Етнолингвистика
Етнолингвистика, понекад и културна лингвистика,[1] поље је лингивстике које се бави проучавањем односа између језика и културе, и начином на који различите етничке групе доживљавају свијет. Етнолингвистика представља комбинацију етнологије и лингвистике. Прије се односила на живот цијеле заједнице, тј. на све карактеристике које издвајају једну заједницу од друге. Те карактеристике чине културне аспекте заједнице или друштва.
Етнолингвистика проучава начин на који перцепција и концептуализација утиче на језик, показује како су повезане различите културе и друштва. Примјер за то је начин на који је просторна оријентације изражена у различитим културама.[2][3] У многим друштвима, ријечи које означавају главне стране свијета, исток и запад, настале су од термина за излазак и залазак Сунца.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Ferraro, Gary (2006). Cultural Anthropology: An Applied Perspective. Cengage Learning. ISBN 978-0-495-10008-9.
- ^ Heine, Bernd (1997) Cognitive Foundations of Grammar. Oxford/New York. . Oxford University Press.
- ^ Tuan, Yi-Fu (1974) Topophilia: A study of environmental perception, attitudes, and values. Englewood Cliffs, N.J.: Prentice Hall.
Литература уреди
- Ferraro, Gary (2006). Cultural Anthropology: An Applied Perspective. Cengage Learning. ISBN 978-0-495-10008-9.
