Отворите главни мени
Dodir je ključno sredstvo za prijem informacija. Ova slika prikazuje taktilne oznake koje identifikuju stepenice za osobe sa oštećenim vidom.

Somatosenzorni sistem je deo senzornog nervnog sistema. Somatosenzorni sistem je kompleksni sistem senzornih neurona i neuronskih puteva koji odgovara na promene na površini ili u unutrašnjosti tela. Aksoni (kao aferentna živčana vlakna), senzornih neurona se povezuju sa, ili odgovaraju na, razne receptorske ćelije. Te senzorne receptorske ćelije se aktiviraju putem raznih stimulusa kao što su toplota i nanocepcija, dajući funkcionalno ime respondirajućim senzornim neuronima, kao što su termoreceptor koji nosi informacije o temperaturnim promenama. Drugi tipovi obuhvataju mehanoreceptore, hemoreceptore, i nociceptore i oni šalju signale duž senzornih živaca do kičmene moždine, gde oni mogu da budu obrađeni drugim senzornim neuronima i zatim prosleđeni do mozga za dalju obradu. Senzorni receptori su prisutni širom tela uključujući kožu, epitelska tkiva, mišiće, kosti i zglobove, unutrašnje organe, i kardiovaskularni sistem.

Dodir je jedno od pet osnovnih ljudskih čula. Pomoću čula dodira, čovek zna da li je nešto toplo ili hladno, meko ili mekano, grubo, hrapavo itd. Pomoću čula dodira čovek se i orijentiše u prostoru. Ljudi koji su slepi ili slabovidi, najviše se oslanjaju na čulo dodira za pisanje ili čitanje Brajevog pisma, takođe čulo dodira je čoveku potrebno jer ga štiti od štetnih uticaja, opekotina i smrzotina, ili potencijalnih povreda.

Somatska čula se ponekad nazivaju somestetskim čulima,[1] sa razumevanjem da somesteza obuhvata čulo dodira, propriocepcije (čulo pozicije i kretanja), i (u zavisnosti od upotrebe) haptičnu percepciju.[2]

Pregled sistemaУреди

 
Ovaj dijagram linearno (osim ukoliko je drugačije navedeno) prati projekcije svih poznatih struktura koje omogućavaju dodir sa njihovim relevantnim krajnjim tačkama u ljudskom mozgu.

MehaničkiУреди

Postoje četiri mehanoreceptora u koži, svako od kojih odgovara različitom stimulusu za kratke i duge periode.

Nervni završeci Merkelovih ćelija su prisutni u bazalnom epidermisu i folikulama dlake; one reaguju na niske vibracije (5–15 Hz) i duboki statički dodir kao što su oblici i ivice. Zbog malog receptivnog polja (izuzetno detaljne informacija), one se najviše koriste u područjima poput prstiju; one nisu pokrivene (zaštičene) i stoga reaguju na pritiske tokom dugog perioda.

Taktilne korpuskule reaguju na umerene vibracije (10–50 Hz) i lagan dodir. One su locirane u dermisu; usled njihove reaktivnosti, one se prvenstveno nalaze u vrhovima prstiju i usnama. One reagiraju u vidu brzih akcionih potencijala, za razliku od Merkelovih nervnih završetaka. One su odgovorne za sposobnost čitanja Brajevog pisma i osećaj nežnih podražaja.

Lamelarne korpuskule određuju grub dodir i omogućavaju pravljenje razlike između grubih i mekih supstanci. One reaguju putem brzih akcionih potencijala, posebno na vibracije oko 250 Hz (čak i na razdaljinama do jednog centimetra). One su najosetljivije na vibracije i imaju velika receptorska polja. Pacinijan reaguje samo na iznenadne podražaje pa se pritisci poput odeće koja uvek pritiska svoj oblik brzo ignorišu.

Rufinovi završeci polako reaguju i odgovaraju na produženo rastezanje kože. Oni su odgovorni za osećaj klizanja objekta i igraju važnu ulogu u kinestetičkom osećaju, i kontroli pozicije i kretanju prstiju. Merkelove and bulbusne ćelije - sporo responsne - su mijelinisane; preostale - brzo responsne - nisu. Svi ovi receptori se aktiviraju nakon pritiska koji promeni njihov oblik uzrokujući stvaranje akcionog potencijala.[3][4][5][6][7][8][9]

ReferenceУреди

  1. ^ O. Franzen, R. Johansson, L. Terenius (1996) Somesthesis and the Neurobiology of the Somatosensory Cortex
  2. ^ Robles-De-La-Torre G (2006). „The Importance of the Sense of Touch in Virtual and Real Environments” (PDF). IEEE Multimedia. 13 (3): 24—30. doi:10.1109/MMUL.2006.69. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 1. 2014. Приступљено 15. 3. 2018. 
  3. ^ Tillotson, Joanne. McCann, Stephanie. Kaplan’s Medical Flashcards. Apr. 02. 2013.
  4. ^ Albertine, Kurt. Barron’s Anatomy Flash Cards
  5. ^ "Sense of Touch - How Do We Feel? A Simple Explanation." HubPages. HubPages, 19 July 2014. Web. 27 Mar. 2016.
  6. ^ Paré, Michel, and Catherine Behets. "Paucity of Presumptive Ruffini Corpuscles in the Index Finger Pad of Humans." Wiley Online Library. 10 Feb. 2003. Web. 27 Mar. 2016.
  7. ^ Scheibert J, Leurent S, Prevost A, Debrégeas G (март 2009). „The role of fingerprints in the coding of tactile information probed with a biomimetic sensor”. Science. 323 (5920): 1503—6. Bibcode:2009Sci...323.1503S. PMID 19179493. arXiv:0911.4885 . doi:10.1126/science.1166467. 
  8. ^ Biswas A, Manivannan M, Srinivasan MA (2015). „Vibrotactile sensitivity threshold: nonlinear stochastic mechanotransduction model of the Pacinian Corpuscle”. IEEE Transactions on Haptics. 8 (1): 102—13. PMID 25398183. doi:10.1109/TOH.2014.2369422. 
  9. ^ Paré, Michel, and Robert Elde. "The Meissner Corpuscle Revised: A Multiafferented Mechanoreceptor with Nociceptor Immunochemical Properties." JNeurosci. 15 Sept. 2001. Web. 27 Mar. 2016.

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди