Језици Европе

(преусмерено са European languages)

Већина језика Европе припада индоевропским језицима. Други по реду следе угрофински језици а након њих остале скупине.

Језици у Европи
Језици у Европи 1907.
Писма у Европи:
Писма у Европи 1901.

Од признатих језика Европе њихов број по државама износи: Албанија (7; укупно 7), Андора (3; укупно 5), Аустрија (9; укупно 20), Белгија (10; укупно 29), Белорусија (2; укупно 11), Босна и Херцеговина (4; укупно 8), Бугарска (11; укупно 16), Црна Гора (4; укупно 4), Чешка (10; укупно 20), Данска (7; укупно 13), Естонија (2; укупно 18), Финска (12; укупно 23), Француска (23; укупно 62), Гибралтар (2; укупно 3), Грчка (14; укупно 24), Хрватска (7; укупно 22), Ирска (5; укупно 5), Исланд (2; укупно 2), Италија (33; укупно 42), Латвија (5; укупно 13), Лихтенштајн (3; укупно 4), Литва (4; укупно 12), Луксембург (3; укупно 6), Мађарска (9; укупно 17), Македонија (9; укупно 10), Малта (4; укупно 4), Молдавија (5; укупно 13), Низоземска (15; укупно 38), Норвешка (10; укупно 20), Немачка (27; укупно 69), Пољска (14; укупно 20), Португал (8; укупно 9), Румуњска (15; укупно 23), Русија (европска Русија 60, за два је непознат број говорника; цијела Русија 100; укупно 123), Сан Марино (2; укупно 2), Словачка (10; укупно 13), Словенија (4; укупно 10), Србија (14; укупно 21), Шпанија (14; укупно 21), Шведска (12; укупно 30), Швајцарска (12; укупно 26), Турска (европска Турска 12, за један није познат ниједан говорника; цијела Турска 34, укупно 45), Уједињено Краљевство (12; укупно 56), Украјина (13; укупно 42), Ватикан (1; укупно 1)[1].

Алтајски језици уреди

Монголски језици уреди

  • калмички

Туркијски језици уреди

Огурски језици уреди

  • чувашки

Огуски језици уреди

Кипчачки језици уреди

  • кримски татарски
  • карачај-балкарски
  • караимски
  • казашки
  • кумички
  • ногајски
  • татарски
  • урумски

Баскијски уреди

Баскијски језик је изоловани језик на северу Пиринејског полуострва, и као такав није повезан нити с једним од наведених језика.

Угрофински језици уреди

Угрофински језици су подпородица уралских језика.

  • инарски лапонски
  • килдински лапонски
  • лулески лапонски
  • северни лапонски
  • питески лапонски
  • сколтски лапонски
  • јужни лапонски
  • терски лапонски
  • умески лапонски
  • удмуртски
  • вепски
  • вõро
  • вотички

Северни кавкаски језици уреди

Северозападни кавкаски језици уреди

  • абазински
  • абхаски
  • адигејски
  • кабардински

Североисточни кавкаски језици уреди

  • аварски
  • батс
  • чеченски
  • даргински
  • ингушки
  • лакски
  • лезгински
  • табасарански
  • цезки
  • уди

Малтешки уреди

То је семитски језик који се говори на Малти и повезан је с арапским, али се пише латиничним писмом. Као службени језик, њиме говори најмање становника Европске уније.

Јужни кавкаски језици уреди

Индоевропски језици уреди

Већина језика Европе су индоевропски језици. Ова велика породица језика развила се из језика који се говорио пре више хиљада година, а стручно се назива протоиндоевропски језик.

Балтички језици уреди

  • куронски
  • латгалијски
  • латвијски
  • литвански
  • старопруски (изумро)
  • жемаитски (по некима је наречје литванског)

Келтски језици уреди

Бритонски уреди

  • корнијски - оживљен
  • кумбријски - изумро
  • бретонски
  • велшки

Гелски уреди

Германски језици уреди

Северни германски уреди

Западни германски уреди

  • високонемачки језици
  • ниско франконијски језици
  • нисконемачки језици
    • западни нисконемачки
    • источни нисконемачки
      • plautdietsch (менонитски нисконемачки)
  • англо-фризијски језици
    • фризијски
      • западни фризијски
      • сатерландски фризијски (источни фризијски)
      • северни фризијски
    • англиски језици
      • енглески
      • шкотски енглески (scots)
      • западноиндијски енглески
      • yola (изумро у 19. стољећу)
      • ток писин
      • хиберно-енглески
      • шелта (помјешан с ирским)

источни германски уреди

  • готски (изумро)
  • бургундијски (изумро)
  • кримски готски (изумро у 19. стољећу)
  • ломбардијски (изумро)
  • вандалски (изумро)

Италски језици уреди

Романски језици уреди

Романски језици су настали из вулгарног латинског језика који се говорио широм Римског царства.

Ибероромански језици и дијалекти уреди
  • арагонски
  • астурски
    • мирандски
  • каталонски
    • источни каталонски
      • алгуершки
      • балеарски
      • средишњи каталонски
      • северни каталонски
    • западни каталонски
      • северозападни каталонски
      • валенсијски
  • фала (Екстремадура)
  • галицијски
    • еонавијски (галицијско наречје с траговима астуријског)
  • ладино
  • мозарабски језик (изумро)
  • португалски
  • portuñol
  • Шпански језик
    • естрамадурски језик
    • аљама
Галоромански језици уреди
  • франкопровансалски
  • langue d'oïl
    • бургундијски
    • champenois
    • Franc-Comtois
    • француски
      • белгијски француски
      • швајцарски француски
    • гало
    • lorrain
    • нормански
      • jèrriais
      • dgèrnésiais
    • пикардијски
    • Poitevin-Saintongeais
    • валонски
  • окситански
    • гаскоњски
      • Аранесе
    • Auvergnat
    • Languedocien
    • Limousin
    • провансалски
      • шуадит (јудео-провансалски) (изумро 1977)
Италоромански језици уреди
Реторомански језици уреди
Источноромански језици уреди

Словенски језици уреди

Западнословенски језици уреди

  • чешки
  • кашупски
  • пољски
  • полапски (изумро)
  • померанијски (изумро)
  • словиначки
  • лужичкосрпски
    • доњолужичкосрпски
    • горњолужичкосрпски

Источнословенски језици уреди

Јужнословенски језици уреди

Историја писама уреди

Писани систем у Европи темељи се на фонографско-азбучном начелу. Његов извор је северносемитски (2000-1700 с. е.), затим пренесен у Европу преко Грка и од тамо представљен Римљанима у 6. столећу старе ере. Латински се алфабет развио на неколико начина. У средњем веку, каролиншка минускула била је најважнија варијација латинског писма. Из ње су се развиле две гране: готичка која се употребљавала у Немачкој и италијанско-античко-латинска која се и данас употребљава. (У Ирској се употребљава и посебни ирски тип.)

Неке нације Европе су и прије тога развиле своја властита писма, нпр. Германи су употребљавали руне (3. до 17. ст.).

Језици по европским државама :

1. Албанија (7; укупно 7): гегијски језик (1,800.000; 2007), тоскијски језик (2,900.000; 1989), влашки ромски (60.000; 1991), македорумунски (10.000; Салминен 1993), српски (297.000; 2007).), македонски (150.000), грчки (60.000; 1989)[2]
2. Андора (3; укупно 5): каталонски (31.000; 1990), француски (2.400; 1986), шпански (24.600; 1986)[3].
3. Аустрија (9; укупно 20),
4. Белгија (10; укупно 29),
5. Белорусија (2; укупно 11),
Босна и Херцеговина (4; укупно 8),
Бугарска (11; укупно 16),
Црна Гора (4; укупно 4),
Чешка (10; укупно 20),
Данска (7; укупно 13),
Естонија (2; укупно 18),
Финска (12; укупно 23),
Француска (23; укупно 62),
Гибралтар (2; укупно 3),
Грчка (14; укупно 24),
Хрватска (7; укупно 22),
Ирска (5; укупно 5),
Исланд (2; укупно 2),
Италија (33; укупно 42),
Косово (албански, српскохрватски, турски, ромски)
Латвија (5; укупно 13),
Лихтенштајн (3; укупно 4),
Литванија (4; укупно 12),
Луксембург (3; укупно 6),
Мађарска (9; укупно 17),
Македонија (9; укупно 10),
Малта (4; укупно 4),
Молдавија (5; укупно 13),
Низоземска (15; укупно 38),
Норвешка (10; укупно 20),
Немачка (27; укупно 69),
Пољска (14; укупно 20),
Португалија (8; укупно 9),
Румуњска (15; укупно 23),
Русија (европска Русија 60, за два је непознат број говорника; цијела Русија 100; укупно 123),
Сан Марино (2; укупно 2),
Словачка (10; укупно 13),
Словенија (4; укупно 10),
Србија (14; укупно 21),
Шпанија (14; укупно 21),
Шведска (12; укупно 30),
Швајцарска (12; укупно 26),
Турска (европска Турска 12, за један није познат ниједан говорника; цијела Турска 34, укупно 45),
Уједињено Краљевство (12; укупно 56),
Украјина (13; укупно 42),
Ватикан (1; укупно 1): италијански; један је изумро: латински.

Референце уреди