Ionol
Ionol (Butilisani hidroksitoluen, BHT, butilhidroksitoluen) je lipofilno (u masti ratvorno) organsko jedinjenje. On je hemijski derivat fenola, koji je koristan zbog njegovih antioksidansnih svojstava. Evropske i američke regulacije dozvoljavaju male količine ovog jedinjenja da se koriste u kao prehrambeni aditiv. Njegova upotreba je kontroverzna jer postoje tvrdnje da doprinosi hiperaktivnosti dece kao i razvoju kancera. U kontrastu s tim, BHT se zagovara kao prehrambeni suplement i antivirusni lek koji je koristan protiv virusa herpes familije.
_Structural_Formula_V1.svg)
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
2,6-bis(1,1-dimetiletil)-4-metilfenol
| |
| Drugi nazivi
2,6-di-tert-butil-4-metilfenol
2,6-di-tert-butil-p-krezol (DBPC) 3,5-di-tert-butil-4-hidroksitoluen BHT E321 AO-29 Avoks BHT Dodatak RC 7110 | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.004.439 |
| EC broj | 204-881-4 |
| E-brojevi | E321 (antioksidansi, ...) |
| KEGG[1] | |
| RTECS | GO7875000 |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| C15H24O | |
| Molarna masa | 220,35 g/mol |
| Agregatno stanje | Beli prah |
| Gustina | 1,048 g/cm3 |
| Tačka topljenja | 70–73 °C |
| Tačka ključanja | 265 °C (538 K) |
| 1,1 mg/L (20°C)[2] | |
| Opasnosti | |
| Opasnost u toku rada | Zapaljiv |
| Bezbednost prilikom rukovanja | External MSDS |
| R-oznake | 22-36 37 38 |
| S-oznake | 26-36 |
| NFPA 704 | |
| Tačka paljenja | 127 °C |
| Srodna jedinjenja | |
Srodna jedinjenja
|
Butilisani hidroksianizol |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
BHT je u širokoj upotrebi kao antioksidans za goriva.
Proizvodnja уреди
BHT se priprema reakcijom p-krezola (4-metilfenola) sa izobutilenom (2-metilpropenom) u prisustvu katalizatora sumporne kiseline: [3]
- CH3(C6H4)OH + 2 CH2=C(CH3)2 → ((CH3)3C)2CH3C6H2OH
Alternativno, BHT se može pripremiti iz 2,6-di-tert-butilfenola putem hidroksimetilacije ili aminometilacije i naknadne hidrogenolize.
Reference уреди
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ „KEMI - Swedish Chemicals Agency - read the 1'st of Marts 2010 on”. Архивирано из оригинала 11. 08. 2011. г. Приступљено 02. 12. 2012.
- ^ Fiege, Helmut; Voges, Heinz‐Werner; Hamamoto, Toshikazu; Umemura, Sumio; Iwata, Tadao; Miki, Hisaya; Fujita, Yasuhiro; Buysch, Hans‐Josef; Garbe, Dorothea; Paulus, Wilfried (2000). „Phenol Derivatives”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. ISBN 9783527303854. doi:10.1002/14356007.a19_313.
