Фијана Фол
Фијана Фол — Републиканска странка (ир. Fianna Fáil — An Páirtí Poblachtánach; енгл. Fianna Fáil — The Republican Party), познатија само као Фијана Фол, ирска је политичка партија десног центра[10][11][12]. Основана је 23. марта 1926, а оснивач је био Ејмон де Валера. Назив се најчешће преводи као Војници судбине, иако је тачнији превод Ратници Фола (Фол је, према легенди, старо име за Ирску).
Фијана Фол — Републиканска странка Fianna Fáil - An Páirtí Poblachtánach | |
|---|---|
| Вођа | Михал Мартин |
| Оснивач | Ејмон де Валера |
| Слоган | An Ireland for All |
| Основана | 23. март 1926. |
| Седиште | Даблин Ирска |
| Идеологија | ирски републиканизам[1], популизам[2], конзервативизам[3][4][5][6] |
| Политичка позиција | центар, десни центар[7][8][9][10][11][12] |
| Европска странка | Савез либерала и демократа за Европу (партија) |
| Боје | зелена, наранџаста |
| Доњи дом | 21 / 166 |
| Горњи дом | 12 / 60 |
| Европски парламент | 0 / 11 |
| Локалне владе | 264 / 949 |
| Веб-сајт | |
| www | |
Странка је замишљена као представник свих класа те је веровала у економски развој и социјални напредак, без обзира ко владао Ирском, било десне или леве фракције. Странка је окренута популизму те често истиче блискост са народом и многобројно чланство произишло из тога. Истичу и наклоњеност републиканизму те су његов најпознатији представник. Фијана Фол је водила владе које су укључивале и леве (Лабуристичка странка и Зелена странка) и десне странке (Прогресивни демократи), што потврђује њену склоност прилагођавању и прагматичности. Тренутни лидер странке је Михал Мартин.
Од формирања прве владе Фијана Фола 9. марта 1932, у последњих 79 година били су на власти 61 годину. Најдуже раздобље у којем су владали било је 15 година и 11 месеци (од марта 1932. до фебруара 1948), док је најдужи период у којем нису учествовали у власти био 4 године и 4 месеца (од марта 1973. до јула 1977). Чак седморица од осам лидера странке служили су као премијери Ирске. Фијана Фол је, од првих избора 1932. до последњих 2011, била странка с највећим бројем заступника у Доњем дому ирског парламента. На последњим изборима доживела је катастрофалан пораз[13], изгубивши подршку чак 75% својих бирача. Разлог томе био је долазак Међународног монетарног фонда и Европске централне банке у Ирску, како би опоравили посрнулу ирску привреду[14]. Становници Ирске се нису сложили с тим, што су показали и на изборима. Фијана Фол је тренутно трећа најјача странка у ирском парламенту.
Фијана Фол се 16. априла 2009. придружила Партији европских либерала, демократа и реформиста (ЕЛДР), која окупља странке либералних, демократских и реформистичких идеала из 30 европских земаља, претежно чланица Европске уније, те је чланица и Алијансе европских либерала и демократа у Европском парламенту, где држи три заступничка места од избора 2009.
Фијана Фол има и омладинску организацију, названу Огра Фијана Фол, а званичне боје су зелена и наранџаста.
Референце уреди
- ^ IRELAND: Legislative elections: Dáil Éireann, 5-year term, proportional representation system (STV), Parties and Elections in Europe
- ^ Titley, Gavan (24. 2. 2011). „Beyond the yin and yang of Fine Gael and Fianna Fáil – Gavan Titley”. The Guardian. London.
- ^ Banchoff, T. (1999). Legitimacy and the European Union. Taylor & Francis. стр. 127. ISBN 978-0-415-18188-4. Приступљено 1. 1. 2013.
- ^ Kourvetaris & Moschonas 1996, стр. 208
- ^ Scanlan, Margaret (2006). Culture And Customs of Ireland. Greenwood Publishing Group. стр. 74. ISBN 978-0-313-33162-6. Приступљено 1. 1. 2013.
- ^ Budge, Ian; Robertson, David; Hearl, Derek (1987). Ideology, Strategy and Party Change: Spatial Analyses of Post-War Election Programmes in 19 Democracies. Cambridge University Press. стр. 137. ISBN 978-0-521-30648-5. Приступљено 1. 1. 2013.
- ^ Burke-Kennedy, Eoin (24. 1. 2011). „Political turmoil grabs global headlines”. The Irish Times. Архивирано из оригинала 26. 01. 2013. г. Приступљено 01. 01. 2013.
- ^ „Enda Kenny hails 'democratic revolution' in Ireland”. Christian Science Monitor. 27. 2. 2011.
- ^ Halligan, Liam (6. 4. 2008). „Will the credit crisis leave Ireland's economy all washed up?”. The Telegraph. London. Пронађени су сувишни параметри:
|author=и|last=(помоћ) - ^ а б Titley, Gavan (24. 2. 2011). „Beyond the yin and yang of Fine Gael and Fianna Fáil”. The Guardian. London.
- ^ а б McGuinness battles to escape IRA past (14. 10. 2011). Financial Times http://www.ft.com/intl/cms/s/0/52e65dd8-f680-11e0-9381-00144feab49a.html. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ а б Haughey, Nuala (28. 11. 2010). „Архивирана копија”. The National. Архивирано из оригинала 26. 6. 2013. г. Приступљено 1. 1. 2013. Пронађени су сувишни параметри:
|author=и|last=(помоћ) - ^ Recapturing relevance a huge challenge for FF, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Angry electorate coldly voted to liquidate Fianna Fáil, Приступљено 27. 4. 2013.
Литература уреди
- Banchoff, T. (1999). Legitimacy and the European Union. Taylor & Francis. стр. 127. ISBN 978-0-415-18188-4. Приступљено 1. 1. 2013.
- Kourvetaris, George A.; Moschonas, Andreas (1996). The Impact of European Integration: Political, Sociological, and Economic Changes. Greenwood Publishing Group. стр. 208. ISBN 978-0-275-95356-0. Приступљено 1. 1. 2013.
- Scanlan, Margaret (2006). Culture And Customs of Ireland. Greenwood Publishing Group. стр. 74. ISBN 978-0-313-33162-6. Приступљено 1. 1. 2013.
- Budge, Ian; Robertson, David; Hearl, Derek (1987). Ideology, Strategy and Party Change: Spatial Analyses of Post-War Election Programmes in 19 Democracies. Cambridge University Press. стр. 137. ISBN 978-0-521-30648-5. Приступљено 1. 1. 2013.
