Први опијумски рат

Први опијумски рат или Први англо-кинески рат, био је низ војних сукоба између Британске империје и кинеске династије Ћинг између 1839. и 1842. године. Непосредно питање било је кинеско спровођење своје забране трговине опијумом одузимањем приватних залиха опијума од трговаца у Кантону и претњом изрицањем смртне казне за будуће преступнике. Упркос забрани опијума, британска влада је подржала захтев трговаца за надокнадом за заплењену робу и инсистирала на принципима слободне трговине и равноправног дипломатског признања са Кином. Опијум је био једина најпрофитабилнија робна трговина Британије у 19. веку. После вишемесечних тензија између две државе, британска морнарица је у јуну 1840. покренула експедицију, која је на крају победила Кинезе користећи технолошки супериорније бродове и оружје до августа 1842. године. Британци су тада наметнули уговор из Нанкинга, који је приморао Кину да повећа спољну трговину, да компензацију и уступи Хонг Конг Британцима. Сходно томе, трговина опијумом се наставила у Кини. Националисти из 20. века сматрали су 1839. почетком века понижења, а многи историчари је сматрају почетком модерне кинеске историје. Конфликт је започео дугу историју кинеске сумњичавости према Западу, што се још увек осећа у источној Азији.

Први опијумски рат
Део Опијумских ратова
Време 3. септембар 1839 – 29. август 1842. Место Кина Исход Британска победа
Сукобљене стране
Уједињено Краљевство Британска источноиндијска компанија	Династија Ћинг

У 18. веку, потражња за кинеским луксузним производима (нарочито свилом, порцеланом и чајем) створила је трговинску неравнотежу између Кине и Британије. Европско сребро је текло у Кину преко кантонског система, који је ограничавао улазну спољну трговину на јужни лучки град Кантон. Да би се супротставила овој неравнотежи, Британска источноиндијска компанија почела је да узгаја опијум у Бенгалу и дозволила је приватним британским трговцима да продају опијум кинеским кријумчарима за илегалну продају у Кини. Прилив наркотика преокренуо је кинески трговински суфицит, исцрпио економију сребра и повећао број зависника од опијума у земљи, резултати који су озбиљно забринули кинеске званичнике.

Године 1839, цар Даогуанг, одбијајући предлоге за легализацију и опорезивање опијума, именовао је намесника Лин Зешуа да оде у Кантон како би потпуно зауставио трговину опијумом. Лин је написала отворено писмо краљици Викторији позивајући се на њену моралну одговорност да заустави трговину опијумом, мада га она никада није прочитала. Лин је тада прибегао употреби силе у западњачкој трговачкој енклави. У Кантон је стигао крајем јануара и организовао обалску одбрану. У марту су британски дилери опијума били приморани да предају опијум у вредности од 2,37 милиона фунти. Лин је 3. јуна наредио да се опијум уништи јавно на плажи Хумен како би показао одлучност владе да забрани пушење. Све остале залихе су заплењене и наређена је блокада страних бродова на Бисерној реци.

Тензије су ескалирале у јулу након што су британски морнари убили једног кинеског сељана, а британска влада је одбила да преда оптужене кинеским властима. Касније су избиле борбе, а британска морнарица је уништила кинеску поморску блокаду и покренула офанзиву. У сукобу који је уследио, Краљевска морнарица је искористила своју супериорну поморску и артиљеријску моћ да нанесе низ одлучујућих пораза кинеском царству. Године 1842, династија Ћинг је била принуђена да потпише уговор из Нанкинга — први од онога што су Кинези касније назвали неправичним уговорима — који је дао обештећење и екстериторијалност британским поданицима у Кини, отворио пет уговорних лука за британске трговце и уступио острво Хонг Конг Британској империји. Неуспех уговора да задовољи британске циљеве побољшања трговине и дипломатских односа довео је до Другог опијумског рата (1856–1860). Настали друштвени немири били су позадина Тајпиншког устанка, која је додатно ослабио власт династије Ћинг.

