Exxon Mobil Corporation, или ExxonMobil, је америчка мултинационална нафтна и гасна компанија, и директни је наследник Рокфелерове Standard Oil компаније.[3][4] Компанија је формирана 30. новембра 1999. године, спајањем Exxon и Mobil компаније.[3] Примарни брендови Ексон мобила су Ексон, Мобил, Есо и Ексон мобил хемикал.[5] Ексон мобил је регистрован у држави Њу Џерзи.[6]

ExxonMobil
Јавна
ДелатностНафта и гас
Основано1999 (спајање)
1911 (Standard Oil of New Jersey)
1911 (Standard Oil of New York)
1870 (Standard Oil)
ОснивачиЏон Д. Рокфелер
(Standard Oil)
СедиштеЕрвинг, САД
Руководиоци
Рекс Тилерсон
Марк Алберс
Мајкл Долан
Доналд Хамфрејс
ПроизводиГориво
Мазива
Петрохемија
Приход милијарди 310,58 долара (2009)[1]
Оперативни приход
милијарди 34,77 долара (2009)[1]
Профит милијарди 19,28 долара (2009)[1]
Укупна активаРаст милијарди 233,32 долара (2009)[1]
Укупан капитал милијарди 110,56 долара (2009)[1]
Број запослених
102.700 (2010)[2]
Веб-сајтcorporate.exxonmobil.com

Ексон мобил је једна од највећих јавних компанија у свету и налази се 3. на Fortune Global 500 листи. Резерве нафте компаније, на крају 2007. године, износиле су 72 милијарди барела, и очекује се да ће да трају 14 година.[7] Са 37 рафинерија нафте у 21 земљи и дневним капацитетом прераде од 6,3 милиона барела, ExxonMobil је једна је од највећих рафинерија у свету. Као једна од највећих светских компанија по приходу, Ексон мобил је од 1996. до 2017. варирала од прве до шесте највеће компаније којом се тргује по тржишној капитализацији.[8][9] Ова компанија је 2016. била рангирана на трећем месту на листи Форбес Глобал 2000.[10] Ексон мобил је била десета најпрофитабилнија компанија у Форчун 500 у 2017. години.[11] Од 2018. године, компанија је заузела друго место на ранг листи Форчуне 500 највећих америчких корпорација по укупном приходу.[12] Апроксимативно 55,56% акција компаније држе институције. Од марта 2019. године највећи акционари Ексон мобила укључују Вангард групу (8,15%), BlackRock (6,61%) и State Street Corporation (4,83%).

Ексон мобил[13] је једна од највећих светских великих нафтних компанија.[12] Према подацима из 2007, ова компанија је имала дневну производњу од 3,921 милиона БОЕ (нафти еквивалентних барела); али знатно мање од других националних компанија. У 2008. години ово је било приближно 3% светске производње, што је мање од неколико највећих државних нафтних компанија.[14] Када се рангира по резервама нафте и гаса, заузима 14. место у свету - са мање од 1% од тотала.[15][16] Резерве Ексон мобила биле су 20 милијарди БОЕ на крају 2016. године, а очекивало се да ће стопе производње у 2007. трајати више од 14 година.[17] Са 37 рафинерија нафте у 21 земљи, што чини комбиновани дневни капацитет прераде од 6,3 Mbbl (1.000.000 m3), Ексон мобил је седмо највеће рафинеријско предузеће на свету,[18][19][20] наслов који је такође био повезан са Стандард Оилом од његовог оснивања 1870. године.Стандард Оил[4]

Ексон мобил је био критикован због спорог одговора на напоре за чишћење након изливања нафте Ексон Валдеза на Аљасци 1989. године,[21] које се сматра једним од најгорих изливања нафте на свету[22] у погледу штете по животну средину. Ексон мобил има историју лобирања за порицање климатских промена и против научног консензуса да је глобално загревање узроковано сагоревањем фосилних горива. Компанија је такође била мета оптужби за неправилно бављење питањима људских права, утицај на америчку спољну политику и њен утицај на будућност нација.[23]

Извори уреди

  1. ^ а б в г д XOM Income Statement | Exxon Mobil Corporation Common Stock - Yahoo! Finance, Приступљено 2. 4. 2013.
  2. ^ Fortune Global 500 2010: The World's Biggest Companies - Exxon Mobil - XOM, Приступљено 2. 4. 2013.
  3. ^ а б our history (text version) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. октобар 2013), Приступљено 2. 4. 2013.
  4. ^ а б „ExxonMobil, Our History”. Exxon Mobil Corp. Архивирано из оригинала 2. 12. 2014. г. Приступљено 20. 11. 2007. 
  5. ^ „ExxonMobil, Our Brands”. Exxon Mobil Corp. Архивирано из оригинала 10. 1. 2018. г. Приступљено 12. 1. 2018. 
  6. ^ „10-K”. 10-K. Приступљено 1. 6. 2019. 
  7. ^ Exxon Mobil Corporation Announces 2007 Reserves Replacement | Business Wire | Find Articles
  8. ^ „Apple loses title of world's most valuable company to Exxon”. Fox News. 17. 4. 2013. Архивирано из оригинала 18. 4. 2013. г. Приступљено 18. 4. 2013. 
  9. ^ „Fortune 500”. Forbes. Приступљено 20. 11. 2020. 
  10. ^ DeCarlo, Scott. „ExxonMobil - In Photos: Global 2000: The World's Top 25 Companies”. Forbes. Архивирано из оригинала 6. 2. 2017. г. Приступљено 6. 2. 2017. 
  11. ^ „The 10 most profitable companies of the Fortune 500”. Fortune. Архивирано из оригинала 10. 3. 2019. г. Приступљено 23. 3. 2019. 
  12. ^ а б „Fortune Global 500 List 2018”. Fortune. Архивирано из оригинала 9. 5. 2012. г. Приступљено 22. 3. 2019. 
  13. ^ Limited, Bangkok Post Public Company. „Engine No. 1 converts tiny ExxonMobil stake into big win”. Bangkok Post. 
  14. ^ „The new Seven Sisters: oil and gas giants dwarf western rivals”. Financial Times. Архивирано из оригинала 24. 4. 2008. г. Приступљено 21. 4. 2008. 
  15. ^ „Will We Rid Ourselves of This Pollution?”. Forbes. 16. 4. 2007. Архивирано из оригинала 30. 3. 2009. г. Приступљено 22. 4. 2008. 
  16. ^ „EIA – Statement of Jay Hakes”. Tonto.eia.doe.gov. 10. 3. 1999. Архивирано из оригинала 28. 5. 2010. г. Приступљено 11. 7. 2011. 
  17. ^ „Exxon Mobil Corporation Announces 2013 Reserves Replacement Totaled”. marketwatch.com. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 24. 10. 2014. 
  18. ^ „Top 10 large oil refineries”. Hydrocarbons Technology. Архивирано из оригинала 14. 11. 2008. г. Приступљено 20. 4. 2020. 
  19. ^ „Exxon Mobil – Company profile”. Exxon Mobil Corp. Архивирано из оригинала 14. 11. 2008. г. Приступљено 9. 8. 2010. 
  20. ^ „Natural Gas Marketing”. PetroStrategies, Inc. 14. 3. 2018. Архивирано из оригинала 05. 08. 2020. г. Приступљено 17. 07. 2021. 
  21. ^ Holusha, John (21. 4. 1989). „Exxon's Public-Relations Problem”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 9. 7. 2020. 
  22. ^ „11 Major Oil Spills Of The Maritime World”. Marine Insight. Приступљено 9. 7. 2020. 
  23. ^ Ian Thompson (30. 7. 2012). „Private Empire: ExxonMobil and American Power”. The Telegraph. London. Архивирано из оригинала 11. 2. 2018. г. Приступљено 3. 4. 2018. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди