Фридрих Енгелс

(преусмерено са Friedrich Engels)

Фридрих Енгелс (нем. Friedrich Engels;[1][2][3] Бармен, 28. новембар 1820Лондон, 5. август 1895) био је немачки филозоф, историчар, комуниста, социолог, новинар, бизнисмен и револуционар.[4] Његов отац био је власник великих текстилних фабрика у Солфорду у Енглеској и Бармену у Прусији (сада Вупертал, Немачка).

Фридрих Енгелс
Friedrich Engels portrait (cropped).jpg
Фридрих Енгелс
Датум рођења(1820-11-28)28. новембар 1820.
Место рођењаБармен
Немачка
Датум смрти5. август 1895.(1895-08-05) (74 год.)
Место смртиЛондон
Уједињено Краљевство
Потпис
Friedrich Engels Signature.svg

Енгелс је заједно са Карлом Марком развио оно што је данас познато као марксистичка теорија и 1845. године објавио је Стање радничке класе у Енглеској, засновано на личним запажањима и истраживањима у енглеским градовима. Енгелс је 1848. године заједно са Марксом написао Комунистички манифест, а такође је аутор и коаутор (превасходно са Марком) многих других дела. Касније је Енгелс финансијски подржавао Маркса, омогућивши му да истражује и напише Капитал. Након Маркове смрти, Енгелс је уредио други и трећи том Капитала. Поред тога, Енгелс је организовао Маркове белешке о теоријама вишка вредности,[5] које су касније објављене као „четврти том Капитала”.[6][7] Године 1884. је на основу Марксовог етнографског истраживања објавио је Порекло породице, приватног власништва и државе.

Енгелс је умро у Лондону 5. августа 1895. године, у 74. години од карцинома гркљана и после кремирања његов пепео био је расут са Бичи Хеда у близини Истборна.

БиографијаУреди

 
Фридрих Енгелс 1840. године

Енгелс је рођен 28. новембра 1820. у месту Бармен (западно од Келна).[8] Пореклом је био из изразито религиозне (па је тако и одгојен) и богате трговачке породице. Гимназију је завршио у родном месту,[9] након чега је отишао у Бремен 1838. године, где се посветио трговини.[10][11] Хуманистичке и слободарске идеје у Немачкој крче пут и остављају дубок траг на њему. Енгелс је тада штампао прве песме, фељтоне и критичке приказе о разним немачким писцима у хамбуршком часопису Телеграф које објављује под псеудонимом Фридрих Освалд.[12][13]

 
Корице књиге „Положај радничке класе у Енглеској“

На њега нарочито делује Штраусово дело Живот Исусов. У јесен 1841. Енгелс је отишао у Берлин на одслужење војног рока, где се упознаје с младохегелијанцима и постаје њихов одушевљени присталица. Крајем 1842. упознаје се са комунизмом. Ка комунизму ће се усмерити у Енглеској,[14] где је радио (захваљујући очевим везама) у предузећу Ермент и Енгелс.[15][16][17] На путу за Манчестер, Енгелс је посетио канцеларију Рајнских новина и први пут срео Карла Маркса, а трајно пријатељство су успоставили касније у Паризу, 28. августа 1844. у познатом Режанс кафеу, које је у том времену такође било велико састајалиште проминентнијих љубитеља шаха.[18]

Током боравка у Манчестеру, Енгелс је запазио тешке услове рада британских радника. Ова запажања, уз искуство које је имао радећи у очевој фирми, су чинила основу за његову прву књигу Положај радничке класе у Енглеској 1844. Док је писао књигу, Енгелс је наставио своје ангажовање у новинарству и политици. Посетио је неке чланове енглеског радничког и чартистичког покрета и писао за неколико новина, укључујући Нортерн Стар, Њу Морал Ворлд Роберта Овена и Демократик ривју.[19][20]

Након боравка у Енглеској, Енгелс је 1844. одлучио да се врати у Немачку. Док је путовао за Немачку, зауставио се у Паризу да би срео Карла Маркса, са ким се раније дописивао. Енгелс је на крају остао у Паризу да би помогао Марксу да напише Свету породицу, која је била напад на Младе Хегеловце и браћу Бауер. Енгелсов најранији допринос Марксовом раду је било писање за новине Deutsch-französische Jahrbücher, које су уређивали Маркс и Арнолд Руге.

 
Корице књиге „Порекло породице, приватне својине и државе“

У раздобљу од 1845. до 1849. године Енгелс се највише задржава у Бриселу (куда је Маркс морао емигрирати из Париза) и Паризу те с Марксом оснива комунистичке допсиничке комитете и агитира међу радницима ширећи социјалистичке идеје.

 
Капитал

Након избијања револуције у Немачкој (1848) Енгелс се враћа у домовину, где заједно са Карлом Марксом стоји на крајње левом крилу револуционарних снага и учествује у оснивању листа Нове рајнске новине. У њему износи низ увредљивих опаски на рачун разних словенских народа (које сматра контрареволуционарним), предвиђа њихов нестанак и то представља као „корак напред“.[21] Гушењем револуције, као и престанком излажења Нових рајнских новина 19. маја 1849. Енгелс се придружује устанку у Фалачкој и као ађутант вилиховског добровољачког одреда, након слома устанка и револуције, емигрира у Швајцарску, а одатле у Лондон.[22] После пропасти револуције долази до сукоба у немачком комунистичком покрету у којем Енгелс и Маркс извлаче дебљи крај. Маркс се одлучио завршити економске студије, а Енгелс је поново почео радити у предузећу свог оца у Манчестеру и материјално помагати Маркса како би овај могао завршити своју књигу Капитал.

