљевини Угарској пре доласка Угра живело безбројно много породица Срба и Босанаца, тј. Раца.[c]

Види јошУреди

ЛитератураУреди

  • Костић, Мита (1958—1959). „Ко је писац књиге Dissertatio [...] de gente serbica 1790?”. Зборник Матице српске за књижевност и језик. VI-VII: 263—64. 

НапоменеУреди

  1. ^ Пун наслов: Disseratio brevis ac sincera Hungarici auctoris de gente Serbica perperam Rasciana dicta ejusque meritis ac fatis in Hungaria cum appendice privilegiorum eidem genti elargitorum. (Кратка и искрена расправа угарског писца о српском народу погрешно званом рацким и о његовим заслугама и судбини у Угарској са додатком привилегија дарованих том народу.)
  2. ^ Оригинал гласи:

    Serbii et Bosnenses, quos Hungari Rascianos a Rasciae Regno appelant, nunquam se in propria lingua Rascianos vocant, sed Serbios (Szerblyi), neque usquam linguam suam, aut nationem, Rascianam nuncupant, sed Serbicam aut Slavicam, Szerbszky, Szlavenski Narod.

  3. ^ Оригинал гласи:

    Neque vero putandum est, Serbos nonnisi circa annum 1690. id est circa finem prioris, et initium preaesentis saeculi in Hungariam transmigrasse. Abist! ultima solum haec eorum migratio fuit. Inde enim ab origine Hungariae, imo (tuto asseri potest) ante adventum Hungarorum innumerabiles Serbiorum et Bosnensium id est Rascianorum familias diversas Regni Hungariae partes incoluisse, dubitari haud potest.