Frederik Ašton

британски плесач и кореограф

Ser Frederik Vilijam Malandejn Ašton (17. september 1904 – 18. avgust 1988) bio je britanski baletski igrač i koreograf. On je isto tako radio kao režiser i koreograf u operi, na filmu i revijama.

Frederik Ašton
Ser
Frederick-Ashton.jpg
Frederik Ašton
Puno imeFrederik Vilijam Malandajn Ašton
Ime po rođenjuFrederick William Mallandaine Ashton
Druga imenaFrederick Ashton
Datum rođenja17 septembar 1904(1904-09-17)
Mesto rođenjaGvajakil
 Ekvador
Datum smrti18. avgust 1988.(1988-08-18) (83 god.)
Mesto smrtiČandos Lodž, Aj u Safoku
 England
PrebivališteBritanija
Državljanstvoenglesko
Zanimanjekoreograf
Aktivni period1926–1980
Radovi

Odlučan da postane plesač, uprkos protivljenju svoje tradicionalne porodice srednje klase, Ašton je uspeo da bude učenik Leonida Masjana, i kasnije Marije Rambert. Godine 1926. Rambert ga je ohrabrio da se okuša u koreografiji, te iako je nastavio da profesionalno pleše, sa uspehom, on je postao poznat kao koreograf.

Ašton je bila glavni koreograf Ninete de Valua, od 1935. do njenog odlaska u penziju 1963. godine, u kompaniji koja je kasnije postala poznata pod nazivima Vik-Velsov balet, Sadlerov Velsov balet i Kraljevski balet. On je nasledio de Valuo na mestu direktora kompanije, a služio je u toj funkciji sve do vlastitog penzionisanja 1970. godine.

Široko su priznate Aštonove zasluge za stvaranje specifičnog engleskog žanra baleta. Među njegovim najpoznatijim delima su Fasada (1931), Simfonijske varijacije (1946), Pepeljuga (1948), La fille mal gardée (1960), Monotoni I i II (1965), Varijacije enigme (1968) i balet dugometražnog filma The Priče Beatriks Poter (1970).

Život i karijeraУреди

Rane godineУреди

Ašton je rođen u Gvajakilu u Ekvadoru, kao četvrto od petoro dece Džordža Aštona (1864–1924) i njegove druge žene, Džordžine (1869–1939), devojački Falčer. Džordž Ašton je bio manager Centralno i južno američke kablovske kompanije i vicekonzul pri Britanskoj ambasadi u Gvajakilu.[1]

Godine 1907, porodica se preselila u Limu u Peruu, gde je Ašton pohađao dominikansku školu. Kada su se 1914. vratili u Gvajakil, on je pohađao školu za decu iz engleske kolonije. Jedan od njegovih formativnih uticaja bilo služenje kao oltarski dečak rimokatoličkog nadbiskupa, što je u njemu nadahnulo ljubav prema ritualu.[1] Jedan, još snažniji uticaj izvršila je predstava u kojoj je plesala Ana Pavlova 1917. godine. Nakon tog iskustva je rešio da postane plesač.[1]

Ples nije bio prihvatljiva karijera za konvencionalnu englesku porodicu u to vreme. Kasnije se Ašton prisećao: „Moj otac je bio prestravljen. Možete samo da zamislite stav srednje klase. Moja majka bi rekla: 'On želi da izađe na binu.' Ona nije mogla da prisili sebe da pomene balet.”[2] Aštonov otac ga je poslao 1919. godine u Englesku u Dover koledž, gde je bio mizeran. Homoseksualac, i sa izrazito španskim naglaskom koji su ismejali njegovi drugovi iz razreda, nije se uklapao u osrednju javnu školu ranih 1920-ih.[2]

On nije bio akademski naklonjen, te je njegov otac odlučio da bi nakon napuštanja škole 1921. godine Ašton trebalo da se pridruži komercijalnoj kompaniji. On je radio za uvozno-izvoznu firmu u gradu Londonu, gde mu je njegova sposobnost da govori španski i francuski, pored engleskog jezika davala prednost.[1] U januaru 1924. Džordž Ašton je izvršio samoubistvo. Njegova udovica je postala finansijski zavisna od svojih starijih sinova, koji su vodili uspešan posao u Gvajakilu. Ona se preselila u London da bi bila sa Aštonom i njegovom mlađom sestrom Edit.[1]

KoreografijaУреди

Ašton je kreirao više od osamdeset baleta. U njegovom Ko je ko unosu, identifikovani su sledeći radovi:[3]

1920-teУреди

1930-teУреди

1940-teУреди

1950-teУреди

1960-teУреди

1970-teУреди

1980-teУреди

ReferenceУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Walker, Kathrine Sorley, "Ashton, Sir Frederick William Mallandaine (1904–1988)", Oxford Dictionary of National Biography, Oxford University Press, 2004, accessed 31 March 2013 (subscription or UK public library membership required)
  2. 2,0 2,1 "Sir Frederick Ashton – Great Choreographer and founder-figure of British ballet" TheTimes 20 August 1988
  3. ^ "Ashton, Sir Frederick (William Mallandaine)", Who Was Who, A & C Black, online edition, Oxford University Press, December 2012, accessed 6 July 2013 (потребна претплата)

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди