Fruktooligosaharid

Fruktooligosaharid (FOS, oligofruktoza, oligofruktan) je oligosaharid fruktana. On se koristi kao alternativni zaslađivač. FOS manifestuje nivoe slatkoće koji imaju 30 i 50 posto slatkoće šećera.^[1] On se javlja u prirodi. Komercijalna primena je razvijena tokom 1980-tih u odgovoru na potražnju za zdravijom hranom sa manjom kalorijskom vrednošću.

Hemija уреди

Dve različite klase fruktooligosaharidnih smeša se industrijski proizvode. One su bazirane na degradaciji inulina ili procesima transfruktozilacije.

FOS se može proizvesti degradacijom inulina, ili polifruktoze, polimera D-fruktoznih monomera vezanih β(2→1) vezama sa terminalno α(1→2) vezanom D-glukozom. Stepen polimerizacije inulina je u opsegu od 10 do 60. Inulin se može enzimatski ili hemijski degradirati do smeše oligosaharida sa opštom strukturom Glu-(Fru)_n (GF_n) i Fru_m (F_m), gde su n i m u opsegu od 1 do 7. Taj proces se u izvesnoj meri javlja u prirodi, te se ti oligosaharidi mogu naći u velikom broju biljki, posebno u jerusalimskoj artičoki i u cikoriji. Glavne komponente komercijalnih proizvoda su kestoza (GF2), nistoza (GF3), fruktozilnistoza (GF4), bifurkoza (GF3), inulobioza (F2), inulotrioza (F3), i inulotetraoza (F4).

Druga klasa fruktooligosaharida se priprema putem transfruktozilacije β-fruktozidazom iz Aspergillus niger na saharoznom supstratu. Rezultujuća smeša ima opštu formulu GF_n, sa n i opsegu od 1 do 5. U suprotnosti sa FOS derivatima iz inulina, nisu prisutne samo β(1→2) veze nego se i druge veze javljaju, mada u manjoj meri.^[2]

Reference уреди

^ Joseph O'Neill (1. 6. 2008). „Using inulin and oligofructose with high-intensity sweeteners”. Архивирано из оригинала 29. 07. 2012. г. Приступљено 14. 7. 2012.
^ Hartemink, R.: Prebiotic effects of Non-digestible oligo- and polysaccharides. PhD thesis, Wageningen University, the Netherlands, 1999, 218 p. ISBN 90-5808-051-X.

Vidi još уреди

[1] Joseph O'Neill (1. 6. 2008). „Using inulin and oligofructose with high-intensity sweeteners”. Архивирано из оригинала 29. 07. 2012. г. Приступљено 14. 7. 2012.

[2] Hartemink, R.: Prebiotic effects of Non-digestible oligo- and polysaccharides. PhD thesis, Wageningen University, the Netherlands, 1999, 218 p. ISBN 90-5808-051-X.

[1]

[2]