Позадина

Успостављање трговинских односа

Директна поморска трговина између Европе и Кине почела је 1557. године када су Португалци закупили испоставу од династије Минг у Макау. Друге европске нације су убрзо следиле португалско вођство, убацујући се у постојећу азијску поморску трговинску мрежу како би се такмичиле са арапским, кинеским, индијским и јапанским трговцима у трговини унутар региона. Након шпанског освајања Филипина, размена добара између Кине и Европе драматично се убрзала. Од 1565, галеони из Маниле уносе сребро у азијску трговачку мрежу из рудника у Јужној Америци. Кина је била примарна дестинација за племенити метал, пошто је царска влада наложила да се кинеска роба може извозити само у замену за сребрне полуге.

У 19. веку Европљанима је трговина са Кином била врло уносна. Уносна је била и за кинеске трговце. У Кини су постојала трговачка ограничења, па је међународна трговина била допуштена једино преко Кантона. Због тога није било економично трговати робом мале вредности. Трговина се заснивала на луксузној роби, као што је чај (Кина је извозила за Британију) и сребро, које је Кина увозила. Поред тога значајни су били и неки специјални метали, који су се користили у Кини. Британија је своју валуту заснивала на златном стандарду од 18. века, па је сребро куповала у континенталној Европи, да би снабдевала Кину. То је било прилично скупо за Британију пре демонетаризације сребра у Немачкој 1870. Британци су тражили која би била друга уносна роба за трговину и открили су опијум, који се производио у Британској Индији. Од 1821. до 1837. пет пута се повећао извоз дрога у Кину. Британија је извозила велике количине опијума од 1781. Дрога се производила у Бенгалу и Малви у Индији и продавала се под условом да се продаје британским трговцима за Кину. Целу продају и производњу опијума водила је Британска источноиндијска компанија.

Кинеска влада је уочила да сребро одлази из земље и да је 2 милиона Кинеза постало зависно од дрога. Британци су продавали 1.400 тона опијума Кинезима. Кинези су одлучили да зауставе трговину опијумом. У почетку је изгледало да Кинези имају успеха. Један високо рангирани кинески службеник Лин Зексу је написао писмо британској краљици Викторији упозоравајући на проблем. Лин Зексу је у мају 1839. наредио да се униште све залихе опијума. Међутим британски морнари су се побунили у јулу 1839, уништили су један храм и убили су једнога Кинеза, који их је покушао зауставити. Кинези су тражили морнаре да им суде, а британска влада се позивала на екстратериторијалност, што значи да им само британски судови могу судити. Судио им је британски суд у Кантону и пустио их је.

Кинеска влада је тражила да британски трговци потпишу уговору да неће трговати опијумом и да ако то учине да могу бити осуђени на смрт и да им могу судити кинески судови. Главни британски надгледник трговине са Кином Чарлс Елиот је после тога наредио Британцима да се повуку из Кине и забранио је трговину са Кинезима. Поједини трговци, који нису трговали опијумом били су спремни да потпишу уговор, који су Кинези тражили и на тај начин слабили су Британску трговачку позицију.

Рат

Припремајући се за рат Британци су 23. августа 1839. заузели Хонгконг. Хонгконг је тада био мање место. Крајем октобра у Кину је стигао брод Томас Котс, који је био власништво квекера, а они нису трговали опијумом. Њихов капетан Смит је веровао да је Чарлс Елиот прекорачио овлаштења забрањујући Британцима трговину са Кином. Да би спречио остале британске бродове да се оглушавју о наређење о престанку трговине са Кином Елиот је наредио блокаду Бисерне реке. Борбе су почеле 3. новембра 1839. када је други један британски брод Ројал Саксон покушао да отплови до Кинеза. Британци су испалили упозоравајући плотун на Ројал Саксон, Кинеска флота се умешала у покушају да заштити британски трговачки брод. Кинески поморски извештај за први дан био је да су остварили велику победу тога дана. Елиот је наредио свим бродовима да се повуку према близини Макауа, међутим трговачким бродовима је више одговарала лука Хонгконга. Ипак следећих дана британска морнарица се показала много бољом и потопили су много кинеских бродова. Елиот је током 1840. молио португалског гевернера Макауа да пусти да истоварују своје бродове у Макауу, а да ће им Британци заузврат добро платити. Гувернер Макауа је одбио јер се плашио да ће Кина да прекине опскрбу Макауа храном и осталим потрепштинама. Кинески цар је 14. јануара 1840. тражио да сви странци у Кини престају да помажу Британце.

Британска влада и Британска источноиндијска компанија су одлучиле да нападну Кантон, а војни трошкови падају на трошак владе. У јуну 1840. стигла је у Квантунг из Сингапура експедициона сила од 15 већих бродова, 4 парне топовњаче и 25 мањих бродова са 4.000 маринаца. Џејмс Бремер је предводио маринце. Бремер је захтевао да кинеска влада надокнади трошкове, које су Британци имали због прекида трговине. Кинези су то одбили, па су Британци напали. Ушће Бисерне реке Кинези су јако добро бранили, па је британска флота кренула северно до Сјамена.

Британци су током 1841. заузели тврђаве, које су браниле ушће Бисерне реке, између Хонгконга и Кантона. До јануара 1842. Британци су контролисали узвишења око Кантона и победили су Кинезе код Нигбоа и код Чингхаја. До средине 1842. Британци су победили Кинезе на ушћу друге велике реке Јангце и заузели су Шангај. Кинеска влада се показала неспособном да се носи са западним силама, било политички, било војно. Рат је завршио у августу 1842. када је Кина потписала први неједнаки споразум, Споразум из Нанкинга.

Споразум

По споразуму из Нанкинга

• Британци су добили екстратериторијални статус.
• Хонгконг је припао Великој Британији
• Трговачке луке Кантон, Сјамен, Фуџоу, Шангај и Нингбо су отворене за све трговце
• кинеска влада је плаћала репарације за уништени опијум и ратне трошкове

Последице

Лакоћа са којом је Британска источноиндијска компанија победила Кину утицала је на углед Кине и кинеске династије. То је потпуно сигурно довело до Тајпиншког устанка (1850—1864). Успех у рату омогућио је Британцима да наставе трговати опијумом са Кином. Британска влада се још увек није извинила Кини.

Литература

• Tsang, Steve (2007). A Modern History of Hong Kong. I.B.Tauris. стр. 3–13, 29. ISBN 978-1-84511-419-0. 
• McPherson, Duncan, Carruthers, Bob (2013). The First Opium War, The Chinese Expedition 1840–1842, the illustrated edition. Coda Books Ltd. ISBN 978-1781583609. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Beeching, Jack, The Chinese Opium Wars, Hutchinson, 1975, Harcourt, 1976.
• Fairbank, John King, Trade and Diplomacy on the China Coast; the Opening of the Treaty Ports, 1842–1854 (Cambridge, Massachusetts. . Harvard University Press. 1953.  ).
• Fay, Peter Ward, The Opium War, 1840–1842: Barbarians in the Celestial Empire in the early part of the nineteenth century and the way by which they forced the gates ajar (Chapel Hill, North Carolina: University of North Carolina Press, 2000).
• Gao, Shujuan (高淑娟); Feng, Bin (冯斌) . Qinghua University Chinese Economic Historiography Series (清华大学中国经济史学丛书) (in Chinese). Qinghua University Publishing (清华大学出版社). 高淑娟; 冯斌 (2003). Comparative Outline of Chinese and Japanese Foreign Policy: Central Trade Policy in the Final Years of the Imperial Era (中日对外经济政策比较史纲: 以封建末期贸易政策为中心). 清华大学出版社有限公司. ISBN 978-7302075172. .
• Gray, Jack (2002). Rebellions and Revolutions: China from the 1800s to 2000. Short Oxford History of the Modern World. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-870069-2. 
• Greenberg, Michael (1951). British Trade and the Opening of China, 1800–42. Cambridge: Cambridge University Press, Cambridge Studies in Economic History. . Various reprints. Uses Jardine Matheson papers to detail the British side of the trade.
• Greenwood, Adrian (2015). Victoria's Scottish Lion: The Life of Colin Campbell, Lord Clyde. UK: History Press. стр. 496. ISBN 978-0-7509-5685-7. Архивирано из оригинала 21. 02. 2016. г. Приступљено 17. 12. 2018. 
• Hanes, W. Travis; Sanello, Frank (2004). Opium Wars: The Addiction of One Empire and the Corruption of Another. Sourcebooks. ISBN 978-1-4022-2969-5. 
• Hoe, Susanna; Roebuck, Derek (1999). The Taking of Hong Kong: Charles and Clara Elliot in China Waters. Curzon Press. ISBN 978-0-7007-1145-1. .
• Hsin-Pao Chang (1964). Commissioner Lin and the Opium War. Cambridge: Harvard University Press, Harvard East Asian Series. .
• Hoiberg, Dale H., ed. "Aberdeen, George Hamilton-Gordon, 4th Earl of,". Encyclopædia Britannica. I: A-ak Bayes . Chicago, IL: Encyclopædia Britannica Inc. (15th изд.). 2010. стр. 28. ISBN 978-1-59339-837-8.  .
• Johnson, Kendall, The New Middle Kingdom: China and the Early American Romance of Free Trade (Baltimore. The New Middle Kingdom: China and the Early American Romance of Free Trade. Johns Hopkins University Press. 2017. ISBN 978-1-4214-2251-0. ).
• Lovell, Julia, The Opium War: Drug, Dreams and the Making of China (London, Picador. Lovell, Julia (2011). The Opium War: Drugs, Dreams and the Making of China. Picador. ISBN 978-0-330-45747-7. ). Well referenced narrative using both Chinese and western sources and scholarship.
• Lin, Manhong (2006). China Upside Down: Currency, Society, and Ideologies, 1808–1856. Cambridge, Mass.: Harvard University Asia Center, Harvard East Asian Monographs. ISBN 978-0-674-02268-3. . Detailed study of the economics of the trade.
• MacPherson, D. (1842). Two Years in China: Narrative of the Chinese Expedition, from Its Formation in April, 1840, Till April, 1842 : with an Appendix, Containing the Most Important of the General Orders & Despatches Published During the Above Period. London: Saunders and Otley.
• Makeham, John (2008). China: The World's Oldest Living Civilization Revealed. Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-25142-3. 
• Miron, Jeffrey A.; Feige, Chris (2008). „The Opium Wars: Opium Legalization and Opium Consumption in China” (PDF). Applied Economics Letters. 15 (12): 911—913. S2CID 218639653. doi:10.1080/13504850600972295. 
• Polachek, James M., The Inner Opium War (Cambridge, Massachusetts: Council on East Asian Studies, Harvard University, 1992.) Based on court records and diaries, presents the debates among Chinese officials whether to legalise or suppress the use and trade in opium.
• Perdue, Peter C., "The First Opium War: The Anglo-Chinese War of 1839–1842: Hostilities" (Cambridge, Massachusetts: Massachusetts Institute of Technology, 2011. MIT Visualizing Cultures).
• Haijian, Mao (2016). The Qing Empire and the Opium War. Cambridge University Press. ISBN 9781107069879. .
