Frank-Starlingov zakon

Frank-Starlingov srčani zakon poznat i kao Frank-Starlingov srčani mehanizam i autoregulacija srčanog rada predstavlja odnos između predopterećenja i srčanog rada i navodi da je sistolička kontraktilna sposobnost (određena udarnim ili minutnim volumenom) proporcionalna predopterećenju, unutar normalnog fiziološkog raspona, odnosno da je jačina kontrakcije srčanog mišića jača što je punjenost srčanih komora tj. pretkomora krvlju veća (veće je istezanje srčanog mišića).

Definicije уреди

Frank-Starlingov zakon — u fiziološkim uslovima snaga srčane kontrakcije je proporcionalna stepenu istegnutosti miokardnih vlakana, tj. veličini venskog priliva.

Venski priliv — količina krvi koja svakog minuta dospe iz vena u desnu pretkomoru.

Volumen krvi u srčanim komorana na kraju dijastole — u svakoj od njih iznosi 120 do 130 mL. U toku mirovanja tela, svaka komora u toku sistole izbaci približno 70 mL krvi, što se naziva udarnim volumenom srca. Udarni volumen srca i srčana frekvencija određuju veličinu jednog od najvažnijih pokazatelja srčanoga rada: minutnoga volumena srca.

Minutni volumen srca je količina krvi koju svaka srčana komora izbaci u jednoj minuti, a iznosi približno 5 L i odgovara proizvodu udarnoga volumena srca i srčane frekvencije (70 mL × 70 otkucaja u minuti). U uobičajenim okolnostima vriednost minutnoga volumena zavisi od količine krvi koja se venama vraća u srce (venski priliv). Drugim rečima, srce u fiziološkim granicama automatski izbacuje onoliko krvi koliko u njega uđe, što zavisi od stupena aktivnosti pojedinih tkiva i organa. Sposobnost neprekidnog prilagođavanja venskomu prilievu (Frank-Starlingov zakon srca) postiže se promenama udarnoga volumena srca, srčane frekvencije ili najčešće zajedničkim dejstvom oba mehanizama. Zdravo srce na taj način može povećati svoj minutni volumen i do 2,5 puta (približno na 12,5 L), a ako je stimulisano simpatičkim nervnim sistemom i više.

Fiziologija srca уреди

U fiziološkim uslovima ili granicama, srce će ispumpavati svu krv koja do njega dođe, na dozvoljavajući da se prevelika količina krvi nakuplja u venama, jer kod povećanog dotoka krvi mišić se više istegne a istegnuti mišić (u fiziološkim granicama) će se kontrahovati jačom snagom zato što su onda aktinski miozinski filamenti u optimalnom stepenu preklapanja za razvoj kontrakcije. Pri tome trebas imati u vidu da istezanje desne srčane pretkomore povećava srčanu frekvenviju za 10-20%.

Iz ovoga proizlazi da je udarni volumen proporcionalan snazi srčane kontrakcije, odnosno da se volumen srčanog udara povećava kao odgovor na uvećanje volumena krvi u srčanim komoramaa, pre kontrakcije (krajnji dijastolički volumen), kada svi ostali faktori ostaju konstantni.^[1] Kako veća količina krvi teče kroz srčanu komoru, krv rasteže vlakna srčanog mišića, što dovodi do povećanja sile kontrakcije. u Takvim uslovima Frank-Starlingov mehanizam omogućava da se srčani izlaz sinhronizuje sa povratkom venske krvi u srce, i snabdevanje arterijskom krvlju duž celog tela,^[2] i da se to odvija bez zavisnosti od spoljašnje regulacije kako bi se napravile promene. Fiziološka važnost ovog mehanizma leži uglavnom u održavanju izlazne jednakosti leve i desne komore.^[1]^[3]

Krivulja rada srca, na kojoj je prikazan Frank-Starlingov zakon srca:
Y-osa — prikazuje volumen srčanog udara, ili rad srca. X-osa prikazuje krajnji dijastolički volumen, pritisak u desnoj pretkomori ili pritisak u plućnim kapilarima. Tri krivulje ilustruju da pomaci duž iste linije označavaju promenu prednaprezanja, dok pomeranja iz jedne linije u drugu ukazuju na promenu naknadnog opterećenja ili kontraktilnosti.Povećanje zapremine krvi izazvalo bi pomeranje duž linije udesno, što povećava dijastoličku zapreminu leve komore (X-osa), a samim tim i povećavanje udarnog volumena (Y-osa).

Izvori уреди

^ ^а ^б Widmaier, E. P., Hershel, R., & Strang, K. T. (2016).Vander's Human Physiology: The Mechanisms of Body Function(14th ed.). New York, NY: McGraw-Hill Education. ISBN 978-1-259-29409-9.
^ Costanzo, Linda S. (2007). Physiology. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-7311-9. стр. 81.
^ Jacob, R.; Dierberger, B.; Kissling, G. (1992). „Functional significance of the Frank-Starling mechanism under physiological and pathophysiological conditions”. European Heart Journal. 13: 7—14. ISSN 0195-668X. PMID 1478214. doi:10.1093/eurheartj/13.suppl_E.7. .

Spoljašnje veze уреди

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1.-1] а ^б Widmaier, E. P., Hershel, R., & Strang, K. T. (2016).Vander's Human Physiology: The Mechanisms of Body Function(14th ed.). New York, NY: McGraw-Hill Education. ISBN 978-1-259-29409-9.

[2] Costanzo, Linda S. (2007). Physiology. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-7311-9. стр. 81.

[3] Jacob, R.; Dierberger, B.; Kissling, G. (1992). „Functional significance of the Frank-Starling mechanism under physiological and pathophysiological conditions”. European Heart Journal. 13: 7—14. ISSN 0195-668X. PMID 1478214. doi:10.1093/eurheartj/13.suppl_E.7. .

[1]

[2]

[3]