Dulek je kultivar zimske tikve koja je okrugla sa glatkom, blago rebrastom korom, i najčešće tamno žute do narandžaste boje.[1] Debela kora sadrži seme i pulpu. Vrsta koji se najčešće koristi za kultivaciju je Cucurbita pepo, mada se neki kultivari vrsta Cucurbita maxima, C. argyrosperma, i C. moschata sličnog izgleda isto tako ponekad nazivaju „dulekom”.[1]

Dulekov cvet pričvršćen za vrežu
Poprečni presek duleka

Etimologija i terminologijaУреди

Engleski naziv pumpkin potiče od reči pepon (πέπων), što je grčki za „velika dinja”, nešto okruglo i veliko.[2] Frencuzi su adaptirali ovu reč u pompon, što su Britanci izmenili u pumpion, a kod kanijih američkih kolonista se ustalila reč pumpkin.[3]

Izraz dulek nema usaglašeno botaničko ili naučno značenjem,[4] i upotrebljava se za bilo „tikve” ili „zimske tikve”.[1] U Severnoj Americi i Velikoj Britaniji dulek se tradicionalno odnosi samo na određene okrugle narančaste sorte zimske tikve, pretežno izvedene iz vrste Cucurbita pepo, dok se u novozelandskom i australijskom žargonu termin dulek generalno odnosi na sve zimske tikve.[5]

OpisУреди

Duleci, poput drugih tikvi, vode poreklo iz severoistočnog Meksika i južnih Sjedinjenih Država.[1] Najstarija evidencija su fragmenti duleka koji su datirani na period između 7.000 i 5.500 pne nađeni u Meksiku.[1] Plod duleka je tip botaničkog povrća poznat kao bobica.[1][6]

 
Muški (gore) i ženski (dole) cvetovi duleka

Tradicionalni C. pepo duleci generalno teže između 3 i 8 kilograma, mada najveći kultivari (vrste C. maxima) regularno dosežu težine od preko 34 kg (75 lb).[7]

Boja duleka je izvdena iz narandžastih karotenoidnih pigmenata, uključujući beta-kriptoksantin, alfa i beta karotene, svi od kojih su jedinjenja provitamina A koja bivaju konvertovana u vitamin A u telu.[8]

TaksonomijaУреди

Svi duleci su zimske tivke, zreli plodovi određene vrste iz roda Cucurbita. Karakteristike koje se obično koriste za definisanje „bundeve” uključuju glatku i blago rebrastu koru,[9] i tamno žutu do narandžaste boje.[9] Od oko 2005. godine, bele bundeve su počele da postaju sve popularnije u Sjedinjenim Državama.[10] Postoje i druge boje, uključujući tamno zelenu (kao i kod nekih vrsta koje se koriste radi ulja bundevinog semena).

KultivacijaУреди

Bundeve se uzgajaju širom sveta iz različitih razloga, od poljoprivrednih namena (poput hrane za životinje) do komercijalne i ukrasne prodaje.[11] Od sedam kontinenata, samo Antarktik nije podesan za proiznju bundeva. Tradicionalna američka bundeva koja se koristi za džek-o'-Lanterne je sorta konektikatskih poljskih duleka.[11][12][13][14]

ProdukcijaУреди

Produkcija duleka – 2017
(uključuje tikve golice i tikvice)
Zemlja (miliona tona)
  Kina
8.0
  Indija
5.1
  Rusija
1.2
  Ukrajina
1.2
  SAD
1.1
Svet
27,4
Izvor: FAOSTAT Ujedinjenih nacija[15]

U Sjedinjenim DržavamaУреди

 
Njiva sa dulecima u Vinčesteru u Oregonu

Kao jedan od najpopularnijih useva u Sjedinjenim Državama, tokom 2017. godine proizvedeno je preko 6,8 × 109 kilograma (15 milijardi funti) bundeve.[16] Savezne države sa najvećom proizvodnjom duleka uključuju Ilinois, Indijanu, Ohajo, Pensilvaniju i Kaliforniju.[11]

Prema Ministarstvu poljoprivrede Ilinoisa, 95% američkih useva namenjenih za preradu uzgaja se u Ilinoisu.[17] Preduzeće Nestle, koje posluje pod robnom markom Libby's, proizvodi 85% prerađene bundeve u Sjedinjenim Državama, u svojoj fabrici u Mortonu, Illinois. U jesen 2009. godine kiša je u Ilinoisu opustošila Nestleov usev, što je u kombinaciji sa relativno slabim rodom iz 2008. iscrpelo rezerve te godine, rezultirajući nestašicom koja je pogodila čitave SAD tokom praznične sezone Dana zahvalnosti.[18] Još jednu nestašicu, nešto manje ozbiljnu, uzrokovao je na usev iz 2015. godine.[19][20] Usev duleka koji se uzgajaju u zapadnim Sjedinjenim Državama, a koji čini sačinjava 3-4% nacionalnog useva, prvenstveno je namenjen organskom tržištu.[21]

