ExxonMobil

Exxon Mobil Corporation, или ExxonMobil, је америчка мултинационална нафтна и гасна компанија, и директни је наследник Рокфелерове Standard Oil компаније. Компанија је формирана 30. новембра 1999. године, спајањем Exxon и Mobil компаније. Примарни брендови Ексон мобила су Ексон, Мобил, Есо и Ексон мобил хемикал. Ексон мобил је регистрован у држави Њу Џерзи.

ExxonMobil
Врста	Јавна
Делатност	Нафта и гас
Основано	1999 (спајање) 1911 (Standard Oil of New Jersey) 1911 (Standard Oil of New York) 1870 (Standard Oil)
Оснивачи	Џон Д. Рокфелер (Standard Oil)
Седиште	Ервинг, САД
Руководиоци	Рекс Тилерсон Марк Алберс Мајкл Долан Доналд Хамфрејс
Производи	Гориво Мазива Петрохемија
Приход	милијарди 310,58 долара (2009)
Оперативни приход	милијарди 34,77 долара (2009)
Профит	милијарди 19,28 долара (2009)
Укупна актива	милијарди 233,32 долара (2009)
Укупан капитал	милијарди 110,56 долара (2009)
Број запослених	102.700 (2010)
Веб-сајт	corporate.exxonmobil.com

Ексон мобил је једна од највећих јавних компанија у свету и налази се 3. на Fortune Global 500 листи. Резерве нафте компаније, на крају 2007. године, износиле су 72 милијарди барела, и очекује се да ће да трају 14 година. Са 37 рафинерија нафте у 21 земљи и дневним капацитетом прераде од 6,3 милиона барела, ExxonMobil је једна је од највећих рафинерија у свету. Као једна од највећих светских компанија по приходу, Ексон мобил је од 1996. до 2017. варирала од прве до шесте највеће компаније којом се тргује по тржишној капитализацији. Ова компанија је 2016. била рангирана на трећем месту на листи Форбес Глобал 2000. Ексон мобил је била десета најпрофитабилнија компанија у Форчун 500 у 2017. години. Од 2018. године, компанија је заузела друго место на ранг листи Форчуне 500 највећих америчких корпорација по укупном приходу. Приближно 55,56% акција компаније држе институције. Од марта 2019. године највећи акционари Ексон мобила укључују Вангард групу (8,15%), BlackRock (6,61%) и State Street Corporation (4,83%).

Ексон мобил је једна од највећих светских великих нафтних компанија. Према подацима из 2007, ова компанија је имала дневну производњу од 3,921 милиона БОЕ (нафти еквивалентних барела); али знатно мање од других националних компанија. У 2008. години ово је било приближно 3% светске производње, што је мање од неколико највећих државних нафтних компанија. Када се рангира по резервама нафте и гаса, заузима 14. место у свету - са мање од 1% од тотала. Резерве Ексон мобила биле су 20 милијарди БОЕ на крају 2016. године, а очекивало се да ће стопе производње у 2007. трајати више од 14 година. Са 37 рафинерија нафте у 21 земљи, што чини комбиновани дневни капацитет прераде од 6,3 Mbbl (1.000.000 m³), Ексон мобил је седмо највеће рафинеријско предузеће на свету, наслов који је такође био повезан са Стандард Оилом од његовог оснивања 1870. године.Стандард Оил

Ексон мобил је био критикован због спорог одговора на напоре за чишћење након изливања нафте Ексон Валдеза на Аљасци 1989. године, које се сматра једним од најгорих изливања нафте на свету у погледу штете по животну средину. Ексон мобил има историју лобирања за порицање климатских промена и против научног консензуса да је глобално загревање узроковано сагоревањем фосилних горива. Компанија је такође била мета оптужби за неправилно бављење питањима људских права, утицај на америчку спољну политику и њен утицај на будућност нација.

Литература

• Bender, Rob, and Tammy Cannoy-Bender. An Unauthorized Guide to: Mobil Collectibles – Chasing the Red Horse. Atglen, Pennsylvania: Schiffer Publishing Co., 1999.
• Exxon Corp. Century of Discovery: An Exxon Album. 1982.
• Gibb, George S., and Evelyn H. Knowlton. The Resurgent Years, 1911–1927: History of Standard Oil Co. (New Jersey). New York: Harper & Brothers Publishers, 1956.
• Hidy, Ralph W., and Muriel E. Hidy. Pioneering in Big Business, 1882–1911: History of Standard Oil Co. (New Jersey). New York: Harper & Brothers Publishers, 1955.
• Larson, Henrietta M., and Kenneth Wiggins Porter. History of Humble Oil & Refining Co.: A Study in Industrial Growth. New York: Harper & Brothers Publishers, 1959.
• Larson, Henrietta M., Evelyn H. Knowlton, and Charles S. Popple. New Horizons, 1927–1950: History of Standard Oil Co. (New Jersey). New York: Harper & Row, 1971.
• McIntyre, J. Sam. The Esso Collectibles Handbook: Memorabilia from Standard Oil of New Jersey. Atglen, Pennsylvania: Schiffer Publishing Co., 1998.
• Sampson, Anthony. The Seven Sisters: The 100-year Battle for the World's Oil Supply. New York: Bantom Books, 1991.
• Standard Oil Co. (New Jersey). Ships of the Esso Fleet in World War II. 1946.
• Tarbell, Ida M. All in a Day’s Work: An Autobiography.. New York: The MacMillan Co., 1939.
• Tarbell, Ida M., and David Mark Chalmers. The History of the Standard Oil Co.. New York: Harper & Row, 1966.
• Wall, Bennett H. Growth in a Changing Environment: A History of Standard Oil Co. (New Jersey) 1950–1972 and Exxon Corp. (1972–1975). New York: McGraw-Hill Book Co., 1988.
• Yergin, Daniel. The Prize: The Epic Quest for Oil, Money, and Power. New York: Simon & Schuster, 1991.
• Coll, Steve (2012). Private Empire: ExxonMobil and American Power. New York, NY: The Penguin Press. ISBN 978-1-594-20335-0. 
• Painter, David S. (1987). Private Power and Public Policy: Multinational Oil Corporations and United States Foreign Policy, 1941–1954. London: I.B.Tauris. ISBN 978-1-850-43021-6. 
• Pratt, Joseph A. (2012). „Exxon and the Control of Oil”. The Journal of American History. 99 (1): 145—154. doi:10.1093/jahist/jas149 . 
• Peterson, J. E. (2. 1. 2013). Oman's Insurgencies: The Sultanate's Struggle for Supremacy. Saqi. ISBN 9780863567025. Приступљено 29. 4. 2018 — преко Google Books. CS1 одржавање: Формат датума (веза)<

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• The ExxonMobil Historical Collection at the Dolph Briscoe Center for American History at the University of Texas