Како је Маркс почетком 1850-их још увек слабо владао енглеским језиком, Енгелс је за њега писао чланке за часопис Њујорк Трибјун, а касније (1857—1858) помаже му и у сарадњи са једном америчком енциклопедијом. Енгелс је боравак у Манчестеру искористио и за учење природних и друштвених знаности. Крајем 1870. године Енгелс се дефинитивно преселио у Лондон и одмах се укључио у рад Интернационале (чији је један од оснивача) и постао члан њеног Генералног савета. У оквиру Интернационале био је оштар критичар анархисте Бакуњина и тражио је да се он искључи из те организације. Након Марксове смрти 1883. године Енгелс је интензивно радио на издању друге и треће књиге Капитала. Другу књигу је завршио 1884, а трећу 1894. године. Преминуо је 5. августа 1895. године у Лондону.

РеференцеУреди

  1. ^ Wells, John (3. 4. 2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.). Pearson Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0. 
  2. ^ "Engels". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  3. ^ Merriam-Webster, Engels. 
  4. ^ Hunt, Tristram (2009), The Frock-Coated Communist: The Revolutionary Life of Friedrich Engels, Metropolitan/Henry Holt & Co, ISBN 9780805080254, OCLC 263983621. 
  5. ^ Enrique Dussel (Spring 2001). "The four drafts of Capital. Towards a new interpretation of the dialectical thought of Marx". Rethinking Marxism. Vol. 13. No. 1. pp. 10–25.
  6. ^ Theories of Surplus Value, in Collected Works of Marx and Englels: Volumes 30, 31 and 32 (International Publishers: New York, 1988).
  7. ^ Isaiah Berlin, Karl Marx, fifth ed, page 262. Princeton University Press, 2013.
  8. ^ A copy of Friedrich Engels's birth certificate appears on page 577 of the Collected Works of Karl Marx and Friedrich Engels: Volume 2 (New York: International Publishers, 1975).
  9. ^ „Friedrich Engels Facts in Encyclopedia of World Biography”. The Gale Group, Inc. Приступљено 8. 1. 2019. 
  10. ^ „Lenin: Friedrich Engels”. Marxists.org. Приступљено 13. 2. 2010. 
  11. ^ Tucker, Robert C. The Marx-Engels Reader, p. xv
  12. ^ Progress Publishers. „Preface by Progress Publishers”. Marxists.org. Приступљено 13. 2. 2010. 
  13. ^ „Footnotes to Volume 1 of Marx Engels Collected Works”. Marxists.org. 15. 11. 1941. Приступљено 13. 2. 2010. 
  14. ^ Brooks-Pollock, Tom (11. 3. 2014). „Ten things Manchester gets the credit for when really it should be Salford”. men. Приступљено 31. 3. 2020. 
  15. ^ „Biography on Engels”. www.marxists.org.  (језик: енглески)
  16. ^ „Legacies – Engels in Manchester”. BBC. стр. 1. Приступљено 13. 2. 2010. 
  17. ^ „MARY BURNS SUPERSTAR – Salford Star – with attitude & love xxx”. www.salfordstar.com. 
  18. ^ Marx, Karl; Engels, Friedrich (1959). The Communist Manifesto. eBookEden.com. стр. 11. GGKEY:FWW90PP07L2. 
  19. ^ „Introduction to the French Edition of Engels' by Karl Marx 1880”. www.marxists.org. 
  20. ^ „BBC - Legacies - Work - England - Manchester - Engels in Manchester - Article Page 2”. www.bbc.co.uk. 
  21. ^ „"The Magyar Struggle", Neue Rheinische Zeitung, бр. 194, 13. јануар 1849.], Приступљено 29. 4. 2013.”. 
  22. ^ „Lenin: Frederick Engels”. www.marxists.org. 

ЛитератураУреди

  • Marx, Karl; Engels, Friedrich (1959). The Communist Manifesto. eBookEden.com. стр. 11. GGKEY:FWW90PP07L2. 
  • Libretti, Giovanni (1998). „The Presumed Antislavism of Engels”. Beiträge zur Marx-Engels-Forschung: 191—202. 
  • Carlton, Grace (1965). Friedrich Engels: The Shadow Prophet, London: Pall Mall Press
  • Carver, Terrell (1989). Friedrich Engels: His Life and Thought, London: Macmillan
  • Fedoseyev, P.N.; Bakh, I.; Golman, L.I.; Kolpinksy, L.Y.; Krylov, B.A.; Kuzminov, I.I.; Malysh, A.I.; Mosolov, V.G. & Stepanova, Y. (1977). Karl Marx: A Biography, prepared by the Institute of Marxism–Leninism of the C.P.S.U. Central Committee, Moscow: Progress Publishers
  • Green, John (2008). Engels: A Revolutionary Life, London: Artery Publications, ISBN 0-9558228-0-7
  • Henderson, W.O. (1976). The life of Friedrich Engels, London: Cass, ISBN 0714640026
  • Hunt, Tristram (2009). The Frock-Coated Communist: The Revolutionary Life of Friedrich Engels, London: Allen Lane. ISBN 978-0713998528
  • Mayer, Gustav (1936 [1934]). Friedrich Engels: A Biography
  • Royle, Camilla (2020), A Rebel's Guide to Engels, London: Bookmarks. ISBN 9781912926541

Спољашње везеУреди