Dulek formira muške i ženske cvetove. Oni moraju biti oplođeni, što obično čine pčele.[16] Bundeve su istorijski bile oprašivane domaćim skvoš pčelama, Peponapis pruinosa, ali je zastupljenost ove vrste pčela opala, verovatno delom usled njene osetljivosti na pesticide (imidakloprid).[22] Prizemne pčele poput skvoš pčela i istočnog bumbara pogodnije su za prenos krupnih čestica polena koje bundeve stvaraju,[23][24] ali danas većina komercijalnih zasada biva oprašena košnicama medonosnih pčela, koje takođe omogućavaju proizvodnju i prodaju meda proizvedenog od polena bundeve. Ministarstvo poljoprivrede SAD preporučuje jednu košnicu po akru (4.000 m2 po košnici, ili 5 košnica na 2 hektara). Ako nema dovoljno pčela za oprašivanje, vrtlari često moraju da vrše ručno oprašivanje. Neadekvatno oprašeni duleci obično počinju da rastu, ali pobacaju pre potpunog razvoja.

Gigantski duleciУреди

 
Gigantski duleci na takmičenju za „najteži dulek”

Divovske bundeve su velike tikve sa izgledom poput bundeve koje narastu do izuzetne veličine, sa najvećom čija težina premašuje jednu tonu.[25][26] Većina su sorte Cucurbita maxima, a razvijene su naporima botaničkih društava i poljoprivrednih entuzijasta.[25]

IshranaУреди

Dulek, sirov
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija109 kJ (26 kcal)
6,5 g
Šećeri2,76 g
Prehrambena vlakna0,5 g
0,1 g
1 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(53%)
426 μg
(29%)
3.100 μg
1500 μg
Tiamin (B1)
(4%)
0,05 mg
Riboflavin (B2)
(9%)
0,11 mg
Niacin (B3)
(4%)
0,6 mg
Vitamin B5
(6%)
0,298 mg
Vitamin B6
(5%)
0,061 mg
Folat (B9)
(4%)
16 μg
Vitamin C
(11%)
9 mg
Vitamin E
(3%)
0,44 mg
Vitamin K
(1%)
1,1 μg
Minerali
Kalcijum
(2%)
21 mg
Gvožđe
(6%)
0,8 mg
Magnezijum
(3%)
12 mg
Mangan
(6%)
0,125 mg
Fosfor
(6%)
44 mg
Kalijum
(7%)
340 mg
Natrijum
(0%)
1 mg
Cink
(3%)
0,32 mg
Ostali konstituenti
Voda91,6 g

Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.

Količini od 100 grama sirove bundeva daje 110 kilodžula (26 kilokalorija) energije hrane, i izvrstan je izvor (20% ili više dnevne vrednosti) provitamina A beta-karotena i vitamina A (53% DV) (tabela). Vitamin C je prisutan u umerenom sadržaju (11% DV), ali nema drugih hranljivih sastojaka u značajnim količinama (manje od 10% DV, tabela). Bundeva se sastoji od 92% vode, 6,5% ugljenih hidrata, 0,1% masti i 1% proteina (tabela).