• Rait, Robert S. (1903). The life and campaigns of Hugh, first Viscount Gough, Field-Marshal. 1. Westminster: Westminster, A. Constable & Co. 
• Frontier and Overseas Expeditions From India, vol. 6, p. 382
• Wakeman, Frederic E. (1997). Strangers at the Gate: Social Disorder in South China, 1839–1861. University of California Press. ISBN 978-0-520-21239-8. .
• Hummel, Arthur William (1943). Eminent Chinese of the Ch'ing Period (1644–1912). Washington, D.C.: United States Government Printing Office.
• Spence, Jonathan D. (1999). The Search for Modern China (second изд.). New York: W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-97351-8. 
• Waley, Arthur, The Opium War Through Chinese Eyes (London: Allen & Unwin, 1958; reprinted Stanford, California. . Stanford University Press. 1968.  ). Translations and narrative based on Lin's writings.
• Correspondence Relating to China (1840). London: Printed by T. R. Harrison.
• The Chinese Repository (1840). Volume 8.
• Waley, Arthur [First published 1958]. The Opium War Through Chinese Eyes. Taylor & Francis. 2013. ISBN 978-1-136-57665-2. .
• Myers, H. Ramon; Wang, Yeh-Chien "Economic developments, 1644–1800", in Peterson Willard J. (ed.). Part One: The Ch'ing Empire to 1800, The Cambridge History of China, '9'. Cambridge: Cambridge University Press. 2002. стр. 563—647. ISBN 978-0-521-24334-6. .
• Crossley, Pamela Kyle; Siu, Helen F.; Sutton, Donald S. (2006). Empire at the Margins: Culture, Ethnicity, and Frontier in Early Modern China. University of California Press. ISBN 978-0-520-23015-6. .
• Elliot, Mark C. The Manchu Way: The Eight Banners and Ethnic Identity in Late Imperial China, Stanford. The Manchu Way: The Eight Banners and Ethnic Identity in Late Imperial China. Stanford University Press. 2001. ISBN 978-0-8047-4684-7. .
• Bingham, John Elliot (1843). Narrative of the Expedition to China from the Commencement of the War to Its Termination in 1842 (2nd ed.). Volume 2. London: Henry Colburn.
• Hoe, Susanna; Roebuck, Derek. The Taking of Hong Kong: Charles and Clara Elliot in China Waters. Richmond, Surrey: Curzon Press. 1999. ISBN 978-0-7007-1145-1. .
• Charles C. Mann , Random House Digital. Mann, Charles C. (2011). 1493: Uncovering the New World Columbus Created. Knopf Doubleday Publishing. стр. 123—163. ISBN 9780307596727. 
• Bernard, William Dallas; Hall, William Hutcheon (1847). The Nemesis in China (3rd ed.). London: Henry Colburn.
• Dillon, Michael (2010). China: A Modern History. I. B. Tauris. ISBN 978-1-85043-582-2. .
• Compilation Group for the "History of Modern China" Series. The Opium War. Honolulu: University Press of the Pacific; reprint from. The Opium War (1976 изд.). The Minerva Group. 2000. ISBN 978-0-89875-150-5. .
• Downs, Jacques M. Bethlehem, PA: Lehigh University Press; reprinted. The Golden Ghetto: The American Commercial Community at Canton and the Shaping of American China Policy, 1784–1844. Hong Kong University Press. новембар 2014. ISBN 978-0-934223-35-5. CS1 одржавање: Формат датума (веза).
• Parker, Edward Harper (1888). Chinese Account of the Opium War. Shanghai
• John K. Derden, "The British Foreign Office and Policy Formation: The 1840's," Proceedings & Papers of the Georgia Association of Historians (1981) pp. 64–79.
• Morse, Hosea Ballou (1910). International relations of the Chinese empire. New York, distributed by Paragon Book Gallery. 1917. . Volume 1. New York: Paragon Book Gallery.
• Headrick, Daniel R. (1979). „The Tools of Imperialism: Technology and the Expansion of European Colonial Empires in the Nineteenth Century”. The Journal of Modern History. 51 (2): 231—263. JSTOR 1879216. S2CID 144141748. doi:10.1086/241899. 
• Bulletins and Other State Intelligence. Compiled and arranged from the official documents published in the London Gazette. London: F. Watts. 1841.
• Granville G. Loch. The Closing Events of the Campaign in China: The Operations in the Yang-tze-kiang and treaty of Nanking . London. 1843 [2014-07-13]
• "The Count of Aberdeen to Sir Henry Pudding" The "History of the Chinese Empire" (Chinese translation) vol. 1, pp. 755–756.

Спољашње везе

• Hansard of the British Parliament 1840s Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2017)
• Perdue, Peter C., "The First Opium War: The Anglo-Chinese War of 1839–1842: Opium Trade"
• Perdue, Peter C., "The First Opium War: The Anglo-Chinese War of 1839–1842: Hostilities"
• "The Opium War and Foreign Encroachment," Education for Educators (Columbia University)
• The Opium War Museum at Google Cultural Institute