Netolerancija na hranu
Netolerancija na hranu ili intolerancija na hranu je preosetljivost ili neželjena, često odložena, reakcija organizma, na hranu, piće, aditiv ili jedinjenje koje se nalazi u hrani. Nastaje kao rezultat pojačanog i/ili produženog unosa određenih sastojaka hrane. Karakteriše se alergijskom reakcijom ili hipersenzitivnošću organizma koja nije posredovana IgG antitelima, pa ne spada u grupu alergija na hranu i ne bi je trebalo mešati sa njom.[1]
| Netolerancija na hranu | |
|---|---|
| Sinonimi | Intolerancija na hranu |
 | |
| Različiti oblici emulgatora lecitina - prah, dve tečnosti različite koncentracije, granulat i lecitin u prahu su jedinjenje koje se nalazi u hrani i izazivaju netoleranciju na hranu | |
| Specijalnosti | gastroenterologija, imunologija |
Klinički izaziva simptome u jednom ili više telesnih organa i/ili organskih sistema. Može da bude štetne, nelagodne, a u nekim slučajevima i fatalne. Za pojavu hipersenzitivnih reakcija je neophodna prethodna imuna senzitacija tela.
Definicija уреди
Izraz netolerancija na hranu se koristi za opisivanje niza simptoma različite etiologije u vezi sa hranom, i mogu biti netoksične i toksične prirode.
Epidemiologija уреди
Dok manje od 2% populacije pati od alergija na hranu, procenjuje se da čak više od 35% populacije pati od netolerancije na hranu. Međutim procene učestalosti netolerancije na hranu variraju od 2% do preko 20% stanovništva, prema nekim istraživanjima[тражи се извор] Prema do sada obavljene samo tri studije o prevalenciji kod odraslih (objavljene na holandskom i engleskom jeziku) zasnovane na dvostruko slepim, placebo-kontroliranim izazovima hrane, prijavljena prevalenca alergije/intolerancije na hranu (putem upitnika) bila je 12% do 19%, dok je istraživanjima potvrđena prevalenca varirala od 0,8% do 2,4%.
Za netoleranciju na aditive u hrani prevalenca je varirala između 0.01 i 0.23%. [тражи се извор]
Iako bolest može da ugrozi bilo koga u bilo kom starosnom dobu,pošto se simptomi često javljaju tek posle izvesnog vremena od uzimanja hrane, a kako su oni jako skupi mnogi ih ne rade to značajno utiče na tačnost podataka o pravealenciji bolesti.
U jednom istraživanju, jedna četvrtina stanovništva tvrdila je da pati od alergije na hranu Stvarna prevalencija kod odraslih je 2% do 5%, s tim da su različito zastupljeni različiti organski sistemi (koža, gastrointestinalni trakt, kardiovaskularni sistem, pluća itd.).
Prevalencija kod male dece je veća za 5% do 10%, a različita hrana je odgovorna za alergije na hranu kod dece i odraslih.
Etiopatogeneza уреди
Netolerancija na hranu se može klasificirati prema njihovom mehanizmu, bilo zbog nedostatka određenih supstanci ili enzima koji su potrebni u procesu varenju namirnica, bilo zbog toksičnog ili psihičkog dejstva određenih etioloških faktora.
Preosjetljivost na hranu funkcionalnog porekla često je uzrokovana samo izolovanim funkcionalnim poremećajem (poput nedostatka laktoze u tankom crevu) i u početku ga ne prate bilo koje druge anatomske ili morfološke promene u gastrointestinalnom traktu.
S druge strane, intolerancija na hranu strukturne etiologije ima svoje poreklo u anatomsko i morfološki vidljivoj bolesti koja uključuje strukturne promene u gastrointestinalnom traktu. To sekundarno rezultuje simptomima povezanim sa hranom. Divertikuloza tankog creva, na primer, dovodi do bakterijskog porasta tankog creva, što zauzvrat izaziva postprandijalni meteorizam i dijareju.
Toksične reakcije nastaju usled dejstva toksina koji mogu biti bakterijskog, biljnog ili gljivičnog porekla, na primer koji proističu iz kontaminacije hranom, kao i drugih toksina kao što su npr. glikoalkaloidi.
Netolerancija na hranu može biti i rezultat urođenih anomalija u ljudskom telu i aposorpciji hranjivih supstanci (kao što je npr kriva apsorpcije fruktoze).
Netolerancija na hranu se može javiti i prema prirodnim hemikalijama koje se nalaze u hrani, kao što je salicilna senzibilnost. ili lekovitik supstanci iz raznih biljaka, kao što je aspirin.
Na kraju, netolerancija na hranu može biti i rezultat imunoloških reakcija koji nisu povezane sa IgE-om (kao što je to slučaj sa alergijom na hranu)
Netoksične reakcije уреди
Netoksične reakcije na hranu dele se na dva glavna mehanizma: imunološki i neimunološki posredovane reakcije.
- Imunološki posredovane reakcije
Specifično imunološki posredovani oblici intolerancije na hranu obuhvaćeni su terminom alergija na hranu i, s obzirom na rastuću prevalenciju intolerancije na hranu, predstavljaju diferencijalno dijagnostički problem za pacijente i lekare. Učestalost alergija na hranu subjektivno je precijenjena.
Sveukupno gledano, neimunološki posredovane reakcije predstavljaju većinu svih reakcija na hranu (15% do 20%). Imuni sistem nije posebno uključen u ove slučajeve, pa stoga neimunološki posredovani oblici intolerancije na hranu nisu alergije. Ovaj spektar obuhvata pseudoalergene i farmakološke efekte izazvane:
- salicilatima, biogenim aminima (kao što su histamin, tiramin, serotonin itd.),
- sulfitima (prisutni u vinu i lekovima),
- natrijum glutamatom (pojačivač ukusa),
- bojama i konzervansima (kao što su tartrazin, benzoati, sorbati itd.),
- zaslađivače (aspartam), ili
- zbog enzimopatije.
Klinička slika уреди
Netolerancija na hranu se povezuje sa brojnim hroničnim stanjima i simptomima, a njena klinička slika uključuju sledeće:
- Gastrointestinalne tegobe – gastritis, nadimanje, sindrom iritabilnog creva, dijareja, opstipacija, malapsorpcija.
- Neurološke smetnje – glavobolja, migrena, vrtoglavica.
- Dermatološke promene – akne (kod odraslih), ekcem, svrab kože, osip.
- Bolovi u zglobovima i mišićima – počev od atipičnih bolova i otečenosti zglobova do reumatoidnog artritisa, fibromijalgija.
- Psihološke smetnje – hronični umor, nesanica, depresija, anksioznost.
- Respiratorne tegobe – astma, kojavica (koji se mogu preklapati sa alergijskim procesom).
- Probleme sa kontrolom telesne težine.
Dijagnoza уреди
S obzirom da se simptomi netolerancije na hranu javljaju čak i nekoliko dana nakon unosa hrane i da ih je teško povezati sa vrstom unete hrane koja uzrokuje simptome, dijagnoza je ponekad jako složena.
Neke od namirnica koja mogu izazvati netoleranciju na hranu
| Ovas | Kupus |
| Pšenica | Šargarepa |
| Pirinač | Praziluk |
| Kukuruz | Krompir |
| Raž | Celer |
| Durum pšenica | Krastavac |
| Gluten (žitarice) | Paprika (crvene, zelene i žute) |
| Badem | Mahunarke (grašak, sočivo, pasulj) |
| Brazilski orah | Grejpfurt |
| Indijski orah | Bostan (dinja, lubenica) |
| Čaj | Kikiriki |
| Orah | Soja |
| Kravlje mleko | Kakao |
| Celo jaje | Jabuke |
| Piletina | Crna ribizla |
| Jagnjetina | Masline |
| Govedina | Narandža i limun |
| Svinjetina | Jagoda |
| Mešavina bele ribe (bakalar, iverak) | Paradajz |
| Rečna i jezerska riba (losos, pastrmka) | Đumbir |
| Tunjevina | Beli luk |
| Školjke, rakovi i ljuskari (morski račić, skampi, kraba, jastog, školjke) | Pečurke |
| Brokoli | Kvasac |
Diferencijalna dijagnoza уреди
Diferencijalna dijagnoza netolerancije na hranu je široka. Zbog toga treba primeniti strukturirani dijagnostički algoritam ili multidisciplinarni pristup angažovanjem više kliničkih disciplina.[5]
Raspon diferencijalnih dijagnoza ne imunološki posredovanih oblika intolerancije na hranu uključuje hronične infekcije (poput lamblijaze), neuroendokrine tumore (poput karcinoida) i psihosomatske reakcije koje izazivaju ili mogu oponašati simptome netolerancije.[6][7][8][9][10]
| Diferencijalne dijagnoze | Nalazi |
|---|---|
| Anafilaksija | Alergen, specifični IgE, serumska triptaza |
| Angioedem | Promene kože, aktivator C1 |
| Karcinoidni | Prostaglandini, serotonin, NSE, hromogranin |
| Pheochromocitoma | Krvni pritisak, kateholamini u urinu |
| Mastocitoza | Posrednici aktivacije mastocita |
| Neuroendokrini tumori (VIP, Zollinger-Ellison sindrom itd.) | VIP, gastrin u serumu, NSE, hromogranin |
| T-ćelijski limfomi | B-simptomi, b2-mikroglobulin, koštana srž |
Terapija уреди
Lečenje se sastoji u uklanjanju inkriminisane supstance iz ishrane i primeni odgovarajuće medikamentozne i psihosomatske podrške, kada je to neophodno.
Izvori уреди
- ^ Lomer, M. C. E. (1 de fevereiro de 2015). «Review article: the aetiology, diagnosis, mechanisms and clinical evidence for food intolerance». Alimentary Pharmacology & Therapeutics (em inglês). 41 (3): 262–275.
- ^ Crowe SE, Perdue MH. Gastrointestinal food hypersensitivity: basic mechanisms of pathophysiology. Gastroenterology. 1992;103:1075–1095.
- ^ Raithel M HE, Baenkler HW. Klinik und Diagnostik von Nahrungsmittelallergien (Gastrointestinal vermittelte Allergien Grad I-IV) Dtsch Arztebl. 2002;99(103):717–728.
- ^ Teitelbaum JE FG. Immune mechanisms of food allergy. Curr Opin Gastroenterol. 1998;14:498–503.
- ^ Yurdagül Zopf, Eckhart G. Hahn, Martin Raithel, Hanns-Wolf Baenkler, and Andrea Silbermann, The Differential Diagnosis of Food Intolerance, Dtsch Arztebl Int. 2009 May; 106(21): 359–370.
- ^ Aiuti F, Paganelli R. Food allergy and gastrointestinal diseases. Ann Allergy. 1983;51(2 Pt 2):275–280
- ^ Baenkler H. Salicylatintoleranz: Pathophysiologie, klinisches Spektrum, Diagnostik und Therapie. Dtsch Arztebl. 2008;105(8):137–142.
- ^ Bruijinzeel-Koomen C OC, Aas K, et al. Position paper: Adverse reactions to food. Allergy. 1995;50:623–635.
- ^ Knibb RC, Armstrong A, Booth DA, Platts RG, Booth IW, MacDonald A. Psychological characteristics of people with perceived food intolerance in a community sample. J Psychosom Res. 1999;47:545–554.
- ^ Sampson HA. Food allergy. Part 1: immunopathogenesis and clinical disorders. J Allergy Clin Immunol. 1999;103(5 Pt 1):717–728.
Spoljašnje veze уреди
| Klasifikacija |
|---|
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