Vidi jošУреди

ReferenceУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Cucurbita pepo L.”. Kew Science, Plants of the World, Royal Botanic Garden, UK. 2018. Приступљено 8. 12. 2018. 
  2. ^ Paris, Harry S. (1989). „Historical Records, Origins, and Development of the Edible Cultivar Groups of Cucurbita pepo (Cucurbitaceae)”. Economic Botany. New York Botanical Garden Press. 43 (4): 423—443. JSTOR 4255187. doi:10.1007/bf02935916. 
  3. ^ „The Pumpkin Patch”. 2007. Приступљено 19. 2. 2008. 
  4. ^ „Horticulture Questions and Answers”. Garden Help FAQ. Missouri Botanical Garden. 
  5. ^ Ferriol, María; Picó, Belén (2007). „3”. Handbook of Plant Breeding: Vegetables I. New York: Springer. стр. 317. ISBN 978-0-387-72291-7. »The common terms "pumpkin", "squash", "gourd", "cushaw", "ayote", "zapallo", "calabaza", etc. are often applied indiscriminately to different cultivated species of the New World genus Cucurbita L. (Cucurbitaceae): C. pepo L., C.  maxima Duchesne, C. moschata Duchesne, C. argyrosperma C. Huber and C. ficifolia Bouché.« 
  6. ^ Schrager, Victor (2004). The Compleat Squash: A Passionate Grower's Guide to Pumpkins, Squash, and Gourds. New York: Artisan. стр. 25. ISBN 978-1-57965-251-7. 
  7. ^ „Pumpkin”. Encyclopædia Britannica Online. 2007. Приступљено 28. 11. 2007. 
  8. ^ Provesi JG, Dias CO, Amante ER (2011). „Changes in carotenoids during processing and storage of pumpkin puree”. Food Chemistry. 128 (1): 195—202. PMID 25214348. doi:10.1016/j.foodchem.2011.03.027. 
  9. 9,0 9,1 „Pumpkins in Florida”. Institute of Food and Agricultural Sciences. 
  10. ^ „White Pumpkins Hit the Halloween Market”. NBC News. Associated Press. 26. 10. 2005. Приступљено 9. 10. 2013. 
  11. 11,0 11,1 11,2 Wolford, Ron; Banks, Drusilla (2008). „Pumpkins and More”. University of Illinois Extension. Приступљено 19. 2. 2008. 
  12. ^ Richardson, R. W. „Squash and Pumpkin” (PDF). United States Department of Agriculture, Agricultural Research Service, National Plant Germplasm System. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 9. 2015. Приступљено 23. 11. 2014. 
  13. ^ Stephens, James M. „Pumpkin — Cucurbita spp.”. University of Florida. Приступљено 23. 11. 2014. 
  14. ^ Baggett, J. R. „Attempts to Cross Cucurbita moschata (Duch.) Poir. 'Butternut' and C. pepo L. 'Delicata'. North Carolina State University. Приступљено 23. 11. 2014. 
  15. ^ „Pumpkin production in 2017 (includes squash and gourds), Crops/Regions/World list/Production Quantity (pick lists)”. UN Food and Agriculture Organization, Corporate Statistical Database (FAOSTAT). 2018. Приступљено 7. 9. 2019. 
  16. 16,0 16,1 Astill, Gregory (2018). „Pumpkins: Background & Statistics”. United States Department of Agriculture Economic Research Service. Приступљено 2. 12. 2018. 
  17. ^ „Illinois Leads Nation in Pumpkin Production”. Illinois Department of Agriculture. 22. 10. 2004. 
  18. ^ Hirsch, Jerry (18. 11. 2009). „Pumpkin pie could become scarce after Thanksgiving”. Los Angeles Times. Приступљено 2. 6. 2015. 
  19. ^ „News - Pumpkin shortage in the U.S. has Canada to the rescue - The Weather Network”. www.theweathernetwork.com. 
  20. ^ „Here's What Happened to the Great Pumpkin Shortage of 2015”. Fortune. 
  21. ^ Severson, Kim (17. 11. 2009). „Libby's Warns of a Canned Pumpkin Shortage”. The New York Times. 
  22. ^ Williams, Roger (2009). „Effects of imidacloprid-based Insecticides on the Native Cucurbit Pollinator, Peponapis pruinosa. US Interagency IPM Projects. Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2018. Приступљено 15. 9. 2013. 
  23. ^ Canto-Aguilar, M.L.; Parra-Tabla, V. (2000). „Importance of Conserving Alternative Pollinators: Assessing the Pollination Efficiency of the Squash Bee, Peponapis limitaris in Cucurbita moschata (Cucurbitaceae)”. Journal of Insect Conservation. 4 (3): 201—208. doi:10.1023/A:1009685422587. 
  24. ^ Tepedino, V. J. (april 1981). „The pollination efficiency of the squash bee (Peponapis pruinosa) and the honey bee (Apis mellifera) on summer squash (Cucurbita pepo)”. Journal of the Kansas Entomological Society. 54 (2): 359—377. JSTOR 25084168. 
  25. 25,0 25,1 Borrell, Brenda (oktobar 2011). „The Great Pumpkin”. The Smithsonian Institution. Приступљено 31. 10. 2016. 
  26. ^ Barron, Christina (17. 10. 2016). „Belgian man's pumpkin sets world record at a whopping 2,624 pounds”. The Washington Post. Приступљено 31. 10. 2016. 

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди